Оснивачем хришћанства сматра се Исус Христос (хебрејски Јошуа) по коме је хришћанство и добило име. Исус је обично лично име, док Христос значи месија, помазаник, од Бога послат. Најновија истраживања говоре да је Исус ипак историјска личност. Наиме, Исуса у својим делима спомињу и нехришћански писци из првог века (Тацит, Јосиф Флавије). Ипак, основни извор података о Исусовом животу, раду и учењу представља Библија (грчки: “књиге”), света књига хришћанства, односно Нови завет.
Нови Завет је збирка списа идеолога и оснивача ране хришћанске цркве, писаних на грчком и делимично на јеврејском језику у првом и другом веку нове ере. Иначе, и сам Исус је говорио арамејски. Овај језик данас је мртав. Нови завет садржи укупно 27 списа канонизованих у неколико фаза закључно са четвртим веком, иако су сви текстови били довршени до средине другог века. Садржи четири јеванђеља (грчки: evangelion – добра вест) и то по Матеји, Луки, Марку и Јовану. Прва три јеванђеља су синоптичка. Нови завет такође садржи рану црквену историју (дела апостолска), двадесетједну посланицу и једну апокалипсу (Откривење Јованово).
Управо четири Јеванђеља представљају извештај о Исусовом животу, о његовим казивањима и делима. Према Библији, Исус је зачет безгрешним зачећем. Идеја да је Исуса родила девица требало би да испуни веровање из Старог Завета да је он Син Божији. Према историјским подацима рођен је у 31. години владавине римског императора Августа, у Ветлајему, у Јудеји, мајке Марије, у сиромашној јеврејској породици, која се склонила у Галилеју. Галилеја је планинска област западно од реке Јордан и Галилејског језера. Према Јосифу Флавију код Јевреја су у то време постојале три филозофске струје: фарисеји, садукеји и такозвани есенци. Треба напоменути да је Исус био попут рабина (хебрејски: учитељ, познавалац писма), и да је он уствари изнутра реформисао јеврејску религију кроз то да је у целости испунио њен темељ, то јест Стари Завет.
У Исусово време Палестина је имала извесну аутономију у оквиру Римског царства, а власт у Палестини су држали фарисеји. Законик, који су фарисеји наметнули народу, је по много чему био готово неподношљив. Господино Исусово супротстављење садукејима и фарисејима, довело га је до његовог хапшења и разапињања на крсту. Исусов судија био је Понтије Пилат. Према Библији, Господ Исус је након три дана Ускрсао из мртвих, својим васкрснућем победио смрт, вратио се Богу Оцу и отворио врата раја за нас.