Да ли је Исус једини пут до неба?

"У суштини ја сам добар човек, тако да ћу ићи на небо." "У реду, радим неке лоше ствари, али је више оних добрих, тако да ћу ићи на небо." "Бог ме неће послати у пакао само зато што не живим по Библији. Времена су се променила!" "Само они заиста лоши људи што злостављају децу, као и убице, ће ићи у пакао."

Ово је уобичајено резоновање међу људима, али истина је да су све то лажи. Сатана, владар овог света, сеје ове мисли у нашој глави. Он и сви они који следе његов пут су непријатељи Божији. (1 Петрова 5:8). Сатана се увек претвара да је добар (2 Коринћанима 11:14), али он има власт над свим умовима који не припадају Богу. "…којима је бог овога света ослепио њихове неверничке мисли, да не виде просвећење од еванђеља о слави Христовој, који је слика Божија." (2 Коринћанима 4:4).

Лаж је веровати да Бога није брига за мале грехе, и да је пакао резервисан само за "лоше људе." Сваки нас грех раставља од Бога, чак и “мала бела лаж”. Сви су згрешили, и нико није довољно добар да оде на небо сам од себе. (Римљани 3:23). Одлазак на небо се не оснива на томе да ли наше добро претеже над лошим; у том случају сви ћемо да изгубимо. "Ако је пак по благодати, онда није по делима, јер иначе благодат не би више била благодат " (Римљани 11:6). Не можемо да урадимо ништа да заслужимо наш улазак на небо (Тит 3:5).

"Уђите на уска врата; јер су широка врата и простран пут који води у пропаст и много их је који њима улазе." (Матеј 7:13). Иако сви живе живот у греху, и вера у Бога није популарна, то није оправдање пред Богом. "…у којима сте некада живели по духу овог света, по владару ваздушних сила, по духу који сада дејствује у синовима непокорности" (Ефесци 2:2).

Бог је створио савршен свет. Све је било добро. Онда је створио Адама и Еву, и дао им је слободну вољу, тако да би могли да бирају да ли да Га следе и слушају или не. Али Адама и Еву, прве људе које је Бог створио, је Сатана искушао да не послушају Бога, и они су згрешили. Ово их је спречило (и све који су дошли после њих, укључујући и нас) да буду у стању да имају близак однос са Богом. Бог је савршен и не може да обитава у греху. Као грешници, сами не можемо да успемо. Тако да је Бог створио начин како да будемо поново заједно на небу. "Јер Бог је тако заволео свет да је свог јединородног Сина дао, да сваки – ко верује у Њега – не пропадне, него да има вечни живот. (Јован 3:16). "Смрт је, наиме плата за грех, а благодатни дар Божији је – вечни живот у Христу Исусу, Господу нашем." (Римљани 6:23). Исус се родио да би нам показао пут и умро је за наше грехе да ми не бисмо морали. Три дана после његове смрти, устао је из гроба (Римљани 4:25), доказујући своју победу над смрћу. Он је премостио провалију између Бога и човека тако да би ми могли да имамо лични однос са Њим, само ако верујемо.

"А ово је вечни живот, да познају тебе, јединога правога Бога, и Исуса Христа кога си послао." (Јован 17:3). Већина људи верује у Бога, чак и Сатана. Али, да би смо се спасили, морамо са Богом да успоставимо лични однос, окренемо се од својих греха и следимо га. Морамо да се поуздамо у Исуса са свим што имамо и што радимо. "Наиме, праведност Божија која вером у Исуса Христа долази за све који верују. Јер нема разлике;" (Римљани 3:22). Библија нас учи да нема другог пута ка спасењу осим кроз Исуса Христа. У Јовану 14:6 Исус каже, "Ја сам пут и истина и живот; нико не долази к Оцу – сем кроз мене."

Исус је једини пут ка спасењу и Он је једини који може да плати цену нашег греха (Римљани 6:23). Ни једна друга религија не учи колико је грех озбиљан и шта су његове последице. Ни једна друга религија не нуди ту бескрајно велику плату за грех, ону коју једино Исус Христ може да обезбеди. Ни један други “оснивач религије” није био Бог који је постао човак (Јован 1:1,14) – једини начин на који је бескрајно велики дуг могао бити плаћен. Исус је требало да буде Бог да би могао да плати наш дуг. Исус је требало да буде човек да би могао да умре. Спасење нам је доступно једино кроз веру у Исуса Христа! “Нема спасења ни у једном другом, нити има другог имена под небом, даног људима, у ком треба да нађемо спасење.” (Дела 4:12).

0 Comments

  1. Радован

    Јерес?

    Шта се дешава са људима који су живели пре хришћанства? Зар су то све били неверници и јеретика?

    • vladimir

      Од када је човек пао, основа за спасење је одувек била Христова смрт. Нико, ни пре, ни после крста, не може бити спашен без тог централног догађаја у историји света. Христова смрт је платила казну за прошле грехове светаца Старог завета и будуће грехове светаца Новог завета.

      Услов за спасење је одувек била вера. Објекат нечије вере за спасење је одувек био Бог. Псалмиста је написао: “Благословени су они који се у Њега уздају” (Псалам 2:12). Прва Мојсијева 15:6 каже да је Аврам веровао у Бога и то му је било урачунато у праведност (види такође Римљанима 4:3-8). Старозаветни жртвени систем није уклањао грех, као што се у Јеврејима 9:1-10:4 јасно види. Али је, међутим, упућивао на дан када ће Син Божији пролити своју крв за грешни људски род.

      Оно што се променило са временом је оно у шта верници верују. Божији услов у шта се мора веровати се заснива на количини откривења коју је Он дао људима до тог тренутка. Ово се зове прогресивно откровење. Адам је веровао у обећање које је Бог дао у Првој Мојсијевој 3:15 да ће женино семе покорити Сатану. Адам Му је веровао, и то је показао кроз име које је дао Еви (стих 20) и Господ је показао своје прихватање тиме што их је одмах покрио одећом од коже (стих 21). У то време, то беше све што је Адам знао, али је веровао у то.

      Аврам је веровао Богу на основу обећања и новог откривења које му је Бог дао у Првој Мојсијевој 12 и 15. Пре Мојсија, није било Светог писма, али је људски род био одговоран за оно што им је Бог открио. Кроз цео Стари завет, верници су се спашавали јер су веровали да ће једнога дана Бог решити проблем њиховог греха. Данас, гледамо уназад, верујући да је Он већ решио проблем нашег греха на Голготи. (Јован 3:16; Јеврејима 9:28).

      Шта је са верницима у Исусово време, пре него што је стављен на крст и пре васкрсења, у шта су они веровали? Да ли су они разумели целу слику Христа који умире на крсту за њихове грехе? Касније у својој служби: “Отада поче Исус казивати својим ученицима да Он треба да оде у Јеруслим и много да пострада од старешина, првосвештеника и књижевника, да буде убијен, и да трећи дан васкрсне” (Матеј 16:21). Каква је била реакција његових ученика на ово? ‘” Петар Га узе на страну и поче Га корити говорећи: ‘’Боже сачувај Господе, неће ти се то догодити! ‘” (16:22). Петар и остали ученици нису знали целу истину, али су ипак били спашени јер су веровали да ће се Бог побринути за њихове грехе. Они нису знали тачно како ће то Он учинити, ништа више него што су то Адам, Аврам, Мојсије или Давид знали, али су веровали у Бога.

      Данас, ми имамо много више откривења него људи који су живели пре Христовог васкрсења, ми имамо целу слику. “Бог, који је од давнине много пута и на много начина говорио нашим очевима преко пророка, у ове последње дане проговорио нам је преко Сина” (Јеврејима 1:1-2). Наше спасење се још увек заснива на Христовој смрти, наша вера је још увек услов за спасење и објекат нашег веровања је још увек Бог. Оно у шта ми верујемо данас, је да је Христ умро за наше грехе, да је сахрањен и да је васкрснуо на трећи дан (Прва Коринћанима 15:3-4).

Leave a Reply to Радован Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *