Звездани ратови (енгл. Star Wars) је серијал научно-фантастичних филмова које је снимио сценариста/продуцент/редитељ Џорџ Лукас (енгл. George Lucas). Серијал од шест филмова-епизода отпочео је 1977. филмом Звездани ратови — епизода IV: Нова нада (изворно под називом Звездани ратови) и од онда је постало феномен поп културе, ширећи се на још филмова, књиге, компјутерске игре, телевизијске серије и на многе друге области. 2005. године, магазин Форбс (енгл. Forbes Magazine) је проценио свеукупан приход од Star Wars бренда (током 28 година) на преко 20 милијарди $, чиме је постала науспешнија филмска лиценца у историји.
Прича Звезданих ратова је смештена у далеки свемир, односно, како пише на почетку сваког филма:
Једина назнака времена у Звезданим ратовима је почетни текст у сваком филму: Некада давно, у далекој галаксији…. Ово је алузија на почетак великог броја бајки: Некада давно, у далекој земљи… или слично, што може упућивати на интерпретацију филмова као мит будућности, а не на буквално схватање да се радња одиграва негде у прошлости. Такође, може указивати и да филмови припадају области научне фантазије, а не научне фантастике. Сâм Лукас је оставио ово отвореним за интерпретацију. Иако није јасно када се радња одиграва, целокупни распон фикције Звезданих ратова покрива период од 25000 година, док филмови обухватају период од само две генерације (32. ПБЈ – 4. НБЈ).
Сви ликови Звезданих ратова потичу из исте галаксије (осим расе зване Јужан Вонг (енгл. Yuuzhan Vong) која се појављује у серији прича New Jedi Order). За разлику од традиционалних научно-фантастичних филмова који су им претходили, Звездани ратови описује свет као мрачан и прљав, пре него футуристичан и дотеран. У интервјуима, Лукас је говорио како су мазали нову реквизиту земљом и прљавштином да би им дали излизан изглед. Утицај на њега је извршио Серђо Леоне, који је сличну ствар радио у својим вестерн филмовима 60-тих година. Ово одвајање од традиције научне фантастике је имало велики утицај на настанак сајберпанк жанра који се појавио око 1984. године.
Прва половине приче Звезданих ратова се врти око Анакина Скајвокера, човека чија се борба између светле и мрачне стране рефлектује на судбину целе галаксије. Прва три филма, позната као претходна трилогија, приказује Анакина као талентованог младог Џедаја (чувари мира и представници Светле стране Силе) и његов пад ка Мрачној страни Силе, под вођством господара Сита. Анакин постаје Дарт Вејдер. Дарт Сидијус, његов учитељ, вештим сплеткама доводи до пада Галактичке Републике и успону нове Галактичке Империје, који означава почетак грађанског рата.
Лук Скајвокер, Принцеза Леја и Хан Соло
Други део серије, познат и као оригинална трилогија (јер су ти филмови прво снимљени), врти се око Анакиновог сина, Лука Скајвокера, који постаје припадник Побуњеничке Алијансе која покушава да уништи Галактичку Империју. Лук се обучава и постаје последњи Џедај (и први нове генерације, према књижевним наставцима филмова) и вероватно је једини који се може супротставити Вејдеру и његовом учитељу и господару, императору Палпатину.
Џорџ Лукас је Звездане ратове осмислио у раним 1970-тим. Урадио је више прерада идеје, које су обезбедиле доста материјала за касније филмове. Први филм је изашао 1977., а његова новелизација годину дана касније. Шести и последњи филм, Епизода III, је изашао 19. маја 2005.
Основна замисао је била да се сниме три трилогије (укупно девет филмова), али је од онда Лукас изјавио да нема намеру да даље снима Звездане ратове после Епизоде III, делимично и стога што огроман број књига, игара, стрипова и телевизијских серија покрива тај период приче. Одбачена трећа трилогија (Епизоде VII, VIII и IX) је требало да се бави догађајима након пада Галактичке Империје.
Сви оригинални филмови су снимљени, поред других локација, у Елстри студијима (Elstree Studios) у Хертфордширу у Енглеској. Епизода I је снимљена у Ливсден филмским студијима (Leavesden Film Studios), а остала два дела у Сиднеју, Аустралија. Сцене на Татуину, пустињској планети из Епизода IV, VI, I, II и III, снимане су у Тунису.
Лукас се поново бавио оригиналном трилогијом. Епизоде IV-VI су прерађене и поново пуштене (и у биоскопе и на видео-касетама) током 1997. и поново на DVD-у септембра 2004. Филмови су детаљно пречишћени од несавршености технике, а Лукас је искористио прилику да уведе одређене измене. У интервјуу AP-у из септембра 2004., као разлог овоме наводи:
Мени су специјална издања филмови које сам хтео да направим. Свако ко снима филм, зна да он није никада готов. Прекинут је или истргнут из руку и бачен на тржиште, никада завршен… Већина уметника, сликара, чак и композитора би желели да могу да се врате и прераде своје дело. Имају нови поглед на њега, више средстава, бољу технологију и могу да исправе или заврше ствари које никада нису урадили…
Хтео сам да завршим филм на начин на који су и требали да буду завршени. На почетку су ме питали, „Не свиђа ти се?”, а ја бих рекао „Па, филм је само 25 или 30 процената онога што сам хтео да постигнем”. … Ако прочитате интервује из периода од тих неких осам-девет година, видећете да су о томе како сам разорчаран и несрећан и како је то тужно искуство. Знате, јако је лоше када успете да обавите само пола посла и онда га никада не завршите. Ово је била моја прилика да га довршим.
Нова издања су извор трвења међу фановима, од којих многи тврде да додаци и измене кваре филмове. Бес фанова је повећала и немогућност набавке оригиналних филмова на DVD-има. Иронично, Лукас је био противник бојења црно-белих филмова у сведочењу пред Конгресом САД-а. Фанови виде овај став као хипокритичан, други сматрају да измене којима се Лукас противи учињене без сагласности уметника из оригиналне продукције, за разлику од измена које је он урадио у сопственим филмовима.
Израз Expanded Universe (EU) се односи на све званично одобрене материјале које се тичу Звезданих ратова ван шест филмова, а у себе убраја књиге, стрипове, игре и друге облике медија. Дела из EU су почела књигом Алана Дина Фостера (Alan Dean Foster) Splinter of the Mind’s Eye из 1978. Лукас је одлучио да се претежно бави филмовима, али је задржао врховну контролу над свиме што се тиче Звезданих ратова. Стога Lucasfilm Licensing мора да уложи велики напор да очува континуитет између филмова и делâ разних аутора. Повремено, детаљи из EU бивају инкорпорирани у највиши извор канона Звезданих ратова, у филмове (нпр. име планете Корусант се први пут појављује у књизи Тимотија Зана Heir to the Empire). Неки пуристи одбацују све из EU, верујући да су само догађаји из филмова део ‘правог’ света Звезданих ратова.
Многе теме унутар Звезданих ратова рефлектују елементе грчке трагедије, као што је немогућност контролисања судбине и значај пророчанства. Суб-заплет око донекле инцестуозне везе између Лука и Леје рефлектује причу о Едипу и како се не знајући венчао сопственом мајком. Луков однос са оцем је такође под утицајем грчке трагедије.
Звездани ратови показују велику сличност са азијским Wuxia Кунг Фу филмовима, као и са римском митологијом и јапанском chambara-ом. У жанру Wuxia филмова, протагонисти увек почињу свој живот са јасним стремљењем потреби да се освети неко драг (стари учитељ, отац или цела породица), и прати се пут од ученика до мајстора Кунг Фуа, што главни протагониста неизоставно постаје пре него што изравна рачуне са архинепријатељем. Утицај јапанског патоса је очигледан у техници борбе светлосним сабљама која је идентична самурајским борбама, чак до обавезног клањања.
У Звезданим ратовима се истиче самоуништива природа беса и мржње, сумирана у речима Јоде:
Страх је пут ка мрачној страни: страх води бесу, бес води мржњи, мржња води патњи.
Такође, инсистира се на потискивању осећања према одређеним особама. На пример, Јода каже Луку да би требао да остане на Дегоби да доврши своју обуку, а не да спасава своје пријатеље, јер ће тиме „уништити све зашта су се борили и патили.”
Овај став се поклапа са учењима таоизма и будизма, који истичу рационалну мисао и медитацију као пут ка просвећењу, као супротност Мрачној страни, дивље страсти и емоција. Епизода IV почиње очиглединим клишеом – Дарт Вејдер у црном оделу, са Лејом Органом у чисто белој хаљини, алудирајући на концепте Добра и Зла. Осим Анакина у Епизодама II и III и Лука Скајвокера у Епизоди VI, црна одећа се повезује за мрачну Империју и Сит Цара. Сви официри Империје носе униформе сличне нацистичким, док су Побуњеници у једноставнијим, скоро аскетским оделима.
Сматра се да Звездани ратови заступају меритократију (власт искључиво по стручности) над диктатуром, облик власти Платонове Републике која теоријски тријумфује на осталим облицима власти. Савет Џедаја као чувар мира саветује Сенат о свим стварима које се тичу Галактичке Републике, слично филозофу-краљу у Платоновим Дијалозима. Република је приказана као одговарајући облик демократије, али који има тежњу да склизне у корупцију, која касније води у диктатуру.
У Епизоди III, када је проглашена Империја у Сенату, Амидала каже: „Овако умире слобода. Уз громогласан аплауз”. Неки критичари виде ово као референцу на пад Вајмарске републике.
Теорија коју су поставили неки фанови бави се алузијама на Трећи рајх. Истичу се сличности између Палпатина и Адолфа Хитлера:
* Обојица почињу као популарни политичари који долазе на власт након свргавања канцелара.
* Први поступци након ступања на власт су ограничавање слобода, уз тврдње да су те мере неопходне да би се пронашле и елиминисале претње за које тврде да прете њиховим државама:
o Палпатин уводи мере које му дају могућност да оснује армију која ће се борити са сепаратистичким покретом. Ипак, сепаратисти нису обавезно стварни, јер сâм Палпатин је творац и вођа тог покрета. Оснива га да би, као канцелар, имао изговор да ограничи слободу грађана.
o Хитлер уводи мере које ће, по њему, искоренити и елиминисати комунисте у Немачкој. Оне дају могућност власти да прислушкује телефоне и чита пошту немачких грађана. Како је Хитлер рекао, „ако нисте комуниста, немате шта да кријете и ничега да се плашите од ових мера. Користиће се само да се нађу комунисти”.
* Обојица користе страх као основно оружје.
* Обојица користе обесправљене и погажене да обаве њихов прљави посао:
o Палпатин подстиче многе галактиче послодавце да се побуне против Републике која је донела ограничења за њихове послове. Обећава им да ће, ако му помогну да уништи Републику, вратити пређашњу моћ и богатство.
o Хитлер усађује у људе осећај индигнације преко начина на који је њихова земља била третирана након I светског рата: земља је била у руинама, инфлација међу најгорим у историји, а други народи нису хтели да помогну. Хитлер обећава, да ће уз народну помоћ, повратити понос Немачке и њену снагу.
* Владе обојице су отворено расистичке и ксенофобичне:
o Галактичка империја одбија да прими припаднике не-људских раса у своје редове (осим ако се не покажу супериорним у многим аспектима). Ниједан не-људски официр се не види у филмовима.
o Једна од мисија нацистичке партије је истребљење свих инфериорних елемената у друштву (Јевреји, хомосексуалци, хендикепирани, Роми и многе друге групе)
* Обојица се упуштају у истребљење једне одређене групе:
o Палпатин уништава све Џедаје, осим неколико који преживе. Касније, имплицитно одобрава уништење планете Алдеран и њене целе популације.
o Хитлер је одговоран за масакри преко 11 милиона цивила, претежно Јевреја, Словена и Рома.
Још један архетипски конфликт у филмовима је сукоб између технологије и природе. Током филмова, слабо наоружани народи који живе у складу са природом (Евокси и Гунгани) побеђују високо-механизоване непријатеље. Очигледна је разлика и у трупама Побуњеника и Империје. Побуњеници носе униформе у бојама околине (зелене, мрке и беле), док Империјална војска ности синтетичке беле оклопе. Нападачи у TIE fighter-има Империје су приказани као аперсонализовано јато, док су пилоти X-wing-а приказани као појединачне личности. Генерална идеја је да је технологија у супротности са хуманошћу. Овај сајт се бави тим темама и многим другим у анализи Звезданих ратова.