Прво: за стварност васкрсења сведоче веродостојни историјски извори.
За стварност васкрсења сведочи јака, непоколебљива вера ученика.
Њихова вера није била као наша.
Наша је вера – вера. А њихова вера је била знање.
Он верује јер зна да је Христос Васкрсао.
Ја верујем њему.
А он верује својим очима, ушима и рукама.
Дакле, апостолска вера у васкрсење била је знање.
Као што физичар зна своје експерименте тако су и они знали конкретно и сигурно да је Христос Васкрсао.
То је вера.
Треће: Случај апостола Павла такође сведочи о Васкрсењу.
Јер како би онај младић Савле који је ишао чак у Дамаск да гони хришћане, окренуо се и постао хришћанин и толико много страдао за Христа.
У посланици Коринћанима он каже:
"Више сам пута био на мору, три пута се лађа разбијала са мном, био сам у затвору."
Што би он то све трпео уместо да буде са Јеврејима и да буде "ПЕРСОНА ГРАТАЕ".
Случај претварања Савла у Павла је доказ Васкрсења Христовог.
И онда, гроб је био празан.
Да је гроб био пун, да је Христово тело остало у гробу, још како би радо то искористили јеврејски свештеници па би довели и ученике и народ, којима су ученици проповедали, показали мртво Христово тело и казали: "Што лажете?!" И тиме би хришћанству био крај.
Они то нису учинили.
Не што се нису сетили.
Него што нису могли да учине.
Осим тога постоје и индиректни докази за Васкрсење Христово.
То су "Дела апостола", чудесна "Дела апостола".
Пише у "Делима апостолским" да су једном приликом апостол Петар и апостол Јован ишли у јерусалимски храм на молитву.
А тамо је стајао један узет човек, који је просио ту крај храма.
И он је очекивао да му они дају коју пару. А Петар каже: "Погледај у мене."
Он погледа.
"Сребра и злата немам да ти дам, али оно што имам то ти дајем. У име Исуса Христа устани и ходи."
И скочи човек као јелен.
Ту наочиглед целог Јерусалима.
Тако да су сви били задивљени и хвалили Господа.
Нешто слично десило се у Листри. Апостол Павле видео је једног узета човека који је од рођења био узет.
И рече му: "У име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи!"
Он устаде, а многобошци који су то видели мислили су од апостола Павла и Варнаве да су богови сишли са Олимпа.
И њихов жрец довео је јунце и венце да им принесе жртву.
Они су имали муке да им докажу да они нису богови већ обични људи, а то што чинимо, чинимо силом васкрслога Господа Исуса Христа.
А да тога није било ко би веровао у хришћанство.
Нико не би постао хришћанин да апостоли нису учинили извесна чуда.
Тако дакле имамо све позитивне доказе и директне и индиректне да је Васкрсење Христово права чињеница.