– непознати аутор
Једном давно, био је један човек, који је ноћу спавао у својој брвнари. Једном га је, усред ноћи изненада пробудила јака светлост и сам Спаситељ се појавио пред њим. Господ је рекао човеку, да жели да му повери један посао (службу), показао му је један велики камен испред његове брвнаре. Спаситељ му је објаснио да очекује од њега да гура тај камен свом својом снагом. Овај човек је то и радио, из дана у дан. Много месеци га је напорно гурао, од изласка до заласка сунца. Своја рамена је редовно постављао наспрам хладне и масивне површине непомерљивог камена, гурајући га свом својом снагом.
Свако вече се човек враћао у своју брвнару уморан и са осећајем да му је цео дам прошао узалуд. Видевши да човек показује знакове обесхрабрења, Ђаво је одлучио да човеку у ум убаци мисли: "Гураш тај камен већ толико времена и он се није померио нимало. Зашто себе убијаш овим смешним послом? Никада га нећеш померити." Овакве мисли су убедиле човека, да је посао који ради немогућ, неостварљив за њега и да је све то само губљење времена.
Но, ђавоље мисли су човека после неког времена још више узнемириле: "Зашто се убијам овим послом?" Рекао је сам себи: "Нећу више све ово да схватам тако озбиљно, радићу то кад ми се прохте. Сваки дан помало, мислим да ће то бити сасвим довољно."
Тако је повремено гурао велики непомерљив камен, све док му и то није досадило. Стога је одлучио, да одмах оде на молитву и Господу каже све, о свој тој већ апсурдној ситуацији за њега.
Молио је: "Господе, ја сам радио дуго и тешко у твојој служби, свом својом снагом, већ пар година гурам камен за који си ми рекао. Ипак, после толико много времена, нисам успео да кај камен померим ни један једини милиметар. Шта је у питању? Зашто то не могу да урадим?" Господ му је нежно одговорио: "Дете моје, када сам пре неколико година од тебе тражио да ми служиш и поверио ти овај задатак, ниси се жалио прихватио си га. Дао сам ти задатак да свом својом снагом гураш тај велики тешки камен. То си и ти радио. Међутим, ни једном нисам споменуо, да од тебе очекујем и да га помериш. Твој задатак је био само да гураш. Сада дошао си ми да се жалиш на снагу и време коју си узалуд потрошио, мислећи да је све то било узалуд. Да ли је то заиста тако? Погледај себе. Твоје руке су снажне и мишићаве, твоја леђа груба и отврдла, јер твоје руке и тело је трпело сталан притисак толико времена. Твоје ноге су постале масивне и јаке јер су се супростављале отпору великог камена. Ти си се променио, твоје способности и могућности су сада веће, него пре. Ти ниси успео да помериш камен, али твоја служба је била да послушно гураш и да развијаш своју веру у Мене у нади, да ће тај камен једном бити померен. То се од тебе очекивало дете моје. Сада си спреман да идеш и еванђељем помериш овај свет за Мене и да се одупреш сваком људском нападу и опозицији." Још му рече: "…слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставит…" (Мт. 25:21)