АВАТАР

Аватар спада у једне од најочекиванијих филмова прве деценије новог миленијума, а са буџетом у износу од преко 30 милијарди српских динара (отприлике 300 милијуна долара – без рекламе – која је коштала даљих 200 милијуна долара ! )спада и у практично најскупљи филмски пројекат свих времена.

Ако се изузму научни документарци, а који су и сами инспирисали Аватар, први је играни филм који је Камерон направио послије паузе у износу од скоро дванаест година, почињући са „Титаником".
До сада је Аватар, прије саме премијере, освојио двије награде.

Очекује се да ће Аватар означити читаву револуцију у филмској индустрији, првенствено на пољу технике стереоскопије, први снимљен коришћењем најсавременије иновативне тродимензионалне технологије чија је заслуга управо Камеронова, системом фузионе камере. Продукција још није ни готова, а већ настају адаптације филма, између осталог и у форми романа и видео игара. Како је дјело подухват у којем Џејмс Камерон има потпуно одријешене руке, биоскопска премијера ће бити и коначна пуна верзија.
Аватар није препоручљиво за млађе од 13 због доста епских бојних депикција и сцена ратовања, осјетљивог садржаја и присутности непримjереног језика и нешто пушења.

Аватар је рођен 1994. године, када је Џејмс Френсис Камерон написао првобитну клицу сценарија у дужини од око 170 страница, нацрт који је садржао готово искључиво дескрипцију пандоријанског свијета.
Према његовим ријечима, идеју за Аватар су му дале „све научно-фантастичне приче које је прочитао у младости“ заједно.
Филм би требало да буде уперен ка симболици потискивања аутохтоних култура од стране супериорнијих цивилизација и њихову експлоатацију, кроз преседан замјене страна традиционалне слике технолошки напреднијих ванземаљаца који ступају у контакт са Земљанима који у најчешће случајева није пријатељски.
Након завршавања „Титаника“ августа 1996. године Камерон најавио снимање „Аватара“, филма који би садржао потпуно „синтетичке“, односно компјутерске, ликове. Тврдио је да би пројекат коштао око сто милиона америчких долара и укључивао најмање шест компјутерски генерисаних главних ликова, који би изгледали стварни, фотореалистички, али не би стварно били.
Након успјеха компјутерски генерисаних бића као што су диносауруси из „Парка из доба Јуре“, створови из „Џуманџија“ и змај из „Змајевог срца“, сматрало се да је вријеме да се почне са покушајем нечег што би барем личило на људе. Камерон је уговорио са старим партнерима из рада на „Истинитим лажима“ и „Титанику“, компанијом за анимацију „Дигитална домена“ да на љето 1997. године почне припрема Аватара за приказивање 1999. године, уз сарадњу студија још једног партнера, са оба Терминатор филма и „Туђина“ Стена Винстона, са којем је и основао „Дигитални домен“ и на којем су до „Титаника“ били обојица директори.
Међутим, процес је константно одуговлачен из финансијских разлога – снимање таквог филма би далеко пробио и буџет „Титаника“, до тада најскупљег филма икада. Маја 1998. године Џ. Камерон је изјавио да је „Аватар“ још увијек на списку потенцијалних филмова за које је заинтересован да би снимио у будућности.
Убрзо потом Џејмс Камерон се повукао из филографије и посветио научно-истраживачком раду, а појавом и ширењем интернета сценарио за Аватар у дужини од 166 страница се слободно раширио по њему, што је наводно искоришћено од стране бројних филмских пројеката за узимање филмских позајмица и идеја. О Аватару се више није чуло годинама, а велика група заинтересованих  се формирала.

Послије доста времена, Џејмс Камерон је јуна 2005. године најавио повратак на филмску сцену припремајући филм под називом „Пројекат 880“ паралелно са једним другим филмом, оба снимљена за 3-Д приказивање користећи посебне HD камере.
Договорио се са COO-ом свог студија, „Лајтсторм забава“, Џоном Ландауом, да поново заједно буду продуценти као када су снимали „Титаник“.
Утицај на ту одлуку је имао између осталог успјех фотореалистичног motion-capture снимања „Поларног експреса“ Роберта Цемекиса.
Камеронов први окушај са 3Д-ом је био 1996. године када је снимио кратки филм „Т2 3-Д: Бој кроз вријеме“, а вјештину је усавшравао годинама снимајући у IMAX 3D-у научно-истраживачке документарце посвећене Титанику и поготово популарни хит „Туђини из дубина“ у којем је као дио истраживачког тима који су водили НАСА, чији је био савјетник годинама, и група биолога руске морнарице по први пут јавности приказао до тада невиђене и фасцинанте облике живота из океанских дубина.
Камерон је такође сарађивао са америчком Националном ваздухопловном и свемирском администрацијом на снимању површине Марса одаслатим роботима за снимање које је дизајнирао у кооперацији са МССС-ом. Захваљујући Камероновим напорима човјечанство је добило прве тродимензијалне снимке марсовске површине.
Децембра 2005. Камерон је изјавио да ће „Пројекат 880“ бити приказан 2009. године, али је фебруара 2006. године истакао да је замијенио мјеста са својим другим пројектом и заказао Пројекат 880 за 2007. годину, наглашавајући да ће премијера можда каснити до 2008. године због гломазности пројетка.
Џејмс Камерон је провео године лично усавршавајући филмске камере, а петодневни тест претходне године га је убиједио да је технологија довољно напредовала за Пројекат 880.
Крајем фебруара исте године Камерон је објавио да је Пројекат 880 уствари „унапређена верзија Аватара“.
Позвао се на значајне технолошке успјехе компјутерске анимације који су евидентни у примјерима фотореализма Голума из екранизације трилогије епске фантастике „Господар прстенова“, Дејви Џоунса из филмског серијала „Пирати са Кариба“ и поготово Кинг Конга из истоимене репродукције.
Камеронова идеја је да да још утисак него што су дали филмови из серијала Звјезданих ратова када су пуштени у биоскопе.

Од јануара до априла 2006. године Џејмс Камерон је радио на преради сценарија.
Сценарио је имао превелику причу са исувише детаља, према његовим ријечима није му се свидио јер га је подсјећао на роман, ослањајући се искључиво на причу уз доста ликова и позадинских радњи, са само основним ослонцем на оригинални сценарио који се могао слободно прочитати.
Први покушај сажимања је завршио са сценаријем од преко 200 страница, тако да је многе идеје морао избацити, али су централне теме све остале исте. Коначни сценарио је скраћен и значајно обрађен.
Чим је снимање Аватара коначно најављено, из јавности је повучен првобитни нацрт сценарија.
Јула 2006. године Камерон је најавио за сљедећи фебруар фото-обраду глумачке екипе, а за љето 2008. године само снимање.
Потписао је уговор са студијем визуелних ефеката „Вета дигитални“ који се јавио да му пружи помоћ при продукцији филма, а и Стен Винстон је пришао растућем тиму који је на крају бројао више од хиљаду људи, стручњака свих врста.
Септембра 2006. године објавио је свој технолошки изум зван „Реални камерски систем“ који ће користити за снимање филма. Камере са састоје из по двије камере високе дефиниције унутар једног тијела, с циљем стварања доброг утиска дубине погледа.

Аватар (санскрит: अवतार avatāra – наследник) означава инкарнацију божанства у хиндуизму. Буда, Исус и Мухамед се сви сматрају аватарима, и Хиндуси се моле аватарима, живим или мртвим.

Оваплоћење или утеловљење, инкарнација, је један од кључних хришћанских теолошких појмова.
Оваплоћење означава Бога који је постао плот (тело).
Према хришћанском учењу, то се збило рођењем Исуса, сина божјег, од девице Марије.
Тако се наизглед безгрешни Бог оваплотио и постао човек да би Он сам платио у људском телу за наше грехе на Голготском крсту.
Људски ум то никада неће моћи да схвати шта се то управо десило на Голготи, де је Божија Крв проливена за наше грехе.
Али ко год  у тог предивног и љубљеног Спаситеља верује ће имати целу већност времена и прилике да би то више разумео и да би свог Спаситеља више упознао и Њему се захвалио.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *