Апостол Павле саветује хришћанима и вели и моли:
Нека се Господ Христос вером усели у срца баша (Еф. 3,17), вером.
Не можемо ми све схватити.
Оно што је Господ радио и што јесте;
у ствари, Бог је увек шири и већи и дубљи од сваког људског ума,
од сваке људске мисли.
Зато је Господ као сигуран пут ка Њему и дао веру,
веру у Њега.
А за веру није потребна велика школа,
ни велика трговина,
ни богатство,
ништа.
Само добра воља.
Само добра воља да се верује у Спаситеља света Господа Христа,
да се верује да је Он на крсту платио за све моје грехе.
И онда свака врлина,
и љубав,
и молитва,
све те врлине уносе у нас Господа Христа,
уносе силе Његове Божанске,
уносе животворне речи Његове,
и ми заиста осећамо да је с нама Бог,
и не бојимо се никаквог ђавола,
не бојимо се никакве казне.
Али, ако, не дај Боже, ми хришћани волимо грех и живимо у греху и не боримо се против њега, тешко нама!
Јер, како ћеш себе одбранити на дан суда, када изађеш из овога тела са душом вечном у онај свет?
Како ћеш одбранити себе и рећи Господу Христу:
”Па ето, ја нисам могао да верујем у Тебе."
А Он ће рећи:
Зашто?
Јер сам Сам Бог дошао на земљу, постао ради тебе човек, да би ти примио мене и оно што теби треба за сав живот,
и за живот у овоме свету,
и за Живот Вечни у оном свету.
А ти, шта си урадио са мном у овом свету?
Шта си урадио са мојим Јеванђељем,
шта си урадио са молитвом,
са вером,
де је све то?
Изговора и одговора неће бити!