Свето Писмо не даје никакво специфично објашњење да ли кућни љубимци / животиње имају “душу” и да ли ће кућни љубимци / животиње бити у небу. Међутим, можемо да узмемо неке генералне Библијске принципе и да мало расветлимо ову тематику. Бог је удахнуо дах живота у човека (Прва Мојсијева 2:7), и животиње (Прва Мојсијева 1:30; 6:17; 7:15,22). Првобитна разлика између људи и животиња је та, да је човек створен по обличју Божијем (Прва Мојсијева 1:26-27). Животиње нису створене по обличју Божијем. Бити створен по обличју Божијем значи да су људска бића слична Богу, способна за духовност, са умом, емоцијама и вољом – и – да имају тај аспект да њихово биће наставља да постоји и после смрти. Ако би кућни љубимци / животиње имали “душу” или нематеријални аспект, то би морало да буде другачијег или мањег "квалитета." Ова разлика вероватно значи да “душа” кућног љубимца / животиње не наставља да постоји после смрти.
Други фактор који треба да узмемо у обзир у овом питању је тај, да Бог јесте створио животиње као део свог стваралачког процеса у Постању. Бог је створио животиње и рекао је да су добре (Прва Мојсијева 1:25). Самим тим, не постоји разлог зашто не би било животиња на новој земљи (Откривење 21:1). Животиња ће сигурно бити током хиљадугодишњег царства (Исаија 11:6; 65:25). Немогуће је са сигурношћу тврдити да ли ће неке од ових животиња, бити кућни љубимци које смо имали овде на земљи. Оно што знамо је да је Бог праведан и да ћемо када стигнемо на Небо, бити у потпуној сагласности са Његовом одлуком по овом питању, каква год да је.