У тренућу ока

"Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби;
јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви,
и ми ћемо се претворити."
(1. Коринћанима, глава 15,52)

И гле, жена у граду која бјеше грјешница
дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој,
донесе скленицу мира;
И ставши састраг код ногу његовијех плакаше,
и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше,
и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром.
(Лука, глава 7,37-38)

"А неко од племена Левијева отиде и ожени се кћерју Левијевом.
И она затрудње и роди сина;
и видјећи га лијепа кријаше га три мјесеца.
А кад га не може више крити, уже ковчежић од сите,
и обли га смолом и паклином, и метну дијете у њ,
и однесе га у трску крај ријеке.
А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега.
А кћи Фараонова дође да се купа у ријеци,
и дјевојке њезине ходаху крај ријеке;
и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.
А кад отвори, видје дијете, и гле, дијете плакаше;
и сажали јој се, и рече: то је Јеврејско дијете.
Тада рече сестра његова кћери Фараоновој:
хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дијете?
А кћи Фараонова рече јој: иди. И отиде дјевојчица,
и дозва матер дјетињу.
И кћи Фараонова рече јој: узми ово дијете, и одој ми га,
а ја ћу ти платити. И узе жена дијете и одоји га.
А кад дијете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој,
а она га посини; и надједе му име Мојсије говорећи:
јер га из воде извадих."
(2. Мојсијева, глава 2,1-10)