Због чега је и зашто је жртва на Голготи била потребна?
Постоји једна реч којом се то може макар мало наслутити.
Нажалост, та реч данас многима не казује много, али у суштини, она о томе казује све.
Та реч гласи: грех.
Пазите!
Не грешка, погрешка, омашка у рачуну, него баш грех.
То је она реч којом се означава наличје човека, његов негатив, онај сатански и ругобан део који човек носи у својим мислима, осећањима и делима.
То је онај отров који можемо превести као:
лаж,
убиство,
крађа,
мржња,
подлост,
издајство,
свирепост.
Много их има да бисмо их могли набројати све.
Због греха су људи направили преграду између себе и Бога, јер су грехом оштетили ону своју исконску природу по којој су људи слични и блиски Богу.
По својој чистој природи препознавали су Бога у себи и са собом, а кад су почели да упражњавају грех – свет је бивао све загађенији лошим поступцима.
Љубави је било све мање, човек човеку је све више постајао непријатељ, светлост и светиња су се све више брисали са човековог боголиког образа.
Људи су почели све више да се одушевљавају само страстима, почели су да се склањају испред лица Божјега.
Уместо мира Божјега, у човеку се усељава немир, мржња, злоба, па је због тога бивао све несретнији.
Његова природа је почела да се наслађује само страстима и бунтом против Бога.
Такав пут би човека довео до потпуне пропасти, што је било у супротности с Божјим планом, јер је Бог створио свет да у честитости траје, да се усавршава у добру, да се расцвета у љубави – створио га је за вечно блаженство у рају.
Као што га је из љубави створио, тако Бог из Љубави посећује човека на најчудеснији начин.
Људским мерилима љубави то је немогуће схватити.
Бог силази у човеков свет који је покварен грехом, приноси добровољно своју божанску Жртву правде за измирење Бога и човека.
Страда да би искупио Адамов род заражен смрћу, да би му помогао да се у времену и у вечности приближава Богу као Врховном Добру.
Тиме се човек поново оспособљава за несебичну љубав, за повратак у наручје Свог небеског Оца и Творца, за синовску слободу у лепоти живота вечног.
Само распета љубав Божја, која се показала кроз жртву Господа Исуса Христа, могла је да победи смрт, да искупи човекову непослушност у греху, да дигне из гроба људску, грехом покварену природу и да је кроз васкрсење уздигне до престола Божјег.
Не може се то схватити без вере у Божју љубав која је божанска сила која превазилази сва људска поимања о величини љубави.
Сваке недеље се сећамо догађаја Христовог страдања на крсту за грехе свих људи који то желе да верују.
Нажалост, Христова жртва не важи за оне људе које то не желе лично примити.
Бог неће никога присиљавати да прими вечни живот.