"Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити." (5. Мој. 32:35)
У овоме стиху налазимо јасну претњу Божје освете над поквареним и неверним Израелцима, који су били изабрани Божји народ и живели су под милошћу, али су упркос Божјим величанственим делима су остали (како читамо у 5. Мој. 32:28) неупућени и без разумевања. Њихов род који су доносили је био горак и отрован, како то читамо у претходна два стиха. Стих који сам одабрао: "… у своје време попузнуће нога њихова", чини се, тј. из њега се да много тога наслутити, у вези те казне и уништења коме су Израелци били изложени, следеће:
1. Они су увек били изложени пропасти, као човек који хода по клизавом тлу, он је увек у опасности од пада. То се очитује у начину њихове пропасти, може се очекивати да им нога посрне. Исту мисао налазимо и у Псалму 73:18, где читамо: "Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!"
2. Даје нам наслутити да су они увек били изложени изненадној и неочекиваној пропасти. Човек који хода по клизавом тлу сваког тренутка може да очекује пад. Он сам не зна када ће пасти, јер када пада, пада нагло и без упозорења. Што је такође изражено у Псалму 73,18-19: "Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст! Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!"
3. Даје се наслутити још нешто, они су склони да падну сами од себе, без да их ико гура. Онај који стоји или хода по клизавом тлу не треба никакву помоћ да би пао, он то може и сам, јер га властита тежина вуче и баца на тло.
4. Разлог зашто још увек нису пали јесте тај што време које је Бог одредио за то још није дошло. Када дође то одређено време, поклизнуће се, и доћи ће дан њихове пропасти – пада. Када тај дан дође биће препуштени сами себи, и пашће под властитом тежином (греха). Бог их више неће придржавати на клизавим местима, пустиће их да падну, а они ће одмах пасти у своју пропаст, као онај који стоји на клизавом и нестабилном тлу, на прстима, на самој ивици провалије. Но, таква особа не може стајати сама, без помоћи, и када јој се помоћ ускрати истог часа пада и изгубљена је.
Желео би да размислимо о овим речима: "Грешнике од пакла не задржава ништа друго осим саме добре Божје воље." Под тиме се мислим на Божју суверену вољу, произвољну вољу, која није везана никаквим обавезама, сметњама, било каквим тешкоћама, већ сама чиста Божја воља без икакве друге помоћи која би макар и на тренутак задржала грешника од пакла. Истинитост ових речи можемо видети када у обзир узмемо следеће чињенице.
1. Бог има моћ и право да грешнике у било ком тренутку баци у пакао. Оно шта Бог науми, то људске руке (сила) не могу спречити. Најснажнији немају снаге одупрети се Богу, нити се могу избавити из Његове руке. Богу није само могуће бацити грешника у пакао, већ Он то може и врло лако учинити. Понекад је краљевима тешко покорити побуњеног поданика, јер се можда повукао у добро чувано утврђење, или се окружио великим бројем присташа. Међутим, то није случај са Богом. Ни једно утврђење није адекватно за обрану од Божје моћи и силе. Божји непријатељи, иако се удружују, ипак завршавају разбијени у парам парчад. Они су попут плеве коју разноси ветар, или попут сувих гранчица у разбуктаном пламену. Нама је врло лако згазити црва на тлу, исто тако, лако нам је одрезати и танку нит на којој нешто виси. Исто тако је лако и за Бога, ако Му се прохте, да баци све своје непријатеље у пакао. Ко смо ми онда, и да помислимо како можемо стајати пред Оним пред којим се Земља тресе и горе руше?
2. Грешници заслужују бити бачени у пакао. Божја праведност није у супротности са тиме нити се противи уништењу грешника. Управо супротно, Божја праведност гласно захтева извршење вечне казне због њихових греха. Божанска праведност захтева да се дрво које доноси содомске плодове посече. "Посеци је; зашто да још слаби земљу?" (Лк. 13:7). Мач божанске праведности се њише изнад њихових глава и ништа га не задржава осим Божје произвољне милости – Његове воље и Његовог стрпљења.
3. Грешници су већ осуђени на пакао. Они, не само да праведно заслужују бити бачени тамо, већ их на то осуђује и Божји закон, тај вечни и непроменљиви закон којег је Бог поставио између себе и људи, а тај закон је против њих, тако да су они већ осуђени на пакао. Јован 3:18 каже: "Ко верује у њега – томе се не суди." Дакле, сваком необраћеном човеку припада већ пакао, то је његово (природно) место, јер како и стоји у Јовану 8:23: "Ви сте од овога света", ту припада, на то место га осуђује Божја праведност, Божја реч и непроменљиви Божји закон.
4. Они су сада предмет Божјег гнева који се очитује у мукама пакла. Разлог зашто нису бачени у пакао није зато јер Бог у чијој се руци налазе, није се још потпуно наљутио на њих, као на оне који се већ налазе у паклу, те осећају и трпе под тежином Његова гнева. О да, Бог је далеко гневнији на бројне људе на Земљи – а неки се не сумњам налазе управо сада и у овој заједници, и безбрижни су – него ли на оне који се већ налазе у ватрама пакла.
Бог не задржава мач своје праведности зато јер није свестан њихове покварености или јер му она не смета. Бог није попут њих, иако се њима можда чини да јесте. Гнев Божји полако тиња против њих и расте, њихова осуда не дрема, јама је припремљена, ватра запаљена, пећ је врела и спремна, чека на њих, пламен пламти и сја. Сјајни Мач је наоштрен и виси над њима, јама је разјапила своја уста под њима.
5. Ђаво се спрема сручити на њих и уграбити их, само чека трен када ће му Бог то дозволити. Они припадају ђаволу, њихове су душе његово власништво они су под његовом влашћу. Писмо их јасно представља као његово власништво (Лк. 11:12). Демони их мотре, стоје крај њих, с њихове десне стране и чекају попут прождрљивих гладних лавова који су угледали свој плен и очекују га имати, али за сада су свезани. Када би Бог измакнуо своју руку којом обуздава демоне, ови би се исти трен обрушили на њихове јадне душе. Стара змија, ђаво, разваљује своја уста на њих, пакао је разјапио своје раље да их прогута, и ако то Бог дозволи, прогутаће их и биће изгубљени.
6. Унутар душе грешника владају паклена начела која би се у трену, да их Бог не обуздава, прометнула у праве паклене ватре. У природи телесног човека се налази темељ паклених мука. Та паклена, покварена начела су сами кремен који је потпалио паклене ватре, за њих одређене, они их у потпуности већ поседују, јер паклена начела владају њима. Та начела су активна и врло снажна у њима и да није руке Божје која их обуздава, врло брзо би те покварености и непријатељства била ван сваке контроле. Срца оних, већ проклетих душа, у себи већ носе проклетство пакла. Душе проклетих Писмо упоређује са узбурканим морем, које се не може укротити (Иса. 57:20).
Бог, својом моћи за сада обуздава њихову поквареност попут побеснелих таласа на узбурканом мору говорећи им: "До овде можете, али не даље". Међутим, ако би Бог повукао ту своју силу, таласи би убрзо носили све пред собом. Грех је уништитељ душе и доноси једино беду, сама природа греха је уништавачка и када би Бог тај грех оставио без надзора душа би се неизмерно мучила. Поквареност људског срца је велика и снажна, и док год грешници живе на овој Земљи они су попут тињајућег пожара, али који је за сада под Божјим надзором. Ако би тај пожар остао без надзора распламсао би се и спалио све пред собом. Људско срце је препуно греха и да та срца нису под Божјом контролом у тренутку би људску душу претворио у ужарену високу пећ пуну сумпора.
7. Грешници се не би требали радовати, јер у себи мисле, како им не прети никаква паклена опасност. Грешник се никако не би требало уздати у властито добро здравље или у одсуство разлога или незгода које би га могле снаћи, или опасности које би проузроковале његов одлазак на "други свет". Искуство и историја нас увек изнова уче да се човек непрестано креће по самој ивици вечности, и да следећи корак који направи би могао бити његов последњи на овој Земљи. Мноштво је незамисливих начина на које човек може напустити овај свет. Паклена јама је прекривена (замаскирана) трулим покровом који је на неким местима толико танак, да тек што се не распадне, та места се не могу видети, а необраћени људи ходају по том слабашном покрову који једва подноси њихову тежину. Стреле смрти лете брзо и нити најоштрије око их не може опазити, а нити им се може избећи. Бог на најразличитије начине уклања грешнике са овога света и шаље их у пакао и то не неким чудесним или неуобичајеним начинима своје провидности. Сва средства и начини којима грешници одлазе са овога света су у Божјим рукама и подложни су Његовој моћи и одлуци. Хоће ли грешници у било којем тренутку завршити у паклу не зависи ни од чега другог осим од воље Божје, тако да сви њихови напори очувања властитог живота не значе баш ништа, као да их и нема.
8. Грешникова брига и покушаји очувања властитог живота, или покушаји других да сачувају нечији живот, их не чине сигурнима ни на трен. О томе нам сведочи наше искуство и божанска провидност. Докази да људска мудрост не може сачувати живот и осигурати од смрти су очигледни. Да то није истина онда би мудри и разумни успели избећи превремену или неочекивану смрти за разлику од оних других немудрих. Но, да ли је то тако? У Књизи проповедника стоји: "И мудрац умире као и безумник." (Проп. 2:16)
9. Сав труд и изуми које људи измишљају како би избегли пакао, док упорно одбацују Христа и истрајавају у својој покварености (грешности), неће их сачувати од пакла ни на један трен. Готово сваки грешник који чује о паклу говори сам себи како ће баш он, ослањајући се на своје властите снаге, тај пакао избећи. Ласка себи како је довољно оно што чини, шта је учинио или шта ће једном учинити. Свако размишља како ће избећи вечно проклетство и ласка себи како се довољно добро побринуо за себе и како његови планови неће пропасти. У проповедима, по црквама, чује се како су тек неки спашени и како је већи део човечанства тај који је до сада умро отишао у пакао, али ипак мисле како је њихов план избављења од пакла бољи од планова других људи. Мисле у себи како они неће доспети на то место страшних мука, јер ће предузети све могуће делотворне мере како би њихов план и успео.
О, како ли су јадни синови људски заваравајући се властитим плановима, поуздајући се у властиту снагу и мудрост који су само сенка, варка. Већи део оних који су умрли, а живели су под истим средствима милости, недвосмислено су отишли у пакао. Не зато јер нису били мудри као људи који данас живе, не зато јер нису сковали довољно добре планове да се извуку из пакла. Када би могли разговарати са њима и упитати их: "Јеси ли за живота када си слушао о паклу икада и помислио да би се у њему мога и наћи?" Верујем како би сваки одговорио: "Не, нисам намеравао доспети овамо, имао сам план и сматрао сам како ћу се већ некако снаћи, јер је мој план добар. Планирао сам нешто учинити, али све се догодило тако изненада, нисам о томе тада размишљао и на неки начин ми се смрт прикрала, попут лопова. Смрт ме је надмудрила. Божји гнев је био пребрз за мене. О, проклета била моја лудост! Ласкао сам себи, задовољавао се испразним сновима шта ћу учинити касније, и док сам у себи мислио како је све мирно, како сам сигуран, снашла ме ова вечна пропаст."
10. Бог није везан икаквом обавезом, нити обећањем, да би морао сачувати грешнике од пакла макар и на један трен. Бог није обећао вечни живот нити избављење од вечног проклетства нигде другде осим у свом савезу милости, у којем су та обећања дана по Христу Исусу, у којем су сва обећања "да и Амин". Међутим, удео у обећањима савеза немају они који нису деца тог савеза, који не верују у та обећања и који немају удео у Посреднику тог савеза.
Дакле, без обзира шта грешници мислили и веровали о Божјим обећањима, без обзира на њихова искрена тражења и куцања, јасно је да сви подухвати које грешници предузимају у својој религији, и колико год се они молили, све док не прихвате Христа – Посредника савеза – Бог их уопште није дужан сачувати од вечног уништења.
Дакле, грешници се налазе у Божјој руци, изнад пакла, и заслужили су тај пакао, и већ су осуђени на њега. Бог је врло љутит, једнако је љутит на њих као и на оне који се већ налазе у паклу и трпе пуну жестину Његова гнева. Они ни на који начин не могу ублажили или умањили тај гнев, нити је Бог дужан сачувати их макар и трен. Ђаво чека на њих, пакао је растворио своје раље, ватра већ допире до њих и најрадије би их дограбила, опекла и прогутала, а ватра греха у њиховим срцима се такође жели распламсати. Они немају никакав удео у Посреднику, у њиховој близини нема ничега што би им донело сигурност. Укратко, они немају излаза, немају се за шта ухватити све што их штити је само Божја воља која није везана обећањима савеза, дакле само необавезана стрпљивост гневног Бога.
ПРИМЕНА
Ова страшна тема ће можда пробудити необраћене људе у овој заједници. Ви који нисте у Христу, да знате у каквој се ситуацији налазите, чека вас патња, огњено језеро које се простире под вама, чека вас огњена јама разбуктаног Божјег гнева. Пакао је разјапио своје раље на вас, а ви немате на чему стајати, нити се за шта ухватити, ништа вас не дели од пакла, држи вас тек воља и сила Божја, да не паднете у њега.
Вероватно нисте и свесни тога, јасно вам је како нисте у паклу, али у томе не видите руку Божју, већ гледате на друге ствари. На пример на своје добро здравље, колико сте успели осигурати властити живот и на сва средства која употребљавате како бисте сами себе сачували. Међутим, све је то постаје ништавно, ако Бог повуче своју руку. Сва та средства у која се поуздајете вас неће сачувати од пакла, јер она су само попут трулог ужета које не може издржати вашу тежину.
Ваша злоћа (греси) вас чини тешкима попут олова које вас снажно вуче према паклу и када би вас Бог пустио, истог тренутка бисте се суновратили у ту јаму без дна, заједно са вашим здравим телом и са свом бригом коју сте улагали у своју сигурност. Сви најбољи планови и сва ваша праведност вас не би задржали од понирања у пакао, као што ни паукова мрежа не може зауставити налет камена.
Да није суверене Божје милости не би ни трена провели на овој Земљи, јер ви сте јој на терет, читаво створење јеца под вама, јер је због ваше покварености оно у оковима (пропадљивости). Земља вас невољно носи, сунце невољно сја на вас, јер служите греху и Сотони. Земља вам невољно даје своје плодове, јер њима задовољавате своју пожуду. Земља је невољно позорница за ваше покварености, ваздух вам се невољно даје за дисање, јер ви проводите живот служећи Божјим непријатељима. Божје створење је добро, и створено је да заједно са човеком служи Богу и невољно се покорава сваком другом задатку, и јеца када га се злоупотребљава у сврхе које су у директној супротности са природом и сврхом за коју је створено. Земља би вас најрадије испљунула са свога лица да није суверене руке Онога који ју је подложио у нади. Црни облаци Божјег гнева препуни страшне олује и громогласне грмљавине, скупљају се над вама и да није Божје руке која их обуздава сручили би се на вас у трену. Божја суверена воља, за сада, обуздава тај снажан ветар гнева који би се радо обрушио на вас свом силином, и помео вас попут вихора који лети по гумну разноси плеву.
Гнев Божји је попут силне воде која је запречена браном, за сада, та вода расте из часа у час све док је Он не ослободи, а што дуже буде запречена браном то ће снажнији бити њезин ток када се брана једном подигне. Истина је да вас осуда за ваша зла дела још увек није стигла, поплава Божје освете је још увек иза бране, али ваша кривица непрестано расте и сваким даном гомилате против себе све више гнева Божјег, вода непрестано расте и постаје све моћнија. Притисак гура према напред и жели да пробије брану, коју не задржава ништа осим пуке Божје воље. Када би Бог макнуо своју руку, брана би се широм отворила и сва вода би се сручила на вас свом својом жестином и свемоћном силом. Па да сте десет пута јачи него што јесте, ма да сте стотину пута јачи од најкрупнијег и најснажнијег демона у паклу, не би сте имали никаквих изгледа издржати ту бујицу.
Лук Божјег гнева је напет и стрела је спремна да полети, праведност је уперила стрелу у ваше срце. Лук је спреман и ништа не спречава одапињање стреле, ништа осим Божје воље, воље гневнога Бога којег према вама не обавезује никакво обећање. Дакле, сви ви који нисте доживели промену срца, нисте нановорођени, нисте постали нова створења, који сте још увек (духом) мртви у греху, ви који нисте искусили светлост и живот, ви се налазите у рукама гневнога Бога. Можда сте променили неке аспекте својих живота, можда сте постали религиозни, можда чак и предано практицирате неки облик побожности, било у породици било насамо, било у кући Божјој (цркви)? Но, упркос томе, једино вас рука Божја штити од пакла и вечног проклетства које вас може прогутати сваког часа. Иако можда и нисте уверени у истинитост овога што сте чули, с временом ћете постати. Они који су се некад налазили у сличним околностима у којима сте ви данас и сами увиђају истину, јер пропаст их је снашла веома брзо, када су јој се најмање надали, док су говорили како је све добро. Сада увиђају да ствари на које су се ослањали за свој мир и сигурност нису ништа већ магла и бледе сенке.
Бог вас држи над пакленим огњем, попут човека који држи паука или неког другог одвратног инсекта изнад ватре. Презире вас и страшно је испровоциран, Његов гнев против вас гори попут огња, не сматра вас вреднима за ишта друго него да вас баци у ту ватру. Његов пречисти поглед вас не може трпети. У Његовим очима сте десет хиљада пута одвратнији него ли је то најомраженија змија отровница у вашим очима. Увредили сте Га небројено више пута него ли је и најгори побуњеник увредио свога краља, па ипак једино вас Његова рука придржава да сваког часа не паднете у огањ. Нема другог разлога што већ синоћ нисте завршили у паклу, и што сте се, након што сте синоћ склопили очи у свом кревету, ујутро се поново пробудили на овоме свету, то је само зато јер вас је рука Божја сачувала. Да, нема другога разлога зашто нисте завршили у паклу, а ево данас седите у Његовој кући вређајући Његове чисте очи својом грешношћу и поквареношћу седећи на Његовој светој служби. Да, нема другог разлога зашто управо овога тренутка не пропаднете у пакао.
О, грешници! Постаните свесни опасности у којој се налазите, на вас чека ужарена и висока пећ гнева. Широка јама без дна пуна огњеног гнева изнад које вас држи једино рука Божја, а Он је љутит на вас као и на оне проклете који се већ налазе у паклу. Висите на танкој нити око које пламте пламени језици Божјег гнева и спремни су спалити ту нит сваког трена, а ви немате никаквог удела у Посреднику Исусу Христу, ништа за шта би сте се могли ухватити и спасити. Ништа чиме би се могли обранити од пламена гнева. Ништа својега, ништа што сте учинили или би могли учинити да би убедили Бога да вас поштеди макар на тренутак. Морате узети у обзир следеће чињенице:
1. Чији је то гнев? То је гнев свемоћног Бога. Када би то био тек људски гнев, па и најмоћнијег човека, још увек би било неупоредиво. Краљевог гнева се треба бојати, нарочито оног краља који поседује животе својих поданика који су у његовој моћи и располаже са њима како му воља. Приче 20:2, кажу: "Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души." Поданик који изазива гнев краља снаћи ће најстрашније муке које људски ум може смислити и људска рука нанети.
Међутим, најмоћнији земаљски владари у свем својем величанству и снази, опремљени најстрашнијим мучењима су јадни, презира вредни црви у поређењу са великим, свемоћним Створитељем – Царем неба и земље. Мало је тога што људи могу учинити, па чак и када су и најљући и гневни до крајњих граница. Пред Богом сви краљеви земаљски су попут скакаваца, ништа су, мањи су од ничега. Њихова мржња је слаба. Гнев Цара над царевима је толико страшнији и већи, а Његово величанство толико веће од њиховог. Читамо у Лука 12:4-5: "Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити. Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте."
2. Изложени сте пуној жестини Његовог гнева. Често читамо о Божјем гневу као у Исаији 59:18: "По делима, по делима да врати гнев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати." И у Исаији 66:15: "Јер, гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће Му бити као вихор, да излије гнев свој у јарости и претњу у пламену огњеном."
И на многим другим местима, на пример у Откривењу 19:15: "… и Он гази кацу вина и срдње и гнева Бога Сведржитеља." Ове речи су веома страшне, да је само речено гнев Божји било би страшно, али не то је ускипели, љути гнев Божји. Врела Божја срџба! Гнев Бога Сведржитеља! О, како ли је то страшно! Ко може и замислити шта све ове речи носе у себи! Међутим, то је срџба и гнев Бога Свемогућега. Изгледа као да ће се у тој жестини Његова гнева очитовати сва Његова надмоћност, као да ће Његова свемоћ бити гневна и узрујана. Као код људи када напињу свим снагама у своме бесу. О, какве ће последице из тога произаћи! Шта ће бити са јадним црвима које ће то снаћи? Ко има снажне руке које би издржале тако нешто? Чије срце то може поднети? У каквој се страшној, незамисливој дубини јада мора налазити биће које ће отрпети тако нешто!
Схватите следеће, ви овде присутни, а још увек необраћени: Бог ће жестину свога гнева испољити без имало сажаљења. Када Бог погледа на вашу незамисливу патњу и види колико су ваше муке у неразмери са вашом снагом и види колико је ваша јадна душа смрвљена и тоне у бесконачну тмину (греха) неће имати милости према вама. Неће се уздржавати казнити вас или вам имало олакшати патње. Неће бити обзира нити милосрђа, Бог неће зауставити вихор. Неће Га бити брига за ваше добро, нити ће се обазирати патите ли можда превише у било којем другом смислу, осим да не патите више или мање неголи то строга праведност захтева.
Ни једна патња вам неће бити ускраћена, јер вам је њу претешко подносити. Језекиљ 8:18, каже: "Зато ћу и ја учинити у гневу, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати гласно у моје уши, нећу их услишити."
Бог је спреман сажалити се над вама данас, данас је дан милости, зато зазовите Бога, јер управо сада имате прилике задобити Његово милосрђе. Међутим, када дан милости прође, тада сви ваши врисци и крици и најболнији плач ће бити узалудан. Бићете потпуно изгубљени и одбачени од Бога, којег неће бити више икаква брига за ваше добро. Бог вас неће моћи употребити за ишта друго осим за патњу и јад, постојаћете само зато како би служили као посуда за Божји гнев, погодна једино за уништење, и та посуда неће служити ничему другоме осим да буде напуњена Божјим гневом. Бог се неће смиловати ни мрвицу над вама док Га будете зазивали, већ ће вам рећи, као што је и записано: "Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари, него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити; зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите." (При. 1:24-26)
Како ли су страшне речи које налазимо у Исаији 63:3, "… али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје." Немогуће је и замислити реч која у себи манифестује три ствари: презир, мржњу и жесток гнев. Када будете вапили Богу да вам се смилује, неће се смиловати над вашом несрећом нити ће обратити пажњу на вас, већ ће вас само згазити. Док вас гази бићете свесни како не можете поднети тежину Његове свемоћи, али неће марити за то, згазиће вас у прах без милости, згазиће вас тако жестоко да ће ваша крв прскати по Његовим светим хаљинама. Неће вас само мрзети, већ ће вас толико презирати да ће једино место прикладно за вас бити под Његовим ногама – згажени попут блата на улици.
3. Беда и патња којој ћете бити изложени имаће само једну сврху, показати целом свемиру шта значи гнев Господњи. Бог је и анђелима и људима желео показати колико је предивна Његова љубав, али и колико је страшан Његов гнев. Понекад земаљски краљеви пожеле показати свој гнев страшним казнама над непослушним поданицима. Навуходоносор моћни и бахати краљ Халдејског царства, показао је свој гнев над Ананијом, Мисаилом и Азаријом, те је заповедио да се пећ наложи седам пута јаче него иначе, та је пећ, засигурно, била наложена колико је то људско умеће знало и могло извести (Дан. 3:19-22). Међутим, велики Бог је такође спреман показати свој гнев и своје страшно величанство и силну моћ кроз ужасне патње својих непријатеља. У Римљанима 9:22, читамо: "А кад хтеде Бог [тј. што се онда усуђујеш приговарати] да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао."
То је оно што је Бог наумио и одлучан је показати колико је страшан, неспутан и жесток гнев Господњи. Оно што ће се тада десити биће толико страшно за све присутне. Када гневни Бог изврши своју страшну освету над јадним грешником и проклети буду неизрециво патили под страшном тежином Његова презира, тада ће Бог позвати читав свемир да гледа ту страшну и величанствену моћ. Исаија 33:12-14, каже: "И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено. Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју. Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?"
Тако ће бити са вама који се још нисте обратили. Свемогући Бог ће на вас сручити сву страхоту своје бесконачне моћи и величанства узрокујући вам неизрециве патње. Ваше патње ће гледати анђели, Јагње Божје и сви становници неба, сви ће они видети у каквом се страшном стању налазите и видеће шта значи жестина Божјег гнева, а кад виде, пашће на колена и дати славу тој моћи и величанству. Исаија 66:23-24, говори: "И од младине до младине, и од суботе до суботе долазиће свако тело да се поклони преда мном, вели Господ. И излазиће и гледаће мртва телеса оних људи који се одметнуше од мене; јер црв њихов неће умрети и огањ њихов неће се угасити, и биће гад сваком телу."
4. Тај гнев је вечан – траје заувек. Осетити жестину гнева Божјег макар и на један трен било би страшно, али ви ће те га трпети читаву вечност. Вашим страшним мукама неће бити краја. Када подигнете поглед видећете једно дугачко заувек, непрекинуто трајање, помисао на то ће вам заокупљати мисли и заслепети душу. Очајаваћете, јер неће бити никаквог излаза, неће бити краја, олакшања, никаквог одмора. Бићете свесни да морате издржати године, милионе милиона година, рвајући се и борећи са свемоћном, немилосрдном осветом. Када то схватите и када толико времена и проведете у тим патњама знаћете да је то био само трен у поређењу са оним шта вас још чека. Ваша казна ће уистину бити бесконачна. Ах, ко може и замислити у каквом је стању душа у тим околностима! Све што можемо замислити и изрећи је само бледа сенка онога што их заправо чека, патње које су незамисливе и неизрециве, јер "ко ће измерити жестину Божјег гнева?"
У каквом страшном стању се налазе они који из дана у дан, из сата у сат су изложени опасности тог великог гнева и те бескрајне патње! Међутим, у том јадном стању се налази свака душа без обзира колико морална, трезна и религиозна била, ако није нановорођена. Били млади или стари узмите ово упозорење озбиљно! Није неразумно претпоставити да ће се чак и неки који се налазе сада у овој заједници и слушају ову проповед, наћи у мукама о којима говорим. Не знамо ко су они или на којим местима сада седе или о чему размишљају. Можда се не узрујавају и не брину док слушају ову проповед и ласкају себи како све не говори о њима, уверавају себе како ће они такву судбину избећи.
Ужасно би било када би знали да макар једну особу у овој заједници чека таква грозна судбина! Када би знали ко је та особа било би нам тешко и гледати у њу. Колико би ова заједница плакала и нарицала за том особом! Али, јао! Колико ће вас се сетити ове проповеди о паклу? Право чудо ће бити ако неки од вас који ту седите не завршите убрзо у паклу, или до краја ове године. Неће бити необично ако неки од вас који овде седите здрави, мирни и сигурни, не дочекате сутрашњи дан. Они који остану на Земљи и не оду у пакао, а устрају у греху, опет, у часу се могу тамо наћи. Ваша осуда не дрема, доћи ће брзо и врло сигурно, ускоро по многе од вас.
Питате се како то да већ нисте у паклу? Гледајући неке људе које познајете за које сте сматрали да су увелико били бољи од вас и све до недавно су били међу живима, као и ви, а сада више за њих нема наде, јецају и вапе подносећи најстрашније муке, али ти си још увек жив и налазиш се у дому Божјем (цркви) и пружа ти се могућност спасења. Шта све оне јадне душе не би дале да могу барем на један дан уживати овакву прилику какву ти управо сада имаш!
Пружа ти се јединствена прилика, данас је Христ широм отворио врата милости и гласно зове грешнике, данас је дан када се многи грешници одазивају том позиву и улазе у Божје царство. Многи долазе с истока, запада, севера и југа, и сви су били у грозном стању у каквом се и сам налазиш, а сада су срећни, срца испуњених љубављу према Ономе који их је први љубио и властитом крвљу опрао од греха и сада се радују у нади славе Господње. Како ли је страшно бити остављен по страни у тај дан! Гледати како се многи веселе док ти венеш и нестајеш! Видети како певају и радују се, док ти тугујеш жалосна срца и наричеш увела духа!
Како ико може бити миран, макар и на трен, у таквом стању? Нису ли ваше душе вредне као и душе осталих у нашем граду Суфилду (Суффиелд) где људи свакодневно долазе Христу?
Нису ли многи овде већ поодмакли у годинама, а још увек нису нановорођени? Зато су отуђени од заједнице Израелове и за читавог живота нису учинили ништа осим што су гомилали Божји гнев на себе. Господо, налазите се у великој опасности, ваша кривица је велика и ваше срце тврдо. Не видите ли како особе ваших година остају међу живима захваљујући Божјој чудесној милости? Пробудите се и побрините се за себе. Не можете поднети жестину Божјег гнева. Ви младићи и девојке, хоћете ли одбацити ову драгоцену прилику која вам је пружена или ћете се придружити вашим вршњацима који се одричу младалачких таштина и хрле ка Христу? Сад вам се пружа прилика, али ако ју одбаците и вама ће се догодити што и онима који су своју младост провели у греху, и сада су постали тврда срца и духовно слепи.
Ви необраћени, не знате ли да идете право у пакао где вас чека Божји гнев, Бога који је сваким даном све бешњи на вас? Желите ли бити деца ђаволова, када су толика друга деца обраћена и сада су срећна и света деца Цара над царевима?
Нека сваки који још увек није у Христу и виси изнад отворене паклене јаме, било да сте млади, средњих година, стари или деца, послушајте јасан глас Божје речи и провидности. Управо ово данас, овај нарочити дан Господњи ће некима бити на спасење, а другима, пак на осуду. Због дана као што је овај људима који запоставе своје душе и отврдњавају своја срца и чија се кривица гомила. Опасност од отврдњавања срца и слепоће ума никада није била тако велика, као данас. Чини се како Бог журно окупља изабране по свим крајевима Земље и вероватно ће највећи број спашених бити сакупљен у ово кратко време, и биће као и на дан изливања Светога Духа на Јевреје, у апостолско време. Одабрани ће бити сакупљени, а остали остављени. Ако се то догоди вама, вечно ћете проклињати овај дан и дан када сте се родили, када видите како се Божји Дух излива, желећете да сте радије умрли и отишли у пакао, јер сте то гледали али вас саме је та милост мимоишла. Данас је, без сумње, као и у време Јована Крститеља, секира је већ положена на корен стаблима и свако дрво које не рађа добрим плодом ће се посећи и у ватру бацити.
Стога нека се сваки који није у Христу пробуди и умакне гневу који долази. Несумњиво, гнев Божји виси над многима у овој заједници. Нека сваки од вас побегне из Содоме, "Бежите и не осврћите се, бежите према планинама да не будете уништени."
Џонатан Едвардс (1703-1758).