Рођен у Бруклину (Њујорк, САД) од оца Nikonar Keitel и мајке Maritska LeCose, јеврејских имиграната из Пољске и Румуније. Одрастао је у Brighton Beach (део Бруклина) са сестром Renee и братом Џеријем. Када је напунио 16 година прикљуио се америчким маринцима и са њима је био у Либану. Када се вратио у САД, радио је као новинар и касније одлучује да се бави глумом.
Глуму је учио код Лија Стразберга и Стеле Адлер. Током тог времена среће Мартина Скорсезеа, који га унајмљује у својој студенској продукцији Who’s That Knocking at My Door. Од тада, Кајтел и Скорсезе су сарађивали у неколико филмова. После игра у још једном филму Скорсезеа који се звао Mean Streets у коме је играо са Робертом де Ниром. Касније игра у филму „Таксиста“, где је сарађивао са Де Ниром и Џоди Фостер.
Требао је да игра капетана Виларда у Кополином филму „Апокалипса данас“, али је отпуштен и улога је припала Мартину Шину. Након тога добијао је углавном мање улоге. Крајем седамдестех сарађује Ридлијем Скотом и игра у неколико европских филмова. Каријера му иде узлазним путем када је унајмљен за Тарантинов филм „Улични пси“ 1991. године. Те исте године игра у филму Bugsy, у коге је номинован за Оскаром као најбољи споредни глумац. После поново сарађије са Тарантином у филму „Петпарачке приче“ у коме је одлично одиграо своју улогу чистача Винстона Волфа. Касније по трећи пут сарађује са Де Ниром у крими драми Cop Land, у филму су још играли Силвестер Сталоне и Реј Лиота. После је играо у филмовима као што су: „Од сумрака до свитања“, „Мали Ники“, „Подморница 571“ и „Национално благо“.
Кител је отац троје деце, ћерке Стеле коју има са глумицом Лорејн Брако, сина Хадсона са Лизом Кармазин и сина Романа са Дафне Кастнер.