Јован, глава 10
1. Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчиј него прелази на другом мјесту он је лупеж и хајдук;
Иса. 56:10, Јоило 2:9, Јевр. 5:4
2. А који улази на врата јест пастир овцама:
Дјела 20:28, 1 Кор. 12:28
3. Њему вратар отвора, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
1 Кор. 16:9, 1 Пет. 1:12
4. И кад своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5. А за туђином неће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега.
Приче 19:27, Гал. 1:8, Кол. 2:8
6. Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта то бијаше што им каза.
7. Тада им рече Исус опет: заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
1 Цар. 6:31, Ефес. 2:18, Јевр. 10:19
8. Сви колико их год дође прије мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
Јер. 23:1, Јер. 50:6, Језек. 22:25, Мих. 2:12, Зах. 11:4, Дјела 5:36
9. Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
Јевр. 10:20
10. Лупеж не долази ни за што друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
Мат. 7:15, Дјела 20:29, 2 Пет. 2:1
11. Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце,
1 Сам. 17:35, Иса. 40:11, Јован 10:14, Јевр. 13:20, 1 Пет. 2:25
12. А најамник, који није пастир, коме нијесу овце своје, види вука гдје иде, и оставља овце, и бјежи: и вук зграби овце и распуди их;
Зах. 11:16
13. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.
Филиб. 2:20
14. Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
Иса. 53:6, Иса. 53:11, Филиб. 3:10, 2 Тим. 2:19, 1 Јов. 5:20
15. Као што мене зна отац и ја знам оца; и душу своју полажем за овце.
16. И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
Иса. 56:8, Јоило 2:32, Ефес. 2:14
17. Зато ме отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
Иса. 53:7, 2 Кор. 5:15, Јевр. 2:9
18. Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповијест примио од оца својега.
Дјела 2:24
19. Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове ријечи.
20. Многи од њих говораху: у њему је ђаво, и полудио је; шта га слушате?
21. Други говораху: ове ријечи нијесу лудога; зар може ђаво слијепима очи отворати?
2 Мој. 4:11, Псал. 94:9, Приче 20:12, Иса. 35:5
22. А бијаше тада празник обновљења у Јерусалиму, и бјеше зима.
23. И ходаше Исус у цркви по тријему Соломунову.
Дјела 3:11
24. А Јевреји га опколише, и говораху му: докле ћеш мучити душе наше? ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25. Исус им одговори: ја вам казах, па не вјерујете. Дјела која творим ја у име оца својега она свједоче за ме.
26. Али ви не вјерујете; јер нијесте од мојијех оваца, као што вам казах.
Јован 8:47, 1 Јов. 4:6
27. Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
28. И ја ћу им дати живот вјечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
Јер. 23:4, Јован 17:12, Рим. 8:39
29. Отац мој који ми их даде већи је од свију; и нико их не може отети из руке оца мојега.
Псал. 145:3, Иса. 8:18, Дан. 4:3, Мал. 1:14, Јован 10:33, Јован 14:28, Јован 17:2, Јован 17:6
30. Ја и отац једно смо.
5 Мој. 6:4, Зах. 13:7, Јован 1:1, Јован 1:14, 1 Кор. 8:4, 1 Кор. 8:6, Ефес. 3:9, Кол. 1:15, 1 Тим. 3:16, 1 Јов. 1:3
31. А Јевреји опет узеше камење да га убију.
Јован 11:8
32. Исус им одговори: многа вам добра дјела јавих од оца својега; за које од онијех дјела бацате камење на ме?
Јер. 37:18
33. Одговорише му Јевреји говорећи: за добро дјело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човјек будући, градиш се Бог.
Јован 5:18, Филиб. 2:6
34. Исус им одговори: не стоји ли написано у закону вашему: ја рекох: богови сте?
Псал. 82:6, 1 Кор. 14:21
35. Ако оне назва боговима којима ријеч Божија би, и писмо се не може покварити;
Рим. 13:1
36. Како ви говорите ономе којега отац посвети и посла на свијет: хулу на Бога говориш, што рекох: ја сам син Божиј?
Лука 1:35, Јован 3:17, Јован 6:27, Јован 9:35
37. Ако не творим дјела оца својега не вјерујте ми.
Јован 15:24
38. Ако ли творим, ако мени и не вјерујете, дјелима мојима вјерујте, да познате и вјерујете да је отац у мени и ја у њему.
Јован 14:10
39. Тада опет гледаху да га ухвате; али им се измаче из руку.
Лука 4:29
40. И отиде опет преко Јордана на оно мјесто гдје Јован прије кршћаваше; и оста ондје.
Мат. 19:1, Мар. 10:1, Јован 1:28, Јован 11:6
41. И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ниједнога чуда, али све што каза Јован за овога истина бјеше.
42. И многи вјероваше га ондје.