Видимо се у читуљи је документарни филм режисера Јанка Баљака из 1994. године. Базиран на књизи Криминал који је изменио Србију, Александра Кнежевића и Војислава Туфегџића,филм говори о наглом порасту криминала у Србији током грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини. Филм садржи делове интервјуа који су вођени са криминалцима и полицијом 1990-их година, уз приказ фотографија на којима се виде вође и чланови криминалних банди.
Филм прича о такозваним „момцима са врелог асфалта“— преступницима који отворено причају о свом животу, представљајући себе као верзију модерног Робина Худа.[5] Филм говори о младим људима, који се у ратом погођеној земљи, поводе за лаким стицањем новца који им може пружити раскош и задовољство, насупрот сиромаштва, неизвесности и страха. Све то им нуди чланство у некој од банди. Грбенаревић, један од најмлађих актера, то овако објашњава:
“ Обични смртници. То, па то су нормални људи, који, овај, живе један, како да кажем, нормалан живот, разумеш. А ми их називамо обични смртници, зато што, што, кажем да то што ми доживимо у једном дану, они ме доживе за цео свој живот. Значи нема шансе они никад да доживе ни толико узбуђења ни разочарења, ни лепоте, ни ружних ствари у целом свом животу, колико ми доживимо у једном дану. ”
Филм гледаоцима пружа директан увид у балканско подземље, јер сами криминалци причају о криминалу у Србији, оцењујући његове позитивне и негативне стране. Последње сцене филма приказују сахране тројице интервјуисаних који су убијени током снимања филма.