Од жабе до принца

НАРРАТОР
Можда је потребно нешто више од пољупца да би принцеза претворила жабу у принца, али
према теорији еволуције, водоземци као што су жабе стварно су се претворили у сисаре,
укључујући и принчеве.
Данас се теорија еволуције сматра утемељеном чињеницом. Али није одувек било тако.
Прва књига Мојсијева у Библији је кратак преглед о мистерији порекла нашег света,
откривење врховног Створитеља његовој палој творевини. Мало ко је до век и по уопште
сумњао у ту истину, све док се један природњак аматеру није одважио на пут открића и
потресао свет једном јеретичком идејом.
Испитијући ужарена корита лаве на острву Галапагос, Чарлс Дарвин је остао фасциниран
чудним животом дивљине. Видео је гигантске корњаче, изоловане на различитим острвима,
различите величине и облика. И тако је он замислио да током великих временских периода, ако
се корњаче мењају, оне ће на крају да се трансформишу у нешто сасвим друго.
На Универзитету Оксфорд, Доктор Ричард Докинс ради као професор филозофије науке. Аутор је
неколико веома продаваних књига. Он је такође и један од најватренијих бранилаца
Чарлса Дарвина.

ДАWКИНС
Претпостављам да је велика животна мистерија објаснити одакле је настала толика сложеност
живота. Другим речима, питање сложености је у ствари питање информације. Информација је
мерило сложености. А сложеност живота није само пука сложеност, колико је то да су живи
организми адаптирани на компликован начин, већ И да преживљавају. Она чине све што је у
њиховој моћи да преживе и онда изгледа као да су предивно створене машине. Машине
створене да преживљавају.

НАРРАТОР
Међутим, сви стручњаци нису сагласни са тим да је сложеност живота настала акумулацијом
многих промена које су се десиле срећним променама. Све је већи број дисидената у
науци који сумњају у Дарвинову теорију.
Молекуларни биолог, Доктор Мајкл Дентон, истраживач на Универзитету Отаго на Новом
Зеланду је један од њих. Он тврди да је дарвинизам теорија која преживљава кризу, зато што
се базира на претпоставци о такозваној чињеници еволуције. Та теорија, међутим, не може
да објасни наводну трансформацију једноставних облика живота у сложене организме
путем случајних процеса еволуције.

ДЕНТОН
Не мислим уопште да је Дарвинова теорија еволуције у било ком смислу установљена
чињеница, као што то тврде многи билолози. За мене је она велики космолошки или
космогенетски мит 20. века. И данас мислим то исто. Колико ја видим, ништа што сам видео у
биологији и у свим другим научним достигнућима у последњих 20 година, ни на који начин
не може да промени моје мишљење о мом фундаменталном веровању да Дарвинизам
представља једно неадекватно објашњење.

НАРРАТОР
Дарвинове идеје данас представљају званичну мудрост света, и сматра се за утврђену
чињеницу то да су једноставни облици живота еволуирали током више милиона година
постепених промена у сву сложеност и разноликост коју данас видимо. Све то без
деловања једног сувереног Створитеља света.

ДАWКИНС
И, наравно, загонетка која мучи све јесте одакле је дошла сва сложеност живог света,
одакле потиче сва та информација?! Она не може да дође тек тако случајно. Потпуно је
незамисливо да можете добити нешто тако компликовано као што је птица, или нешто
интелигентно пројектовано као што је птица, човек, или јеж, а да је све то настало случајно.
Случајност је апсолутно искључена. Да нешто настане ни из чега, ни из какве сложености,
без информације о крајњој сложености савремених живих организама у једном кораку
случајности – то није могуће. То би било као да бацате коцкицу хиљаду пута и да сваки пут
добијате “шестицу”. Према томе, то је апсолутно искључено. Али, ако допустите да буде
мало среће у једној генерацији, потом мало среће у следећој генерацији, потом мало
среће у наредној генерацији, и тако настави да се акумулира та срећа корак по корак,
можете да некако направите да од било ког степена једноставности дођете до неког
степена сложености, јер све што вам је тада потребно јесте довољно времена. Према
томе, одакле је настала та сложеност? Дошла је од постепеног убрзавања процеса
еволуције путем природне селекције.

НАРРАТОР
У данашњем научном свету прихваћено је здраво за готово да су се првобитне рибе
прво појавиле у првобитним океанима, да су потом испузиле из воде и постале водоземци.
Водоземци су се претворили у гмизавце, а гмизавци у сисаре. Еволуционисти тврде да су
неки гмизавци одбацили љуске, да им је порасло перје и да су полетели у небо да би постали
птице. Али гмизавци и птице се веома разликују. Гмизавци не поседују генетску
информацију за крила и перје.
Да би се гмизавац променио у птицу потребна је додатна огромна количина сложених
информација. Дарвиново расуђивање било је да са мало среће, довољан број мањих
промена може чак И да претвори гмизавце у птице. Мајкл Дентон каже да то није могуће.

ДЕНТОН
Може се цитирати мноштво примера из биолошког света, о стварима које указују да су изван
тог једноставног Дарвиновог механизма. Постоје ствари као што су причја плућа. Постоје
ствари као што су птичје перје, амниотичко јаје, бактеријски флагеллум. Хоћу да кажем,
заиста постоји велики број система који имају ту јединствену сложеност коју налазите у
природи, а у суштини, да би систем функционисао потребно је да имате делове А, Б, Ц, Д и
тако даље, да се сви ти делови уклопе и сједине пре него што систем почне да функционише.
Бојим се да не могу да схватим како су све те ствари почеле да функционишу саме од
себе.
Узмите, рецимо, перје птице. Перје за летење је веома компликована структура мајушних
кука које су испреплетане, и делова које држе делове перја заједно, а те мале
микроадаптације перја које му дају могућност адаптације како би могло да лети, и
Дарвинов модел еволуције захтевају да су живи организми у прелазном периоду у
потпуности функционални, то јест да лете, а ја не могу да замислим како је могуће доћи
до таквог циља, а да све те структуре перја нису израсле одједном, и да у биолошком
смислу нису биле функционалне.

НАРРАТОР
Гмизавци и птице такође се потпуно разликују по систему репродукције и дисајним
органима. Плућа гмизавца пуштају ваздух да уђе и изађе из плућа само преко једне
цеви која се завршава са ваздушним кесицама. Код птица ваздух непрестано циркулише
кроз плућа у једном смеру и креће се у сложеном систему међусобно повезаних
ваздушних кесица које су повезане са њеном шупљом кости.
Дарвинисти тврде да су се плућа гмизавца променила у птичја плућа посредством многих
прелазних фаза. Али, Мајкл Дентон каже да полу-формирано плуће у том случају не би
функционисало зато што прелазни облици не могу да дишу. Свака прелазна фаза имала би за
последицу изумирање врсте.

ДЕНТОН
Птичја плућа су пример, као И жива ћелија или перје, прилично сложеног система, толико
компликованог по структури да, колико ја видим, можете да их замислите само у функцији
дисања. Ако цела садашња структура и поредак у њој постоји, то је један од најбољих
примера у природи сложеног система који се састоји од многих компоненти које ступају у
међусобну интеракцију. Све те компоненте морају већ да постоје, а оне већ постоје у
плућима сваке птице, пре него што оно почне да обавља своју функцију.
У случају птичјих плућа, ја мислим да је реч о прилично тешком питању које Дарвинисти не
могу да реше. Хоћу да кажем да не могу да замислим како је такво плуће, или било која
њему аналогна ствар, могла да настане као последица малих случајних промена.

НАРРАТОР
Да би једноставни облици живота еволуирали у сложеније, потребан је огроман прилив нових
информација. Један микроб има око две књиге по 500 страна у сложеном коду генетске
информације своје ДНК. Човек са својим информацијом у једној ћелији аналоган је као
најмање 1000 књига. Да би се микроб трансформисао у човека, то значи да треба да
додате целу једну библиотеку нових информација. Па одакле онда долазе те нове
информације?
Професор Вернер Гит је специјалиста информационе теорије и директор Савезног института за
физику и технологију у Брунсвику, у Немачкој. Он каже да еволуција сложених животних
форми од једноставних облика живота путем селекције случајних срећних побољшања једне
врсте није могућа, зато што не постоји извор нових информација за такав процес.

