Греен Даy (чита се Грин деј) је америчка панк-рок група коју чине три главна члана: гитариста и певач Били Џо Армстронг (Биллие Јое Армстронг) , басиста Мајк Дирнт (Мике Дирнт) и бубњар Тре Кул (Трé Цоол).
Греен Даy вуче корене из панк-рок сцене 924 Гилман Стреет у Берклију, Калифорнија. Њихова прва издања за независну издавачку кућу Лоокоут! Рецордс привукла су пажњу публике. Међутим, њихов дебитантски албум Доокие који је издала велика издавачка кућа означио је први прави успех. У 1994. години продат је у 10 милиона примерака само у САД. Као резултат тога, Греен Даy је добио много похвала, заједно са другим панк групама из Калифорније, Тхе Оффспринг и Ранцид, због оживљавања интересовања мејнстрим публике за панк музику у САД. Њихови следећи албуми нису имали масовни успех као Доокие, али су ипак били успешни. Њихов албум и рок опера из 2004, Америцан Идиот донео им је популарност међу млађом публиком и продат је у 5 милиона примерака у САД.
Група је продала преко 60 милиона плоча широм света, од чега само у САД 22 милиона, а њихов рад утицао је на познате поп-панк групе попут Сум 41 и Гоод Цхарлотте. Греен Даy тренутно имају три освојене награде Греми за најбољи алтернативни албум (Доокие), најбољи рок албум (Америцан идиот) и песму године (Боулевард оф Брокен Дреамс).
Године 1987, пријатељи из детињства Били Џо Армстронг и Мајк Дирнт (обојица четрнаестогодишњаци) оформили су двочлану групу Сwеет Цхилдрен. Први наступ група је имала 17.октобра, 1987. у локалу Род’с Хицкорy Пит (Ваљехо, Калифорнија) где је Армстронгова мајка радила као конобарица. Крајем 1989. године Армстронг, Дирнт и Џон Кифмајер Јохн Киффмеyер, познат под псеудонимом Ал Собранте, оформили су Греен Даy изабравши ово име због своје наклоности према марихуани. Греен Даy су први пут наступили у дворишту јуниорског колеџа Контра Коста (Цонтра Цоста Јуниор Цоллеге) у Сан Паблу, Калифорнија, који је Собранте похађао.
Ускоро је Лари Ливермор (Ларрy Ливерморе), власник независне дискографске куће Лоокоут! Рецордс, понудио групи уговор након што их је чуо како свирају. Њихов наступ је, по његовим речима, личио на наступ групе Тхе Беатлес на стадиону Шеј (Схеа Стадиум).Крајем 1989. издали су свој први макси сингл (1,000 Хоурс), након кога је убрзо уследио и њихов први албум, 39/Смоотх почетком 1990.
Рани Греен Даy, пре него што је Тре Кул постао члан бенда.
На омоту овог албума, поред речи песама, било је штампано и измишљено писмо у коме их наводно велика дискографска кућа И.Р.С. Рецордс позива да са њима потпишу уговор. У шаљивом одговору на ово измишљено писмо, група објашњава да је одана кући Лоокоут! Рецордс!. Те године издали су још два макси сингла: Слаппy и (Сwеет Цхилдрен), од којих је овај други укључивао и старије песме снимљене за дискографску кућу (Скене Рецордс) из Минеаполиса, Минесота. Током 1991, Лоокоут! Рецордс је издао (1,039/Смоотхед Оут Слаппy Хоурс), компилацију мини синглова 39/Смоотх, Слаппy и 1000 Хоурс. Крајем 1990. године, убрзо након турнеје групе по Америци, Собранте се преселио у Аркату како би тамо похађао колеџ.
Тада се бубњар групе Лоокоут, Тре Кул, придружио групи, испрва као привремена замена, а када је постало јасно да Собранте не планира да се у потпуности посвети музици и групи, Кулова позиција бубњара је учвршћена. Група је већину 1992. и 1993. године провела на турнејама и имала пар наступа у Европи. Били су водећа група на наступу у клубу Холљwоод Паламино 1992, уз групе (Југхеад’с Ревенге) и (Струнг Оут), где су одржали концерт који ће постати легендаран. Албум Керплунк! продат је у 50.000 примерака у САД што се за панк сцену 1992. сматрало великим успехом. Тираж плоче је широм света на крају достигао бројку од два милиона примерака.
Успех албума Керплунк! је у андерграунд водама изазвао талас интересовања већих музичких етикета, што је напослетку довело до тога да бенд под пријатељским условима напусти Лоокоут! и потпише уговор са издавачем Реприсе Рецордс, након што су привукли пажњу продуцента Роба Каваља (Роб Цавалло). Многи њихови панк следбеници су их због преласка у Реприсе оптужили да су се „продали“. Присећајући се овог периода, Армстронг је 1999. године у СПИН магазину изјавио:
Нисам могао да се вратим на панк сцену, било да смо постигли највећи успех на свету, било да смо постали највећи промашај… Једина ствар коју сам могао да урадим била је да седнем на свој бајс и наставим даље. — Били Џо Армстронг, СПИН магазин, (1999)
Након тога започели су снимање свог дебија за великог издавача — албум Доокие}. Албум се појавио у фебруару 1994, након мање од три недеље снимања, и постао је права сензација, потпомогнута константним пуштањем спотова Лонгвиеw, Баскет Цасе и Wхен И Цоме Ароунд на МТВ-ју, од којих је сваки заузео прво место на листи Модерн Роцк Трацкс. Те године, Греен Даy је пошао на националну турнеју са групом Пансy Дивисион која им је била предгрупа. Група је такође наступила на фестивалима Лолапалуза (Лоллапалооза) и Вудсток 1994. (Wоодстоцк 1994), где су започели добро познату тучу у блату. Током концерта, радник обезбеђења је мислио да је басиста Мајк Дирнт само обожавалац који се попео на сцену и избио му пар зуба. Пошто су ту сцену видели милиони гледалаца путем ППВ телевизије, перформанс са Вудстока 1994. донео им је још већи публицитет и популарност, што је напослетку довело до тога да албум Доокие достигне дијамантски тираж. Наредне године албум је освојио награду Греми за најбољи алтернативни албум, а група је номинована за девет МТВ-јевих музичких награда укључујући и ону за музички спот године. Године 1995, изашао је нови сингл за музику из филма Ангус по имену "Ј.А.Р.". Сингл је одмах доспео на прво место Билбордове листе Модерн Роцк Трацкс. Након изласка песме убрзо је уследио излазак и новог албума, Инсоманиац(енгл. Инсомниац), у јесен 1995. Инсоманиац је био много мрачније издање од мелодичног поп албума Доокие, али је наишао на топлији пријем код критике, добивши 4 од 5 звездица које дели часопис Роулинг стоун (Роллинг Стоне) пропраћене текстом:
У панку, добре ствари се заправо откривају и добијају значење док слушате без жртвовања било чега од његове електричне, ћакнуте непосредности. Греен Даy су добри колико и сама та ствар.
— Марк Коулмен, Роулинг стоун, (1995.)
За омот албума Инсоманиац искоришћен је део слике Винстона Смита (Wинстон Смитх) по имену Бог ми је рекао да те живог одерем(Год толд ме то скин yоу аливе). Смит је рекао Тре Кулу да га слободно назове уколико му икада буде затребала слика за албум, што је Тре Кул и урадио. Синглови са овог албума били су Геек Стинк Бреатх, дупли сингл Браин Стеw/Јадед, Wалкинг Цонтрадицтион и Стуцк Wитх Ме. Једна песма, 86, била је подсећање на клуб Гилман Стреет у који их нису пустили да уђу јер су са албумом Доокие постали превише комерцијални. Иако албум Инсоманиац није био успешан попут свог претходника, ипак је продат у седам милиона примерака у Сједињеним Државама. Албум је освојио номинације за омиљену групу, омиљени хард рок састав и омиљени алтернативни састав на додели Америчких музичких награда (Америцан Мусиц Аwардс) 1996, а спот за песму Жива контрадикција донео им је номинацију за Греми за најбољи спот и кратку форму као додатак на номинацију за најбоље специјалне ефекте од МТВ-јевих музичких награда. Након тога, група је изненада отказала европску турнеју, наводећи као разлог исцрпљеност .
Након паузе из 1996, Греен Даy су наредне, 1997. године, започели рад на новом албуму. Још на почетку, и чланови групе и Каваљо су се сложили да би албум требало да се разликује од претходних. Резултат је био нови албум Нимрод, експериментална девијација од поп-панка који је група стандардно свирала. Нови албум је изашао у октобру 1997. На албуму је било више музичких стилова: поп-панк, сили ска, сурфер рок, као и акустична балада. Нимрод је доспео на десето место америчке топ листе захваљујући хиту изненађења — Гоод Ридданце (Тиме оф Yоур Лифе), акустичној балади коју певач Били Џо замало да није уврстио на албум из бојазни да превише одудара од уобичајеног стила групе. Успех ове песме донео им је МТВ-јеву награду за најбољи алтернативни спот, у коме су приказани људи који чине кључне промене у свом животу док Били Џо невешто свира акустичну гитару. Остали синглови са албума били су Нице Гуyс Финисх Ласт[38], Хитцхин’ а Риде и Редундант. Овај албум је укључивао и део карактеристичан за живе наступе — Кинг фор а Даy, музички перформанс за време кога Били Џо носи круну и/или плашт. Након изласка овог албума, Греен Даy је отишао на двогодишњу паузу, јер су чланови бенда одлучили да се мало удаље од сцене како би се мало више посветили својим новим породицама.
Године 2000. Греен Даy је издао албум Wарнинг, корак даље у стилу започетом на претходном албуму. Промене у њиховим животима одражавале су се у зрелијем приступу музици, избацујући адолесцентни приступ који су раније имали. Критичари су позитивно оценили овај албум, али је публика била подељеног мишљења јер се била навикла на поп-панк звук, карактеристичан за ову групу. Иако је албум имао хит Миноритy и мањи хит Wарнинг, неки су закључили како је бенд изгубио важност коју је имао, што је довело до пада популарности. Док су сви претходни албуми достигли барем дупли платинасти тираж, Wарнинг је постигао само златни. Иако су чланови групе мислили како је ово једно од њихових најбољих дела, пад продаје наметнуо је питања о будућности групе.
На додели Калифорнијских музичких награда (Цалифорниа Мусиц Аwардс) 2001, Греен Даy је освојио свих девет номинација у категорији изузетан: албум: Wарнинг, панк/рок/ска албум, бенд, певач, басиста, бубњар, текстописац и уметник. Излазак компилације највећих хитова (Интернатионал Суперхитс), као и скуп Б-страна синглова – Схенаниганс, само је раширио теорију о томе како се група налази на прекретници. (Интернатионал Суперхитс) је уз пропратно издање видео спотова Интернатионал Супервидеос имао прилично добру продају, постигавши платинасти тираж у САД.
У 2002. години кренули су на турнеју под називом Поп Десастер са групом Блинк-182. Она им је помогла да поврате део популарности, а добили су и доста позитивних критика концерата. Након турнеје Поп Десастер, чланови групе су поново одлучили да направе паузу како би провели време са својим породицама.
У лето 2003, бенд је ушао у студио како би снимио материјал за нови албум, у привремено назван Цигареттес анд Валентинес. Након 20 снимљених песама, мастер траке су украдене из студија. Чланови бенда су, иако разумљиво узнемирени, ипак одлучили да не покушавају да поново сниме изгубљени албум, већ су уместо тога обећали себи да ће снимити нешто још боље. Те исте године, Греен Даy је сарађивао са Игијем Попом на две песме са његовог албума Скулл Ринг. Уз то су имали и озбиљну „бенд терапију“ − серију занимљивих дугих разговора у којима су покушали да измире различитости између чланова бенда, након оптужби Дринта и Кула да је Армстронг „нациста у бенду“ јер се превише експонира и запоставља остале чланове како би непрестано био у центру пажње. Албум који је уследио наредне, 2004. године – Америцан Идиот, дебитовао је на месту #1 Биллбоардове листе, први албум који је доспео на прво место, након успеха првог, истоименог, сингла Америцан Идиот. Албум је означен као „панк рок опера“ која прати путовање Исуса из предграђа (Јесус Оф Субурбиа). Албум је такође био и помак навише у самој музици бенда. Америцан Идиот је 2005. године освојио Граммy награду за најбољи рок албум, а бенд је исте године просто очистио МТВ-јеве музичке награде освојивши седам од осам номинација, укључујући и прижељкивану категорију избор публике.
Греен Даy уживо у Немачкој током Америцан Идиот турнеје
Током 2005, имао око 150 наступа на којима је промовисао нови албум — што представља најдужу турнеју у њиховој досасашњој каријери — посетивши Јапан, Аустралију, Јужну Америку и УК, где су током дводневне свирке окупили масу од 130.000 људи. Током турнеје су снимили два концерта у националној куглани Милтон Кејнс (Милтон Кеyнес) у Енглеској, који су у часопису Керранг! изгласасни за ’Најбољи шоу на земљи’. Ови снимци су издати као живи ЦД и ДВД под називом Буллет ин а Библе, 15. новембра 2005. Овај ЦД/ДВД садржавао је хитове са албума Америцан Идиот, као и песме са ранијих албума, осим албума Керплунк! и 1,039/Смоотхед Оут Слаппy Хоурс. На ДВД-у су били и снимци бенда иза сцене, на којима је приказано како се бенд припрема за наступ. Крај њихове турнеје из 2005. године био је у Мелбурну и Сиднеју, 14. и 17. децембра. На дан 10. јануара 2006. бенд је добио награду Пеопле’с Цхоице за омиљену групу.
На дан 1. августа 2005. објављена је вест да је Греен Даy издавачкој кући Лоокоут! Рецордс ускратио права на пре-Доокие материјал, наводећи делове из уговора који се односе на неисплаћене хонораре за ауторска права. Жалбу су имали и други бендови који су издавали албуме за ову кућу. Пре-Доокие материјал, који није објављиван готово годину дана, реиздала је њихова тренутна етикета, Реприсе 9. јануара2007.
У 2006. години Греен Даy је освојио Греми награду за плочу године за Боулевард оф Брокен Дреамс који је провео 16 недеља на Билбордовој листи Модерн Роцк Трацкс. Греен Даy је номинован и за најбољи рок видео са спотом Wаке Ме Уп Wхен Септембер Ендс на МТВ-јевој додели награда за најбољи видео 2006, али је изгубио од АФИ-јевог спота Мисс Мурдер. Спотови за песме Wаке Ме Уп Wхен Септембер Ендс и Боулевард оф Брокен Дреамс престали су да се приказују на ТРЛ листи након што су оба била у првих десет током 50 дана.
У септембру 2006, Греен Даy се удружио с групом У2 и продуцентом Риком Рубином (Рицк Рубин) како би снимили обраду песме Тхе Саинтс Аре Цоминг групе Тхе Скидс, уз пропратни видео. Песма је требало да донесе приход организацији Мусиц Рисинг која сакупља прилоге за инструменте музичара изгубљене током урагана Катрине, као и да скрене пажњу на годишњицу катастрофе.
У децембру 2006, Греен Даy и НРДЦ покренули су партнерски вебсајт како би указали на Америчку зависност од нафте.
Греен Даy издао је обраду песме Џона Ленона (Јохн Леннон) Wоркинг Цласс Херо, са албума Инстант Карма: Тхе Амнестy Интернатионал Цампаигн то Саве Дарфур. Бенд је извео песму на финалу емисије Америцан Идол.
Греен Даy у Симпсоновима на филму.
Бенд је у лето наредне године имао камео улогу у Симпсоновима на филму, где су изводили тему из истоимене серије. Њихова верзија објављена је 24. јула 2007.
У интервјуу за Керранг!, Били Џо Армстронг је објавио да је 2008. година највероватнија процена за излазак њиховог новог, осмог по реду, албума.
У октобру 2007, Били Џо је открио неке ствари везане за нови албум, рекавши да је нови материјал писао за клавиром и да има око 45 песама. Рекао је и да је желео да нова музика загази у оно како се тренутно осећа у својим средњим годинама.
Звук групе Греен Даy често се пореди са бендовима Рамонес, Тхе Цласх, и Буззцоцкс. Већина њихових песама садржи звуке дисторзиране гитаре, брзих, маничних бубњева и спорог, тешког баса. Већина песама су брзе и трају краће од просечних четири минута (4:00). Били Џо Армстронг је међутим изјавио како су највећи утицај на њега имали бендови Хüскер Дü и Тхе Реплацементс што се види по смењивању акорда у њиховим песмама. Армстронгове песме описују отуђеност (Јесус оф Субурбиа, Боулевард оф Брокен Дреамс, Рејецт), хистерију (Баскет Цасе, Паниц Сонг), девојке (Схе, 80), ефекте узимања дроге (Геек Стинк Бреатх, Греен Даy); Рамонес обрађују сличне теме у својим песмама, попут хистерије (Анxиетy, Псyцхо Тхерапy), отуђења (Оутсидер, Сометхинг То Белиеве Ин), девојака (И Wанна Бе Yоур Боyфриенд, Схеена Ис а Пунк Роцкер) и дрога (Ноw И Wанна Снифф Соме Глуе, Цхинесе Роцкс). Греен Даy је обрадио њихову песму Оутсидер на почасном албуму Wе’ре а Хаппy Фамиљ, а такође су обрадили и песму Блитзкриег Боп. Стил групе Греен Даy је врло близак стилу осталих бендова окупљених око 924 Гилман Стреет сцене – Цримпсхрине, Сцреецхинг Wеасел и Тхе Мр. Т Еxпериенце.
Са изласком албума Доокие и количином у којој се вртео на програму МТВ-ја, Греен Даy је добио лоше критике од оних који желе да жанр панка виде као социјални покрет независан од корпоративног спонзорства. Са изласком албума Америцан Идиот, након кога се појавио велики број нових фанова, бенд је поново наишао на сличне критике. Као спорно питање појавила се карактеризација њиховог музичког правца. Као реакција на музички стил и прошлост бенда, многи фанови и музичари изнели су тешке оптужбе због коришћења термина панк када је Греен Даy у питању. Ово је осведочено следећим коментаром Џона Лидона (Јохн Љдон), бившег фронтмена панк бенда Сеx Пистолс:
“ И ето нас како се боримо за нешто и излуђује ме што се годинама касније појаве дркаџије као што су Греен Даy, које ускоче, узму све то и прикаче га себи. Нису заслужили да то ураде и да су прави панкери не би ни мало изгледали онако како изгледају. ”
Стив Дигл (Стеве Диггле) из бенда Буззцоцкс коментарисао је бенд након што их је срео:
“ Нисам имао појма ко су они. Али панкери нису.”
Брендон Флауерс (Брандон Флоwерс) из бенда Тхе Киллерс изјавио је да њихов политички обојени албум Американ идиот представља „прорачунати антиамериканизам“. Он каже да иму се садржај албума не свиђа, као и чињеница да је ДВД Буллет ин а Библе снимљен у Европи. Снимак концерта приказује хиљаде Европљана како певају уз песму Америцан Идиот, на шта Флауерс додаје: „Мислим да је то заиста јефтино. Отићи на места попут Енглеске или Немачке и певати ту песму — та деца је не схватају на начин на који је он мислио. А он, Били Џо Армстронг, је то знао."
Гитариста бенда Оасис, Ноел Галагер (Ноел Галлагхер), критиковао је песму Боулевард оф Брокен Дреамс због плагирања његове песме Wондерwалл. Галагер тврди: „Уколико боље послушате, приметићете да песма има исте аранжмане као и Wондерwалл. Требало је да буду бар толико пристојни да сачекају да умрем (пре него што ми украду песме). Ако ништа друго, ја бар из пристојности плаћам људима од којих крадем“.