Мрки зид је граница коју човек не може да пређе.
У претходно наведеним видовима Андрић нам открива човеково искушење моћи,
којим човек покушава да насилним путем дође до што веће слободе.
Као што је речено, сваки облик слободе се плаћа већом или мањом жртвом.
Својом визијом живота Андрић је обухватио и видове човековог постојања који долазе из његовог „утопијског сна“.
Облици слободе се појављују у човековој машти, без воље за моћи или кршења природних закона,
а за Андрића машта је једини природно дат простор у којој човек има безграничну слободу где може да обликује свет по својој вољи.
Слободу маште код Ћоркана док корача оградом моста Андрић приказује као слободу игре,
која човеку даје снагу. Исто тако, са слободом маште се срећемо у дискусијама младих генерација на мосту.
Другачији облик су приче из маште – легенде.
Али, овај облик слободе није вечан, јер се пре или касније мора суочити са стварношћу.
Неке приче нису легенде, али се уобличавају маштом тако што током причања касаблије себи дају слободу да у њих додају неке елементе које ће их мало одвојити од стварности и тешке истине која их је затекла.
Легенде и приче се граде као што се граде мостови.
Слобода маште прераста у градитељску слободу.