У прилог Исусовим специфичним тврдњама о себи, Његови ученици су такође признавали Христову божанску природу.
Они су тврдили да Исус има право да опрашта грехе – нешто што је само Бог могао да уради, јер је Бог тај кога вређамо грехом (Дела 5:31; Колошани 3:13; Псалам 130:4; Јеремија 31:34).
У тесној вези са последњом тврдњом, Исус је такође рекао, да ће Он бити тај који ће "судити живима и мртвима” (2 Тимотеју 4:1). Тома је узвикнуо Исусу, "мој Господ и мој Бог!” (Јован 20:28).
Павле назива Исуса “велики Бог и Спаситељ” (Тит 2:13), и упућује на то да је пре него што се утеловио, Исус постојао “као Бог” (Филипљани 2:5–8).
Писац посланице Јеврејима у погледу Исуса каже “Твој престо, о Боже, стоји у све векове” (Јевреји 1:8).
Јован изјављује, “У почетку беше Реч Божија, и та Реч беше у Бога, и Бог беше Реч[Исус]” (Јован 1:1).
Можемо дати још много библијских примера који уче о Христовом божанском пореклу (види Откривење 1:17; 2:8; 22:13; 1 Коринћанима 10:4; 1 Петрова 2:6–8; обј. Псалам 18:2; 95:1; 1 Петрова 5:4; Јеврејима 13:20), али само један од ових је довољан да се покаже да су Исуса Његови следбеници сматрали Богом.
Исусу су такође давана имена која су јединствена за Јахву (формално име за Бога) у Старом завету. Старозаветни назив “Откупитељ” (Псалам 130:7; Осија 13:14) је коришћен за Исуса у Новом завету (Тит 2:13; Откривење 5:9). Исус је назван Емануел ("Бог са нама " у Матеју 1). У Захарији 12:10, Јахве је тај који каже, “погледаће на мене, онога којега прободоше.” Али Нови завет примењује ово на Исусово распеће (Јован 19:37; Откривење 1:7). Ако је Јахве тај који је прободен и на кога су погледали, и ако је Исус тај који је прободен и на кога су погледали, онда је Исус Јахве. Павле тумачи Исаију 45:22–23 примењући те стихове на Исуса, у Филипљанима 2:10–11. Даље, Исусово име се користи упоредо са Јахвиним у молитви “Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа” (Галатима 1:3; Ефесцима 1:2). Ово би било богохуљење у случају да Христ није био божанског порекла. Исусово име се појављује са Јахвиним у Исусовој заповести за крштење “у име [једнина] Оца и Сина и Светог Духа” (Матеј 28:19; види такође 2 Коринћанима 13:14). У Откривењу Јован каже да сва створења славе Христа (Јагње) – самим тим Исус није створење (5:13).
Дела која је једино Бог могао да учини су приписана Исусу. Исус не само да је васкрсавао мртве (Јован 5:21; 11:38–44), и ораштао грехе (Дела 5:31; 13:38), Он је створио и одржава универзум (Јован 1:2; Колошани 1:16-17)! Ова чињеница добија још више на снази када се узме у обзир да је Јахве био сам током стварања (Исаија 44:24). Даље, Исус поседује особине које једино бог може да има: бесмртност (Јован 8:58), свеприсутност (Матеј 18:20, 28:20), свезнање (Матеј 16:21), свемоћ (Јован 11:38-44).
Сада, једна је ствар да тврдиш да си Бог или да превариш некога да поверује да је то истина, и нешто сасвим друго је да докажеш да то стварно и јеси. Христос је понудио многа чуда као доказ своје тврдње да је Бог , чак је и устао из мртвих. Само нека од чуда које је Исус учинио су, претварање воде у вино (Јован 2:7), ходање по води (Матеј 14:25), умножавање физичких објеката (Јован 6:11), исцељење слепог (Јован 9:7), одузетог (Марко 2:3), и болесног (Матеј 9:35; Марко 1:40–42), чак и васкрсавање људи из мртвих (Јован 11:43–44; Лука 7:11–15; Марко 5:35). Чак шта више, сам Христ је устао из мртвих. Далеко од самозваних смрти и устајања богова у паганској митологији, ништа слично васкрсењу ни једна религија није озбиљно тврдила – и ни једна друга тврдња нема толико много додатних писаних потврђења. Према Др. Гарy Хабермас-у, постоји минимално дванаест историјских чињеница које чак и не-Хришћански, схоластички критичари треба да признају.:
1. Исус је умро тако што је распет.
2. Био је сахрањен.
3. Његова смрт је изазвала очај и губитак наде код његових ученика.
4. Исусов гроб је откривен (или је тврђено да је откривен) празан, пар дана касније.
5. Ученици су веровали да су видели васкрслог Исуса.
6. После овога ученици су се од сумњиваца претворили у храбре вернике.
7. Ова порука је била центар проповедања у раној Цркви.
8. Ова порука је проповедана у Јерусалиму.
9. Као последица овог проповедања, Црква је рођена и расла је.
10. Дан Васкрсења, Недеља, је заменила Сабат (Суботу) као првобитни дан за слављење.
11. Јаков, скептик, је такође веровао да је видео васкрслог Исуса и зато се обратио.
12. Павле, непријатељ Хришћана, се обратио кроз једно искуство за које је веровао да му се појавио ускрсли Христ.
Чак и када би се неко супроставио овој специфичној листи, само пар их је довољно да докажу васкрсење и успоставе еванђеље: Исусова смрт, сахрана, васкрсење и поновно појављивање (1 Коринћанима 15:1-5). Док би се можда нашле неке теорије које би објасниле једну или две од горе наведених чињеница, само васкрсење објашњава све њих. Критичари признају да су ученици тврдили да су видели васкрслог Христа. Нити лаж, нити халуцинација не може да промени људе као што је то васкрсење урадило. Прво, шта би они тиме добили? Хришћанство није било популарно и сигурно им није донело никаве паре. Друго, лажови су лоши мученици. Нема бољег објашњења од васкрсења за спремност ученика да умру за своју веру ужасном смрћу. Да, многи људи умиру за лаж за коју мисле да је истина, али нико не умире за нешто за шта зна да није истина.
Закључак: Христос је тврдио да је Јахве, Он је тврдио да је божанског порекла (не неки "бог" – већ једини Истински Бог), Његови следбеници (Јевреји које би идолатрија саблазнила) су веровали и обраћали му се као таквом. Христ је доказао своју божанску природу чудима укључујући васкрсење које је променило свет. Ни једна друга хипотеза не може да објасни ове чињенице.