Вазнесење Христово

Прошло је већ четрдесет дана од Христовог васкрсења. Видели су га после васкрсења апостоли и неколико жена. Апостолу Томи је чак дозволио да стави прсте у Његове ране да би се уверио да је то заиста Васкрсли Господ. Све што је било потребно за људски род, Христос је извршио, па је дошло време да се врати Богу Оцу. На земљи је показао љубав Божју и својом жртвом искупио грешног човека. Васкрсењем је показао да је он јачи од смрти, па је и човеку обећао живот вечни.

Четрдесетог дана после васкрсења ученици су се налазили за трпезом. Тада им се Христос поново јавио и заповедио:"Идите по целом свету и проповедајте Еванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен." (Мк 16,15-16). Да би у томе успели, Христос им је обећао да ће послати Духа Утешитеља, јер без Његове благодати не би могли да обаве Божју мисију. Зато им је заповедио да не одлазе из Јерусалима, него да ту чекају силазак Духа Светога. Рекао им је још да је Свети Јован крштавао водом, али да ће они бити крштени Духом Светим. Само тако ће моћи да кроз цео свет пронесу име Господа Исуса Христа, којим ће се спасавати и цело човечанство, без обзира на језик и национално порекло.Тако ће и "Грк и Јеврејин" моћи да задобије вечни живот.

Када је својим ученицима издао заповест о мисијском раду и обећао им Духа Утешитеља, повео је своје апостоле на Маслинску гору, која се налази близу Јерусалима. На Маслинској гори, Христос је подигао руке и све их благословио, а затим се наочиглед свих почео узносити на небо. Они су га посматрали све дотле док Га један облак није заклонио од њихових очију. Тако се Господ Исус Христос, завршивши дело спасења, вратио Богу Оцу на небесима.

Ученици су се и даље дивили ономе што су видели. Још увек су гледали у висину, у оном правцу у коме се Господ Исус Христос испред њих вазнео на небо. Док су они погледом тражили Вазнетог Господа, приђоше им два анђела и рекоше:"Зашто стојите и гледате ка небу? Овај Исус који је од вас вазнет на небо, вратиће се исто овако како сте га видели да одлази на небо." (Дела 1,11).

Као што је Христос могао да изађе из гроба кроз камену плочу, тако и сада може де се диже кроз облаке, и не само кроз облаке него кроз цео космос, и да прође кроз све галаксије, да би изван граница овога створеног света сео на престо Божји, са десне стране Бога Оца. Такво ће бити и наше тело када и ми васкрснемо.

Тако је прошао и последњи тренутак земаљског заједништва Господа Исуса Христа са својим ученицима. Није им остало ништа друго него да се врате у Јерусалим, како им је Господ наредио, и да чекају Духа Светога.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *