“Тако свуда на свету где год се моја мисао крене или стане, наилази на верне и ћутљиве мостoве као на вечиту и вечну незасићену људску жељу да се повеже, измири и споји све што искрсне пред нашим очима и ногама, да не буде дељења, противности ни растанка… Напослетку, све чим се овај наш живот казује – мисли, напори, погледи, осмеси, речи, уздаси – све што тежи ка другој обали, којој се управља као циљу и на којој тек добива свој прави смисао. Све то има нешто да савлада и премости: неред, смрт или несмисао. Јер, све је пролаз, мост чији се крајеви губе у бесконачности…
А сва је наша нада с оне стране.”
Иво Андрић