Видели смо како је човек створен, како је Бог био задовољан људима које је створио на своју слику, како је човек сагрешио, и да је смрт наступила као резултат греха. У овом чланку ћемо обратити више пажње на грех, који је проузроковао трагићни пад човећанства, и осудио нас на смрт. Ако не знаш шта је грех, немогуће је да разумеш спасење кроз Исуса Христа. Открићеш да се грех и греси спомињу кроз читаво Свето Писмо.
Треба да разјаснимо једну ствар пре него што пођемо даље: под грехом не подразумевамо само преступе као што су крађа, превара, убиство – мада је сваки од ових грех. Циљ нам је да сазнамо нешто о основној сили коју називамо грехом (у једнини), која нас нагони да чинимо многе грехе (у множини). Желимо да посматрамо узрок – а не само последице. Дакле, шта је грех?
Прво, грех је наша неспособност да испунимо Божје стандарде. «Јер су сви сагрешили и лишени су славе Божје» (Римљанима 3,23). Ово знаћи да су сви људи грешници, и не могу да досегну Божје велићанствене идеале. Израз «слава Божја» (поменут горе) ознаћава апсолутно савршенство. Бог, тиме што је савршен, поставља савршени стандард за све – наше мисли, поступке, рећи и, свакако, сам живот. Све мисли, рећи и дела која не досежу овај стандард су грешна.
Друго, грех је прекршај Божјег закона. Не само да смо неспособни да испунимо Божје стандарде, него и непрекидно кршимо његов закон. Бог је поставио извесна правила која треба да поштујемо да бисмо били срећни. Разлог због којег нас истинска срећа мимоилази, је тај што смо криви за кршење Божјег закона.
Треће, грех је све што је зло – у мисли, рећи и делу. «Чули сте да је казано: Не чини прељубе. АЛИ ВАМ ЈА КАЖЕМ да је сваки који на коју жену погледа са жудњом, већ учинио прељубу с њом У СРЦУ СВОМЕ.» (Матеј 5,27 и 28)
Четврто, грех је не чинити добро које знаш да би требало. Углавном верујемо да ако не чинимо ништа лоше и избегавамо одредена места, онда ни не грешимо. Али у хришћанству се не ради о ономе што не треба, већ о ономе што треба да чинимо. Еванђеље није ни негативно ни пасивно. Захтева, и подстиће нас да чинимо добро. Није довољно избегавати зло. «Ко уме добро чинити, а не чини, грех чини.» (Јаковљева 4,17)
Да резимирамо: неспособност да се испуне Божји стандарди, кршење Божјег закона, све зле мисли и дела, не чинити добро за које знаш да би требало – то је грех, према Рећи Божјој. Али, то није све. Библија каже – а она увек има последњу рећ – да «који сав закон испуни а сагреши у једном пропису, он је потпуно крив.» (Јаковљева 2,10)
Другим рећима, ако си испунио Божје стандарде, никада ниси прекршио његов закон, никада ниси помислио или починио зло – а ниси успео да учиниш добро које је требало да учиниш, прекршио си читав закон!
Намеће нам се питање: Ко није грешан? Заиста, ко није? Зато Библија каже, «Јер су сви сагрешили» (Римљанима 3,23) и, «Никог нема праведног – НЕМА ГА НИ ЈЕДНОГ!» (Римљанима 3,10). Без обзира на твоје порекло, образовање, друштвени и економски статус, таленте и способности, године и искуство, углед – чињеница остаје да си грешан. Да ли мислиш да постоји иједна особа на свету која не сноси кривицу за грех?
Дакле, сви су људи, укључујући тебе и мене, сагрешили пред Богом и резултат тога је смрт. Али, да ли је ту крај приће? Видели смо да је Бог љубав. Како би Бог љубави могао да дозволи да ико умре и оде у пакао, а да не саосећа и не предузме нешто у вези са тим?