Блез Паскал (фр. Blaise Pascal), познати француски математичар рођен је 19. јуна 1623. године у Клермону, Француска.
Паскал је од малена показивао интересовање за науку па је већ са 18 година конструисао прву математичку машину,
механички сабирач како би помогао свом оцу у пословању.
Uмро je у Паризу 19. августа 1662. године.
Под појмом "Паскалова опклада "се подразумева Паскалова теорија о веровању у Бога.
Опклада заправо представља збирку бележака објављених у делу Мисли.
Опклада говори о томе да је боље веровати да Бог постоји;
јер је боље веровати у нешто него не веровати уопште.
У својој опклади Паскал пружа један аналитички процес
по коме особа може да процени вредност веровања у Бога.
Паскал, дакле, даје само две опције: веровати или не веровати. Из овога следе могућности:
Верујеш у Бога.
– Ако Бог постоји, идеш у рај после смрти; што значи да имаш бескрајну добит.
– Ако Бог не постоји, губиш; твој губитак је коначан и самим тим занемарљив.
Не верујеш у Бога.
– Ако Бог постоји, идеш у пакао; губитак је бескрајан.
– Ако Бог не постоји, твоја добит је коначна и самим тим занемарљива.
Овим опцијама и статистикама, Паскал се надао да је доказао
да је једино разборито решење за човека – веровати у Бога.
Паскал се такође надао да ће бар, ако не успе да невернике претвори у хришћане,
успети да им покаже сврху, вредност и могућу потребу да бар размотре питање постојања Бога.
У својим осталим делима је настојао да докаже да је хришћанска вера исправна.
Опклада је највише критикована од стране многих мислилаца, укључујући и Волтера.
Али већина ових критика је углавном настала извлачењем Паскалових аргумената из контекста,
несагледаних као целина. Паскал се сматра једним од најзначајнијих аутора француског класичног периода,
као и једним од великих мајстора француске прозе.