Зоот Суит нереди

Одиграно у условима етницке и расне параноје која је дефинисала ране 1940-те у Лос Ангелес-у, Зоот Суит нереди су били одредјен моменат покрета Зоот Суит-ера и Мексицко Америцке популације. Цитава етницка популација Калифорније, посебно Лос Ангелес, су били на удару. Марта и Априла 1942-те, цитаво Јапанска и Јапанско Америцко становниство на западној обали је била депортована у центра за расељење (благ назив за концетрационе логоре) у централној Америци. Без Јапанаца уследила је расна тензија а цитав фокус се пребацио на Зоот Суит-ере. Мексицки талас криминала је био најављен у локалним новинама (пионири зуте стампе), и напоменули локалну управу да испита о цему се ради.

Негде у исто време, Лос Ангелес каунти Схерифф је одлуцио да испита Е. Дуран Аyрес да води њихов биро за странце. Иако је Аyрес тацно описао дискриминизацију која се појављивала против Мексиканаца, представио је тацке на које би требали пазити.

"Рекао је да су Мексицки Американци уствари индијанци сто знаци азијати или кинези. Кроз историју он казе, азијати су били мање корисни него рецимо Европљани. Мескицки Американци су природно агресивнији, а у једном моменту је поредио Мексиканце као дивље мацке а англосакцонце као питоме, говореци да дивље ма колико се тренирало неце никада постати потомо.

Ноци 1-вог Августа, 1942, Зоот Суит-ер Хенрy Леyвас, 20, и неки његови пријатељи су били умесани у туцу са другом групом пацуцоса у Wиллиамс Ранцх. Касније то јутро, младиц Јосе Диаз је надјен како крвари и без свести на путу. Касније је тај младиц умро.

Аутопсија је показала да је Диаз био пијан у време смрти која је изазвана повредом главе. Иако је један доктор рекао да су повреде узроковане тако сто га је ауто ударило, Хенрy Леyвас и осталих 24 цлана "38-ог Стреет Генга" су били ухапсени и оптузени за убиство Јосе Диаз. Водјено притиском медија, зеља масе за правду и освету против зоот суит-ера узроковала је да Лос Ангелес полиција изврси хапсење висе од 600 људи у ноци измедју 10 и 11-тог Августа. Сви су били осудјени слицним оптузбама као, сумљиви, орузана пљацка, итд., а 175 људи је задрзано на основу ових оптузби. Од 600 ухапсених сви су були Спанске националности.

До и за време судјења, Хенрy Леyвас и његовим браниоцима није били дозвољено да се пресвуку по наредјењу судије, Цхарлес Фрицке. Фрицкле се слозио са дистриктом да би порота требала да види осудјенике у зоот одеци. Судјење које је трајало од 22 до 24-тог осудјеницима укљуцујуци Хенрy Леyвас је судјено заједно. Није им било дозвољено да седе или прицају са њиховим адвокатима. Кад год је њихово име било прозвано осудјеници су били дузни да устану без обзира од какве вазности је била рец. Судија Фрицке је позвао Е. Дуран Аyрес-а да сведоци као струцни сведок за убиство. Судјење је трајало 5 месеци и у Јануару 1943, 9 приведених укљуцујуци Хенрy Леyвас је осудјено на други степен убиства. Осудјени су од 5 год до дозивотне казне и брзо одвезени у злогласни Сан Qуентин затвор. Цитав овај слуцај је документован у 1981 филму, Зоот Суит Од Луис Валдез-а.

У ноци 3 Јуна 1943 године, једанаест морнара су рекли да су били нападнути од групе Мексицких пацхуцхоса. После тога следи освета, а група од око 200 униформисаних морнара полази у Мексицку ерију, истоцни Лос Ангалес. Сваки зоот суит-ер је био на мети. Те ноци и следецис неколико, многи зоот суитери су били туцени и скидани голи на лицу места. Тада је ухапсено девет морнара, али ниједан није био казњен. Јуна 4 и 5-тог, морнари заједно са војницима који су се придрузили, обилазе поново истоцни Л.А. разбијају и туку свакога ко им се надје на путу. Поново нико не бива оптузен, а у локалним новинама ови војници и морнари су предстаљени као хероји који стају на пут "Мексицког таласа криминала". Сестог и седмог Јуна ово се поново поновило а Тиме магазин је изјавио да је полиција само правила друство војницима и морнарима, гледали туце и на крају затварала претуцене Мексиканце. Према рецима Родолпхо Ацуна, седамнаестогодисњи Енрицо Херрера, претуцен и ухапсен, проводи 3 сата у полицијској станици, где га је његова мајка насла, голог и крвавог. Тада је ухапсено 600 Цхицано младица без разлога а полиција изјављује да је то уцињено "превентиве ради".

Конацно у поноц 7 Јуна, војска је урадила оно сто власти у Лос Ангелесу нису ни помисљали, усли су да зауставе нереде које је цинила њихова војска. Иако морнари и војници нису претрпели неке казне, могла се цути нека врста званицног заљења и осуде. 16 Јуна, 1943 Елеанор Роосевелт је написала у свом цланку да овај слуцај иде даље од неких зоот одела, ово је расни протест, рекла је. Касније је оптузена да је комуниста и да потпаљује расну тензију. Гувернер Еарл Wаррен је саставио комитет за истрагу нереда и предлозио казне за све који су били укљуцени медјутим осим осудјених Мексиканаца, нико други није био казњен икад.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *