Капитализам

Порекло речи капитал долази из традиције поседовања и трговине животињама. Латински корен речи капитал је capitalis, а потиче од пра-индо-европског kaput, које значи глава. На овај начин је пребројавана стока (што више глава, то боље). Англо-амерички појмови за имовину и стоку, chattel и cattle, имају исто порекло.

Језичка веза између економије и трговине стоком може се уочити и у називима новца у многим земљама: fee (faihu), rupee (rupya), buck (a deerskin), pecuniary (pecu), stock (livestock), и peso (pecu или pashu).

Прву употребу речи капитализам налазимо код енглеског новелисте Текирија, 1854. године са значењем "поседовање капитала". Прудон је 1867. године увео термин "капиталиста" како би означио "поседника капитала". Маркс и Енгелс истичу "капиталистички облик производње" и такође користе термин "капиталисти" како би означили "приватне поседнике капитала".

По Марксовој теорији идеологије, доминантна економска класа има своју идеологију, која служи њеним класним интересима. Идеологија "капиталистичке класе", коју зовемо и буржоазија ("буржуји") — економски либерализам — такође је називана капитализам. Временом је и овај смисао ушао у ширу употребу и данас теоретичари и поборници економског либерализма себе називају капиталистима иако не поседују средтва за производњу.

Господ Исус Христ каже у Светом Писму:
"Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско"
(Јеванђелије по Матеју 5,3 )

"Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лупежи поткопавају и краду;
Него сабирајте себи благо на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лупежи не поткопавају и не краду.
Јер гдје је ваше благо, ондје ће бити и срце ваше.
Свијећа је тијелу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.
Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је дакле видјело што је у теби тама, а камо ли тама?
Нико не може два господара служити: јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити; или једноме вољети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
За то вам каже: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тијело своје, у што ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тијело од одијела?
Погледајте на птице небеске како не сију, нити жњу, ни сабирају у житнице; па отац ваш небески храни их. Нијесте ли ви много претежнији од њих?
А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?
И за одијело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се, нити преду.
Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камо ли вас, маловјерни?
Не брините се дакле говорећи: шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се одјенути?
Јер све ово незнабошци ишту; а зна и отац ваш небески да вама треба све ово.
Него иштите најприје царства Божијега, и правде његове, и ово ће вам се све додати.
Не брините се дакле за сјутра; јер сјутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога."
( Јеванђелије по Матеју 6,19-34 )

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *