Сажетак Библије

Ц.С. Левис

Иако Библија обилује историјом, поезијом и начелима за живот, сви ти делови надовезују се на једну главну тему. А та тема започиње већ првим речима Старога завета (СЗ) и доследно се појављује кроз оба завета, све до завршетка књиге Откривења. Следи сажетак те теме.

Већ саме уводне речи Библије (1. Мојсијева 1:1) су: "У почетку створи Бог небо и земљу". Ово би се једном речју могло назвати "Стварање". Према Библији, заиста је постојао почетак времена и простора, тако да човек са сигурношћу може знати историјско порекло ствари.

Међутим, овај најтемељитији стих из Библије каже више, јер јасно тврди да је у време "почетка" Бог постојао. У ствари ОН је "вечан". Значи већ у полазној тачки Библија води рачуна о чињеници која се зове "натприродна стварност". Другим речима, све што постоји не може бити просуђивано на материјалистичким или физичким основама. Бог Отац, Бог Син, и Бог Свети Дух постојали су пре почетка, и управо је Тројство оно које је одлучило да се ствара. Што је у бити други начин да се каже да ми живимо у личном космосу.

Библија стога почиње претпостављањем Божје стварности и онда на бази тог објашњава порекло материјалног света. Но такође даје одговор на питање које мучи много људи: "Ко сам ја"? Радије него да буде "мрља протоплазме која плута морем безначајности", како га је неко описао, човек је према Библији створење које је сам Бог створио, и као такав носи Његов имиџ. Човек је стварно неко! Он има своју цену и вредност! Надаље, као Божје створење, дат му је смисао. Бог га је створио имајући у виду конкретан циљ и човек бива у очају све док тај циљ не оствари.

Бог је почео стварањем првог мушкарца, Адама, и стварањем прве жене, Еве, и поставио их је у прекрасно место које се зове Еденски врт. Ту је први брачни пар уживао у својим вредностима и њиховој сврси пред Богом. То је стварно био рај!

И Бог је сигурно показао да воли човека, но од човека је тражио да и он воли Њега. Након свега и Бог је особан. Он је живући. Он се може упознати… с Њим се може комуницирати… може Га се волети. И Бог је одлучио да направи један тест човекове љубави према Њему. Хоће ли човек изабрати да одржава тај предиван однос са својим Створитељем, или ће пак одлучити да постане независан? Библија нам каже да су Адам и Ева, под искушењем Ђавола, тог непослушног и палог анђела, својевољно изабрали да постану самостални. За последицу, побунили су се против Бога и Његове љубави. На тај је начин, грех историјски ушао у човечанство. Завет – Божји савез са човеком био је раскинут. Човек је својевољно преузео на себе и на своје наследнике последице побуне на које га је Бог упозоравао, а то су: …кривица, срам, беда, и коначно смрт.

И сада, цела прича је могла ту завршити. Бог је једноставно могао све збрисати и започети испочетка. Но, Његов план је био да успостави други споразум или завет којим би обновио људе за себе. У Првој Мојсијевој 3:15, Бог је изјавио да ће то остварити кроз "семе жене", и то је оно о чему даље Библија говори… о начину како ће то Бог урадити.

Обећање је најпре било дато Адаму и Еви. Касније га је Бог обновио са Нојем, човеком који је саградио ковчег у време велике поплаве. Но Бог се касније указао пастиру, Авраму казавши му да ће кроз његово "семе" – кроз њега као особу -сви народи на земљи бити благословљени. Аврамов син Исак је следећи који је чуо то обећање, а његов син Јаков (касније назван Израел) исто је био изабран да чује ову добру вест. Јаков је имао дванаест синова, а избор је пао на Јуду, од кога потиче име "Јевреј". Тако је Бог, преко потомака Јакова или Израела, јасно поручио да ће доћи Његов Месија, Његов помазаник.

Кад почнете читати другу књигу Библије, Другу Мојсијеву књигу, видећете како су Израелова деца у Египту постала народ и Бог их је хтео одвести натраг у земљу Ханан – данас модерни Израел – уз помоћ Мојсија. Мојсије је водио сав овај народ преко Црвенога мора и даље ка Обећаној земљи све док нису дошли до места које се зове Брдо Синај. Тамо на Синају, на стеновитом врху који и данас можете посетити, Бог је позвао Мојсија како би се с њим састао. Приликом тог историјског састанка Бог је Мојсију дао "Закон", који се данас уобичајено зове "Десет заповести".

Сада, овај Закон је дошао од Бога, којег Библија описује као светог, чистог, доброг, и свеправедног. Сам Закон је одражавао ту врсту карактера. Управо зато и постоје добро и лоше; јер сам Бог јасно прави ту разлику. Али када човек посматра тај Закон, открива да он сам није такав… да он није налик Богу. Овај Закон, савршен и праведан, одједном мушкарцу или жени указује на то колико су он или она постали различити од Бога када говоримо о карактеру. Губљење нерава, депресија, егоцентричност, незадовољство, мржња, убиство, рат,… и могли бисмо наставити набрајати и набрајати доказе потпуне истине који тврде да је човек прекршитељ закона. Иако је врло често ово тешко признати, макар им се даје прихватљив одговор на његово или њезино питање: "Какав сам или каква сам?", одговор је врло једноставан, побуњеник против Бога и Његовог Закона и такођер неко ко испашта последице тога. Супротно ономе што много људи мисле, Бог је Мојсију дао Закон у Другој Мојсијевој 20, како би човек знао своје право стање. То је као кад неко прочита у Новом Завету (НЗ) у Римљанима 3:20, "…јер кроз закон долази познање греха."

Међутим, са овим Законом, такођер је дошла и нада, јер Бог је дао пажљиве инструкције како би показао како грешници могу славити Бога и сматрати се прихваћеним код тако светог Бога. Откад је први грех, који је починио Адам, донео смрт и проклетсво, једино је било могуће смрћу (жртвом ) да Бог прихвати човека. То може звучати чудно, но према Библији то је збиља тако. Као последица тога, Бог је дао детаљне упуте за приношење жртава, укључујући место слављења названо Светиште (или шатор) и објаснио обавезе посебних свештеника према мноштву. Сада, Библија појашњава да сам ритуал људе није могао учинити светима или прихватљивима Богу, већ је све усмеравао ка долазећем Месији – семену жене како је било обећано – и чија ће предвиђена смрт човека направити прихватљивим за Бога. Стога "Стари завет", први део Библије, са својим царевима попут Давида и Соломона, кроз чије потомке би се требало испунити обећање, све усмерава ка Једном Долазећем … семену жене.

Када човек почне читати "Нови завет", он открива да је нешто уистину ново! Обећани долази. Рођен од младе девице која се зове Марија, зачет наднаравно од Светога Духа, Божји Син је дошао на свет. Име му је дато Исус, јер је био одређен да "спаси свој народ од његових греха". Родио се у Витлејему у сиромашним условима, а одрастао је у Назарету, где је, радећи у тесарској радионици свога очуха, провео првих тридесет година свога земаљског живота.

Од тог тренутка, Библија нам говори како је он почео испуњавати свој специфични разлог доласка. Човек именом Јован, с надимком "Крститељ" једног Га је дана представио свету рекавши: "Гле, јагње Божије које узе на се грехе света." (Јован 1:29). Наравно, овај наслов звучи чудно, ако се не сетимо шта је казано о неопходности жртве за прихватљивост Богу. Оно што је врло значајно у овој изјави јест да је сам Бог послао Исуса у свет као своју жртву за грехе. Бог је кроз историју извршавао своје обећање или завет кроз "семе жене", то јест кроз Исуса.

Где-год да је Исус ишао, ишао је да чини добро. Док је Адам одбио да воли Бога и буде му послушан, Исус је савршено извршавао Божју вољу. Служење Богу био је његов својевољан избор. Божјег се закона савршено придржавао. У Божјим очима Он је био савршено праведан. Но, и поред тога, Он је показао да долази од Бога лечећи болесне, оздрављајући хроме, а једном или двапут, чак оживљујући мртве! Све у Исусовом карактеру и животу усмеравало је човека ка Богу. Он је у ствари био Бог у људскоме телу. А то и Библија каже.

Но, Исус је такође и проповедао. Говорио је људима о Богу, о њима, о свету… и о томе зашто је Он дошао. Својом љубављу и бригом показао је да су људи – мушкарци, жене – и деца – имали вредност, иако им је врло отворено говорио о греху и Божјој казни за грех. Отворено је говорио народу: "Покајте се!". Заповедио им је да се окрену од своје егоцентричности и независности натраг ка Богу. И колико год је то што је рекао била истина, кршиоци закона обично не воле чути истину. Тако је светина са својим вођама саставила лажне оптужбе и присилила Римског управника Пилата да Га осуди на смрт. Тамо, на месту које се зове "Гогота" изван Јерузалема, Исус је био разапет на крст, на ком је и умро. Људи (светина) су дакле, на врхунцу својих греха, убили Сина Божјега. Но у Божјем плану, њихова накана је пропала, јер у ствари, они су били само средство уз помоћ којег је принесена Божја жртва за грехе. Јагње Божје је умрло. Но, три дана касније, Исус се чудотворно вратио у живот и Његов посао на земљи је био завршен.

Ово је сва суштина Библијске поруке. У само неколико речи, то се може казати овако (1. Коринћанима 15:3-4): "Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму, и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму." Овај кључни тренутак у историји, смрт, покоп, и Исусово васкрснуће, јасно нуди одговор на човеково питање: "Што ми је чинити?" Од Свих ствари које човек хоће и треба, он у ствари треба да се врати у прави однос са својим Створитељем, Богом. То је збиља од кључне важности, јер само кроз савршени живот и смрт Исусову Бог поново успоставља однос са човеком. А према Библији, то је ЈЕДИНИ начин на који то Бог чини. Но како би адекватно одговорио на Исусово дело, Бог је човеку заповедио да у Исуса положи своју веру и поверење. Другим речима, Бог нуди милост и опроштење свима који гледају на Исусову смрт на крсту као на савршену жртву за своје грехе и који онда следе Христа као свога Цара. Према Библији, такве особе ће примити вечни живот.

Кратко након што је Исус васкрснуо од мртвих, и након што се указао својим пријатељима, Он се вратио у рај. И Библија каже да је он тамо и сада, жив и да управља. Међутим, када се вратио у рај, два су анђела рекла његовим ученицима: "Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо." (Дела 1:11). Што значи да ће Исус, у времену и простору, поново доћи на земљу…

За разлику од Његовог првог доласка, Исусов други долазак ће бити у моћи и раскоши. Библија каже да ће Га свако видети, и свако ће се пред Њим појавити на суђењу. Да поједновставним, Он ће се суочити са сваком особом и изрећи њену судбину. У Јовану, поглавље 5, стих 28. и 29. Исус је то рекао овако: "Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег, И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда (или пакао)."

Значи када неко пита, "Шта ће се десити са мном?" – шта је врло важно питање за свакога – одговор у Библији је врло јасан. Свако ће се сусрести са Исусом Христом; а Христ ће, као именовани Владар, изрећи суд. Они који су своје животе поверили Христовој жртвованој смрти на крсту и покорили се Његовој владавини над њим ће уживати у вечном животу у присуству Бога. Као што пише у Другој Петровој 3:13: "Али чекамо по обећању Његову ново небо и нову земљу, где правда живи." С друге пак стране, они који су занемарили или одбили Христову жртву за грехе и устрајали у својој независности од Бога и побунили се против Бога… Е, па морају испаштати последице. То једноставно значи вечну будућност у паклу и Божји бес.

Сада можеш видети зашто нека особа која разуме и верује у Библију зна што је очекује. То заиста није нека мистерија. Следећи велики догађај у историји ће бити долазак Исуса Христа и коначни суд. Ми данас не знамо колико времена ће проћи одсад па док се то догоди, иако знамо колико времена је прошло откада је Исус умро и васкрснуо. Библија једноставно не даје ту информацију. Но, као што објашњава порекло свих ствари, Библија исто тако предвиђа крај историје света. Сваки догађај је корак напред том тренутку када ће Христ доћи, када ће суд бити изречен и када ће нови рај и нова земља бит успостављени. И то ти је цели сажетак Библије.

Графички приказ "сажетка Библије"

Превео: А. Милиша.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *