Прави смисао сада и у вечности особа може наћи кроз обновљење односа са Богом који је био изгубљен још у време када су Адам и Ева пали у грех.
Данас, тај однос је једино могућ кроз Његовог Сина, Исуса Христа (Делас 4:12; Јован 14:6; Јован 1:12).
Вечни живот се добија када се особа покаје од својих греха (када више не жели да буде у њему већ жели да је Христ промени и од ње начини нову особу) и почне да се ослања на Исуса Христа као свог Спаситеља.
Сада, прави смисао у животу није само да схватимо да је Исус Спаситељ (без обзира колико је то чудесно).
Него, прави смисао у животу се налази када особа почне да следи Христа као његов ученик, када почне да учи о Њему, проводи време са Њим у Његовој Речи, Библији, да комуницира са Њим кроз молитву, и да хода са Њим у послушности Његовим заповестима.
Ако сте неко ко не верује (или сте млад верник) вероватно говорите себи, "То ми нимало не изгледа узбудљиво или занимљиво!" Али молим те настави да читаш мало даље.
Исус је изјавио следеће:
“Дођите к мени сви који сте уморни и отерећени, и ја ћу вас одморити.
Узмите мој јарам на себе и научите од мене, јер ја сам кротак и смеран у срцу, и наћи ћете одмор у својим душама. Јер је мој јарам благ и моје бреме је лако.” (Матеј 11:28-30). “Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.” (Јован 10:10б).
“Тада рече Исус својим ученицима: ако ко хоће да пође за мном, нека се одрече самога себе и узме крст свој и иде за мном. Јер ко хоће да спасе свој живот – изгубиће га; а ко изгуби свој живот мене ради – наћи ће га” (Матеј 16:24-25).
“Теши се ГОСПОДОМ и учиниће ти што ти срце жели” (Псалам 37:4).
Оно што сви ови стихови говоре, је да ми имамо избор.
Можемо да наставимо да управљамо својим животима (и као последицу имамо испразне животе) или можемо да изаберемо да тражимо Бога и Његову вољу за наше животе целим срцем (што ће као последицу имати пун живот, испуњене жеље наших срца и нађено задовољство и испуњење).
Ово је зато што нас Бог воли и што жели најбоље за нас (не и обавезно најлакши живот али најиспуњенији).
На крају, желим да поделим једну аналогију коју сам позајмио од свог пријатеља пастира. Ако си спортски навијач и одлучиш да одеш на професионалну утакмицу, можеш да платиш неколико долара и добијеш место на врху стадиона или можеш да да платиш неколико стотина долара и будеш лично близу до акције.
Тако је и у Хришћанском животу.
Да посматраш Бога на делу изблиза није за Хришћане који само иду у цркву недељом.
Они нису платили цену.
Да посматраш Бога на делу изблиза је за оне Христове ученике целог срца, који су заиста престали да траже исуњење својих жеља у животу, да би били у стању да траже Божију сврху у животу.
ОНИ су платили цену (потпуна предаја Христу и Његовој вољи ); они живе живот у свој његовој пунини; и они могу да се суоче са самима собом, својим пријатељем и својим Створитељем без жаљења!
Да ли си ти платио цену?
Да ли си вољан?
Ако је тако, онда никада више нећеш бити гладан за смислом или сврхом живота.