Васкрс је највећа победа свих времена, јер тада људски род доживљава централни догађај Христове победе над смрћу. То је дан радости вечне, јер тада је Христос доказао своју Божанску моћ када је сломио најјаче оружје у рукама сатане, а то је смрт. На тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Јована Крститеља.
Зато ми певамо овако:
"Христос васкрсе из мртвих,
смрћу уништи смрт,
и онима што су у гробовима,
живот дарова!"
Васкрсењем свога тела из гроба (слика), Христос је крунисао све раније догађаје почев од Божића и Свог живота на земљи, па све до Крштења.
На Крсту је добровољно умро безгрешни Христос за нас грешне. Он се жртвовао за нас да би нас избавио од робовања ђаволу и од вечне смрти. Нашу злобу, Он је победио Својом добротом. Нашу себичност, Он је победио несебичном жртвом. Молио се и за своје мучитеље, рекавши:"Боже, опрости им, јер не знају шта чине…" А када се разбојник, распет са његове десне стране, покајао, рекао је: "Данас ћеш бити са мном у рају".
Распеће је неодвојиво од Васкрсења. Јер у часу када је Господ умирао на крсту, попуцали су гробови око Јерусалима, и већ на Велики Петак су устали из мртвих неки праведници. Зато Христово умирање можемо упоредити са тајном згажене руже. Што се ружа јаче гњечи, она тиме све више испушта мирис. Тако је из рана Христових лила крв низ Тело Његово и низ дрво Крста на земљу – и та Његова пречиста крв замирисала је у целом космосу…Али, три дана касније, та "згажена ружа" је поново процветала, и сада је нико више не може згазити…Тако лепота љубави Божје спасава свет.
Када је Богочовек скинут са Крста и положен у гроб, надгробни камен је био запечаћен, а споља је била постављена стража. Војници су ту стражарили и нико није могао да приступи гробу.
Међутим, у недељу рано ујутро, пре зоре, Христос је васкрсао из мртвих. Он је изашао из каменог гроба. То стражари нису приметили.
У зору су дошле до гроба на Голготи жене које су носиле мирисно уље са намером да њиме помажу Христово мртво тело. У том тренутку, земља се веома затресла, јер је анђео Божји слетео с неба, одвалио камен са гроба, и сео на њега. Лице му је блистало као муња, а његово одело је било као снег. Када су то видели стражари, задрхташе од страха и веома се уплашише. Тада је анђео рекао женама: "Ви се не бојте. Знам да тражите Исуса, који је распет. Он није овде – васкрсао је, баш као што је и рекао… Брзо идите и кажите његовим ученицима: Устао је из мртвих…" И док су оне хитале да јаве апостолима радосну вест, гле срете их на путу Господ Исус и поздрави их речима:"Радујте се!" А оне Му се поклонише до земље и ухватише Га за ноге Његове. Тада им Васкрсли Богочовек рече:"Не бојте се! Идите и јавите мојој браћи…"
Свети апостоли Петар и Јован су на вест коју су донеле жене, одмах дошли код гроба, и видевши празан гроб, уверили се да је Христос васкрсао.
У недељу тог истог дана увече, уђе Господ кроз закључана врата у собу где су били окупљени Његови ученици и стаде на средину и рече им: "Мир вам!" Апостоли се много обрадоваше угледавши Господа Христа поново живог. А Он им показа руке и ноге, и ребро које је било копљем прободено, да не мисле да је Он само дух без тела. И да би их потпуно уверио у стварност Свог телесног васкрсења, упита их: "Имате ли шта за јело?" Они му дадоше рибе и мало меда. Он је узео и појео то пред њима. Тада им још и ово рече: "Ово су речи које сам вам говорио још док сам био са вама, да све треба да се изврши што је за Мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у Псалмима." Тек тада су апостолима постала јасна сва древна пророчанства о Христу који страда, који је као Јагње Божје требало да принесе Себе на жртву и крвљу Својом да откупи нас грешнике од наше праведне казне, да би затим оживео опет у лепоти Божанској.
Апостол Тома није био присутан када се јавио Господ десеторици апостола. Није могао да верује апостолима који су му рекли: "Видесмо Господа. " Он је мислио да су они видели само Његов дух, и зато је рекао: "Док не видим ожиљке од клинова на његовим рукама, и не ставим свој прст на место где су били клинови, и не ставим руку у његова ребра, не верујем."
Прву недељу после Васкрса се и апостол Тома уверио да је заиста Христос васкрсао. Господ Исус је ушао опет кроз закључана врата у собу где су били сви апостоли (сем Јуде Искариотског), показао је Своје ребро са ожиљком од убода копља, показао је Своје ране на рукама и ногама, и као свезнајући Бог, рекао апостолу Томи: "Ходи да све провериш, и више не сумњај! " Кад је Тома опипао својом руком тело васкрслог Христа, са страхом је узвикнуо, потпуно уверен: "Господ мој и Бог мој!" После тога је и апостол Тома неустрашиво проповедао васкрслог и вечно живог Христа, све до своје мученичке смрти.
Хришћанска вера без Васкрсења не би имала смисла. Но и неверовање у Васкрсење сада нема оправдања, јер је апостол Тома додирнуо тело Васкрслога Христа у име свих будућих сумњалица.
Свако ко је лично примио опроштење свих својих грехова кроз жртву Безгрешнога на Голготи, може имати вечни живот и лични однос са васкрслим Богочовеком Христом, у светлости Божанској.
"О, да божанственога, о да љубазнога,
о, да најслађега Твога гласа Христе!
Обећао си да ћеш бити са нама
до краја века
Тебе као сидро наде имајући,
радујемо се."
"Упути срца Твојих слугу
ка неприступној светлости,
о, пресветли Господе!
И подари блистање славе Твоје
у душама нашим,
да бисмо и ми видели
неизрециву лепоту Твоју."
Својим чудотворним васкрсењем Господ Исус Христос је отворио и нама Пут у живот вечни. Он ће учинити у Последњи Дан да и наше тело васкрсне из гроба. И после ћемо увек бити са Светом Тројицом и са свима светима у Рају лепоте неувењиве.
На земљи је Господ Бог већ отворио Врата Раја. Да би неко могао да уђе у светињу, мора да зна лозинку. А лозинка се састоји од информације: Господ Исус је платио за све моје грехе!