Горан Бреговић (Сарајево, 22. март 1950) је музичар и текстописац, вођа Оркестра за свадбе и сахране. Био је члан некадашњег Бијелог дугмета, једне од најпопуларнијих рок група у тадашњој Југославији крајем 1970их и половином 1980их година 20. века. Бреговић је био вођа и једини стални члан групе за све време њеног постојања. Након распада групе, Бреговић је компоновао за уметнике попут Игија Попа и Сесарију Евору. Такође је компоновао музику за филмове Емира Кустурице.
Горан Бреговић је рођен у Сарајеву и српско-хрватског је порекла. Отац му је био официр ЈНА. Након развода родитеља Бреговић остаје да живи са мајком у Сарајеву.
Бреговић је свирао виолину у музичкој школи али је у другом разреду избачен са образложењем да је неталентован. Његово музичко образовање се свело на оно што су му показивали другови све док му мајка није купила прву гитару. Потом Бреговић уписује уметничку школу, али га мајка убрзо исписује због тога што је школа, наводно, била пуна хомосексуалаца. Мајка га уписује у саобраћајну школу и, као компромис, допушта му да носи дугу косу. По преласку у нову школу Бреговић се придружује школском бенду Изохипсе као бас гитариста. Међутим, избачен је и из ове школе (овог пута због лошег понашања – слупао је школски Мерцедес). Бреговић тада уписује гимназију и приступа гимназијском бенду Бештије (опет је свирао бас-гитару). У његовој шеснаестој година напушта га мајка и Горан се мора бринути сам за себе свирајући народњаке у кафани у Коњицу, радећи на градилишту и продавајући новине.
На наступу Бештија приметио га је Жељко Бебек и позвао да свира бас гитару у његовој групи Кодекси, што је Горан прихватио. У лето 1969. свирали су за туристе у дубровачком хотелу Сплендид. Потом су позвани у Напуљ да свирају у ноћном клубу. Прихваћају позив, али се са газдом клуба разилазе у погледу репертоара. Ипак остају у Напуљу да свирају по ноћним клубовима. У то време Бреговић са баса прелази на соло гитару, а те, 1970. године, група свира у саставу: Горан Бреговић, Жељко Бебек, Зоран Реџић и Милић Вукашиновић. У то време су били под снажним утицајем музике група Лед зепелин и Блек сабат, за што је најзаслужнији био Милић Вукашиновић „заразивши“ их том врстом музике. Изгледа да је ово био разлог одласка Жељка Бебека из групе у јесен 1970. године. Ово је у јесен 1970. резултовало одласком ритам гитаристе и певача Жељка Бебека из групе. Крајем године Бреговићева мајка и Реџићев брат Фадил долазе у Напуљ и одводе момке назад у Сарајево.
У јесен 1971. Горан уписује студије филозофије и социологије али врло брзо одустаје. У исто време Милић Вукашиновић одлази у Лондон тако да Бреговић и Реџић почињу свирати у групи Јутро. Током неколико следећих година група често мења поставе а 1. јануара 1974. група Јутро постаје Бијело дугме.
Како се време Бијелог дугмета пролазило тако је и Бреговић улазио у свет филмске музике. Његов први пројекат је био филм Емира Кустурице Дом за вјешање (1989) који се постигао велики успех (и филм и музика из филма). Бреговић и Кустурица настављају сарадња и на Кустуричином следећем филму – Аризона Дрим снимљеном 1993. (занимљиво да је Бреговићеву музику изводио амерички рокер Иги Поп). Следећи његов пројекат, музика за филм Краљица Марго Патриса Шероа опет постиже велики успех, а филм је добио две награде на Канском фестивалу 1994. године. Следеће године Златна палма осваја Кустуричин Подземље за који је Бреговић компоновао музику.
Бреговићева музика доноси јужнословенске и ромске теме и фузија је популарне музике са традиционалном полифоном музиком са Балкана, тангом и дувачким оркестрима. Врло популаран у источној Европи, Бреговић је неколико пута оптуживан за крађу оригиналне ромске и народне музике са Балкана и за њено прерађивање и присвајање ауторства. Године 1997. је радио са турском певачицом Сезен Аксу на њеном албуму „Düğün ve Cenaze“. Године 2000. Бреговић је снимио албум „Kayah i Bregović“ са популарном пољском певачицом Кајом, који је у Пољској продат у више од 650.000.
Године 2005. учествовао је у три опроштајна концерта Бијелог дугмета.
Горан Бреговић тренутно живи у Паризу са супругом Џенаном Суџуком и своје три кћерке: Емом, Уном и Лулом. Такође има кћерку Жељку (из младалачке везе са плесачицом из сарајевског ноћног клуба), која му је родила унуку Бјанку.
Бреговић је имао наступ у паузи за гласање током финалне вечери Песме Евровизије 2008. у Београду.
2010. године, Радио-телевизија Србије је објавила да ће Горан Бреговић компоновати три песме које ће се надметати за српског представника на Песми Евровизије 2010. у Ослу.