WЕРНЕР ГИТТ
Највећи проблем за еволуцију је порекло информација. Одакле долази информација?
Немогуће је да од једноставног живог организма дођемо до неког слона или људског
бића. Да би се тај процес одиграо потребно је много више информација, а она не може да
дође путем случајних процеса.

НАРРАТОР
Дарвинисти тврде да је нова генетска информација дошла од генетских мутација које су се
преносиле из генерације у генерацију. Генетске мутације су случајне грешке, нешто као
када погрешите преписујући неки текст, сматрају еволуционисти. Најпожељније мутације су
сачуване природном селекцијом, кажу они.

ДАWКИНС
Управо молекуларна генетика, која је коначно омогућила детаљне доказе, апсолутно је
оборила ту теорију и дала доказ који нико не може оспорити, зато што молекуларна генетика
заиста показује детаље генетског материјала, као што то чини и људски текст. Тако можете
да видите како су се мењала слова и речи ДНК које описују анатомске промене у свакој
новој генерацији, све оно што је и сам Дарвин могао да види.

НАРРАТОР
Генетске мутације настају услед оштећења гена, често пута зато што су гени изложени
зрачењу или токсичним хемикалијама. Неке мутације немају никакве последице, али већина
је штетна и често смртоносна.
Иако је већина мутација штетна, неке мутације могу бити условно корисне. Дарвин тврди да
се еволуција дешава када ове ретке условно корисне мутације дођу до изражаја
посредством природне селекције.
Острва у архипелагу Галапагос су наводни приказ еволуције, јединствена дивљина коју
проучавају научници из целог света. Овде се туристима показују корморани који не лете,
као пример наводне еволуције која је настала условно корисним мутацијама. Корморан
на острву Галапагос изгубио је своју генетску информацију за крила, па сада без ње
може веома добро да плива и рони. А то може бити напредак. Туристички водичи на острву
Галапагос објашњавају да због ове наводно очигледне предности, бескрилни корморани
су остављали више потомства иза себе, тако да је ова врста преживела природном
селекцијом, а да је она врста са крилима изумрла.

ДОН БАТТЕН
Бескрилни корморани су заиста дегенерисани мутанти који имају изгубљену информацију о
томе како настају крила. Сви примери мутације су заправо губитак информације, чак и они
који представљају условно корисне мутације. Не постоји нова генетска информација.
Примери који се наводе за еволуцију заправо су примери разноликости унутар једне врсте.
Микроби који су отпорни на антибиотике, инсекти отпорни на инсектициде, биберасти мољац – све
су то примери преструктурисања постојеће генетске информације или губитак генетске
информације. Не постоји нова генетска информација.

ДЕНТОН
Уколико одбаците да је пука срећа или случајност довољна да се формира читав живот и све
остало што постоји на земљи, онда морате прихватити да постоји нешто друго што је
дизајнирало тај живот, неки Творац. Мислим да када гледате у законе природе и у читав
космос, да у том објашњењу њиховог постојања постоје две могућности које су у
међусобном конфликту. Прва могућност је могућност трансцедентног Творца који је
уредио и створио свет, као и све остале природне законе, а друга могућност је да је
универзум на неки начин саможивећи систем који је сам себе уредио и организовао.

НАРРАТОР
Ортодоксни Јевреји славе Бога Створитеља пред Зидом плача. Библија каже да нисмо настали
случајно, већ интелигентим дизајном Творца. Израелски биофизичар, доктор Ли Спетнер, има
јединствену квалификацију која му омогућава да коментарише улогу мутација у теорији
еволуције. Као специјалиста за физику и математичку информатику, он је проучавао однос
сигнала и шума у ДНК систему. Објавио је радове водећим часописима о теоретској и
математичкој еволутивној “биологији”. Он сматра да докази подупиру библијски извештај о
томе да је Творац створио одређене основне типове Организама који су кроз време
постали разнолики како су се адаптирали на своју животну околину.

ЛЕЕ СПЕТНЕР
Стварно не мислим да Дарвинов модел може да објасни теорију о некаквој грандиозној
еволуцији. Оно што еволуционисти заиста не могу да објасне јесте прикупљање информације.
Веома је невероватно да је било много малих корака у еволуцији, многих малих
промена које су довеле до једне крупне промене. Не само да је то невероватно у
математичком смислу, већ И теоретски. Али експериментално, нико није пронашао нити једну
једину мутацију коју може да истакне као нешто што додаје информацију генетском
материјалу. Штавише, свака корисна мутација коју сам ја видео, умањује генетску
информацију, чини да се губи информација.

НАРРАТОР
Краљевски шоу у аустралијском граду Перту је место где се показују чисте врсте. Ако је
јасно да мутације и природна селекција не могу да увећају генетску сложеност, поставља
се питање, шта се дешава у вештачкој селекцији? Селективно парење производи велику
разноликост врста, али и те промене имају своје границе.

ДАWКИНС
Сам Чарлс Дарвин је придавао велику улогу припитомљавању. И најбољи начин да се то
сагледа био је да се каже: Претпоставимо да желите експериментом да демонстрирате да
тај процес селекције функционише. Шта ћете учинити? Учинићете, рецимо, да ћете предвидети
хиљаду година, али у тих хиљаду година ја могу, рецимо, да у свакој генерацији укрштам
да бих добио оне особине које желим да добијем. Шта ћемо онда чинити у наредних хиљаду
година? У свакој генерацији ћемо симулирати природну селекцију тако што ћемо одабирати,
укрштати оне примерке који углавном карактеришу квалитете који нам се свиђају. Па, тако,
ако рецимо можете да добијете Пикинезера од једног вука у периоду од неколико хиљада
година, онда морате да закључите из свега тога да процес може да потраје ко зна
колико, чак и хиљаду милиона година.

БАТТЕН
Можете хиљадама милиона година да се бавите парењем разних врста паса, али ако
немате извор нове генетске информације, то ће и даље бити само пси. Проблем са
еволуцијом је тај што она нема начина да омогући нову генетску информацију. Како
природна селекција, тако и парење у вештачкој селекцији проузрокују губитак генетске
информације.
Ако узмемо дугодлаког пса, и паримо га само са дугодлаким псима, и одабирамо
само дугодлаке штенце и паримо их у будућности, онда ћемо добити разнолике псе код
којих је генетски материјал концентрисан на дугу длаку у разноликостима једне врсте. Али,
то значи да се ови пси неће никада парити са краткодлаким псима, зато што немају гене за
кратку длаку, па је тако изгубљена генетска информацију од раније.
Природна селекција чини потпуно исто. Ако за пример узмемо вукове, у прошлости су
постојали краткодлаки и дугодлаки вукови, а током хладних периода, у условима екстремно
хладне климе, измрли су краткодлаки вуци, па тако данас имамо разноликост вукова, чак и
нове врсте вукова, који су дугодлаки зато што су се адаптирали на услове хладноће. Али и та
адаптација не укључује нову генетску информацију. Напротив, тај процес је довео до
губитка генетске информације везане за кратку длаку.
Велика разноликост је могућа комбинацијом постојећих гена. Чак и мутације могу да
узрокују реструктурисање хромозома и дегенеративне промене, губитак информације
која доводи до разноликости једне врсте. Ово је кључни проблем. Мутације и природна
селекција имају за последицу губитак генетске информације. Тако да нема начина да се
одигра еволуција у којој се повећава сложеност неке врсте.

ГИТТ
Немогуће је да нова информација дође услед случајног процеса. Видите и сами да је
компјутерском програму потребан программер. Видите аутомобил за кога је потребан
дизајнер. Видите биолошку информацију у ћелијама и онда кажете себи да је исправно
закључити да је њој потребан створитељ који је начинио програм, гене, да створе протеине,
да створе органе. Неопходно је имати све то одмах, тако да можемо рећи да је еволуција
немогућ процесс.

НАРРАТОР
Свако дете у школи ће учити о наводној еволуцији коња, од мањих врста са више прста на ногама до једне
врсте са једним прстом, односно копитом.
Али, да ли је коњ заиста еволуирао? Многи научници сумњају у то.

БАТТЕН
Постоје многе различите врсте коња које можете да изведете селективним парењем, али то
су и даље коњи. Можете да створите мале, велике, чак и тропрсте коње. Еволуционисти све то
стављају у неку врсте епизодног дешавања и додају фосил стеновитог јазавца на дно
процеса, и онда тврде да је дошло до еволуције. Али ако склоните фосилног стеновитог
јазавца из те лествице, добијате варијацију у оквиру једне врсте. Коњи рађају коње. То није
никаква еволуција.

ЛЕЕ СПЕТНЕР
Информације за које еволуционисти кажу да се нагомилавају у процесу еволуције заправо
не могу доћи од случајних процеса и случајних мутација. Дарвинов модел каже да је то
тако, али нико никада није учинио никакву калкулацију да заиста докаже да је то тако. Ја
сам начинио једну калкулацију која је заправо показало да то није тако.

НАРРАТОР
Професоре Докинс, можете ли да наведете пример генетске мутације или еволутивног
процеса који може да поећа информацију у генима?

ДАWКИНС
У еволуцији постоји популарна заблуда која каже да су се рибе претвориле у гмизавце,
гмизавци у сисаре, и тако ми данас можемо да погледамо свет око нас и наше претке, и у
стању смо да видимо прелазне облике између риба и гмизаваца, и гмизаваца и сисара.
Требало би да видимо врсте риба које су у процесу да постану гмизавци! Наравно, то
уопште није случај. Рибе су данашње животиње, постоје као такве колико и ми, људи. Оне су
потекле од својих предака, као што смо и ми потекли од својих преака. Наводно, пре 300
милиона година постојао је предак који је био предак данашњим рибама и предак
данашњих људи. И код тог претка, да смо тада били присутни, наводно смо могли да видимо
прве кораке ка томе како једна риба излази на копно и постаје нешто попут водоземца.
Али, каже еволуција, то се десило пре много времена, па то онда данас не можемо да
видимо.

СПЕТНЕР
Ако неко може да верује у нео-дарвинистички модел, морао би рећи да се информација
постепено прикупљала, мало по мало у датом времену. Ако би неко проучио математички
процес таквог поступка, онда испада да морамо претпоставити да у свакој етапи
еволуције постоји велики број могућих мутација које могу да се адаптирају. И ако постоји
велики број таквих мутација, неке би требало да пронађемо и данас. Али, не налазимо их.
Све мутације које су истражене на молекуларном нивоу показују да је генетска
информација изгубљена, а не стечена.

НАРРАТОР
Библијски подаци о стварању света могу се применити на буквално целокупну генетску
информацију која постоји данас, а која је постојала у првим врстама,тако да је велика
разноликост могућа у свакој врсти, али једна основна врста не може да се промени у
неку другу.
Мајкл Дентон сматра да генетска информација може да дође само из извора који
поседује интелект.

ДЕНТОН
Склон сам да мислим да сви докази сугеришу постојање надприродног јеврејског Бога из
јудео-хришћанске традиције. На једног спољног Творца који је начинио свет и дао му
његов поредак, његов начин постојања и крај. Све то одговара свим доказима које
смо пронашли и не противречи им ни у једном аспекту.

ДОН БАТТЕН
Као што информације у књигама морају да дођу од интелигентног извора, тако и велика
количина генетских информација код живих организама мора да дође од интелигентног
створитеља. Докази о библијском моделу стварања света, да је постојала велика количина
генетске информације која је створена на почетку и која је омогућила адаптацију унутар
врста, деградирана је откада се појавила Дарвинова теорија. Информација је морала да буде
програмирана у живим организмима од самог почетка. Живи организми нису еволуирали, њих
је неко створио.

WЕРНЕР ГИТТ
Ако погледате у Библију, видећете да постоји Створитељ. Он је начинио све ствари,
материјалне процесе и генетску информацију.

НАРРАТОР
Еволуционисти верују да су сложени облици живота настали од једноставнијих, али случајни
процеси, са природном селекцијом, не могу да објасне теорију еволуције, нити их је ико
икада могао посматрати или поновити. Акумулација постепених промена које долазе услед
случајних срећних околности, никада није показала у пракси да се тада некој врсти додаје
нова информација, или да она постаје сложенија.
Заступници стварања света сматрају да сви докази потврђују постојање Творца. Пси могу
бити дугодлаки или без длаке, жабе зелене или са туфнама, али пси ће увек бити пси, жабе жабе.
Тако чак ни пољубац принцезе неће од жабе створити принца.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *