Топљење језгра нуклеарног реактора представља хаварију нуклеарног реактора и спада међу најозбиљније врсте нуклеарних несрећа. Језгро представља фисиони материјал у облику полуге који при великој температури може изгубити чврстину и почне се топити.
Када се језгра реактора почну топити, фисиони материјал се спушта на дно реакторске коморе. То се дешава услед немогућности одвођења топлоте коју језгро производи (при чему реактор може бити и искључен, јер језгро производи топлоту распадима). Врло лако може доћи до експлозије услед великог притиска водене паре.
Топљење нуклеарног језгра се сматра озбиљном несрећом, јер може довести до испуштања радиоактивних материја у атмосферу и евентуално у тло и трајног загађења великог подручја ако комора нуклеарног реактора не издржи притисак, прсне и испусти радиоактивни материјал напоље.
Радиоактивни материјал ако се испусти може бити у облику паре (која се може и намерно испустити у мањим количинама да се смањи притисак у комори реактора као превенција од експлозије) или материјал може директно изаћи ако дође до прснућа коморе услед експлозије.
Досада се догодило неколико пута на совјетским, односно руским нуклеарним подморницама. На копну су се догодила два озбиљна инцидента у цивилним нуклеарним електранама – године 1978. на Острву Три Миље у Пенсилванији, те године 1986. у Чернобиљу. Пре тога су у 1950-им забележени мањи, ограничени случајеви у нуклеарним електранама у Канади, САД и Великој Британији.
Могућност избијања ове врсте катастрофе је један од главних аргумената противника нуклеарне енергије који је поготово добио на снази након чернобиљске катастрофе. Под њиховим притиском дошло је до затварања нуклеарних електрана у многим земљама, односно до великих напора да се произведу нови модели нуклеарних реактора (треће генерације) где би ризик топљења био сведен на најмању могућу меру.
"Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање.
Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти а земља и дјела што су на њој изгорјеће.
Кад ће се дакле ово све раскопати, каковијем треба вама бити у светом живљењу и побожности,
Чекајући и желећи да буде скорије долазак Божијега дана, којега ће се ради небеса спалити и раскопати, и стихије од ватре растопити?"
(2. Петрова, глава 3,9-12)