Када је Кобејну било 14 година добио је своју прву гитару, коју је изабрао уместо бицикла. Одмах покушава да формира бендове са пријатељима, свирајући песме АЦ/ДЦ-а и Лед цепелина. У средњој школи често није имао с ким да свира, пошто његови пријатељи нису били баш музикално талентовани. Касније, још увек током средњошколских година, Кобејн је срео Новоселића, момка који се бавио панком. Кобејн је покушавао да наговори Новоселића да заједно оснују бенд, пославши му копију демо песме коју је снимио с једним ранијим бендом. Новоселић је, испрва сумњајући месецима, на крају ипак одлучио да пристане, што је значило почетак Нирване.
Првих година Нирване Кобејн и Новоселић су имали проблема с налажењем бубњара. На првом албуму „Bleach” (1989), бубњар је био Чед Ченинг. Међутим, незадовољaн њиме, Кобејн је одлучио да га замени Дејвом Гролом. С њим је Нирвана доживела свој врхунац 1991. године са албумом „Nevermind”.
Курт Доналд Кобејн (енг. Kurt Donald Cobain, 20. фебруар 1967. – 5. април 1994) је био фронтмен, текстописац и гитариста гранџ групе из Сијетла, под именом Нирвана. Био је не само фронтмен групе, већ и њен вођа и духовно средиште. Са успехом бенда, Кобејн је и сам стекао огромну славу којy је тешко прихватао, јер је имао тешкоћа да се навикне на све што она носи.
Кобејн и Нирвана су јако утицали на развој музике, популаришући посебан правац музике – гранџ. 1991. године, Кобејнова најпознатија песма (коју је написао у сарадњи са Дејвом Гролом и Кристом Новоселићем), „Smells like teen spirit”, обележила је почетак драматичног повлачења неких до тада доминантних жанрова музике осамдесетих: глем метала, арена рока, и денс-попа. Касније је и проглашена за „химну генерације”, а Кобејн је захваљујући томе невољно добио титулу представника „Генерације Икс”.
Курт се родио као син Дона и Венди Кобејн, у Абердину, Вашингтон. Имао је и сестру, Кимберли, рођену 1970. године. Први део његовог детињства је био срећан. Био је члан типичне америчке породице. Рано је развио интерес за музику и већ као двогодишњак је почео да пева песме Битлса.
Када му је било седам година, Кобејн је дијагнозиран АДХД-ом, сметња која укључује између осталог хиперактивност и промене у расположењу. Против АДХД-а је користио Риталин. Удовица Кобејна, Кортни Лав, је касније кривила Риталин за његову зависност хероина: „Када као дете узимаш дрогу која изазива осећај еуфорије, чему другом ћеш се окретати када одрастеш?”
Догађај који је пуно утицао на Кобејнов живот јесте развод његових родитеља 1975. године, када му је било осам година. Кобејнова мајка је приметила да јој се син тада драстично променио, постајући више повучен. У једном интервјуу 1993. године, Кобејн је о томе рекао: „Сећам се да сам осећао стид, из неког разлога. Стидео сам се својих родитеља. Нисам могао да будем са својим пријатељима у школи, јер сам очајно желео да имам ону класичну, типичну породицу, са оцем и мајком. Требала ми је та сигурност, па сам се зато љутио на родитеље неколико година”. Неколико месеци је живео са мајком, да би се после преселио у Монтесано, Вашингтон, да живи са оцем. Неколико година касније постао је бунтован и често се селио, живећи код разних пријатеља и рођака.
У школи је највише волео ликовно, и често је током часова цртао, између осталог фетусе и слике људске анатомије. Такође се спријатељио с једним хомосексуалцем, због чега су неки мислили да је и он хомосексуалац. Касније је у једном интервјуу 1992. године признао да је у младости био несигуран што се тиче своје сексуалности, да је хомосексуалац у духу и да би вероватно могао бити бисексуалац. Тада је био ожењен са Кортни и рекао је да је она разлог због кога не живи бисексуалним животом.
Као тинејџер хаотичног живота а одрастајући у малом граду, пронашао је ослобођење у панк наступима у Сијетлу. Спријатељио се суграђанима из групе Мелвинс који је већ утицао на звук Нирване. Пријатељство с њима је трајало до краја Кобејновог живота. Кобејн је у младости проводио доста времена читајући у локалној библиотеци. Неки писци које је волео и који су утицали на његов начин писања текстова за песме Нирване су С. Е. Хинтон и Вилијам С. Бароуз. Друга писци који су утицали на Кобејнове ставове су Валери Соланас, Џек Керуак, Патрик Саскинд, Самјуел Бекет и Чарлс Буковски.
Две недеље пре него што је требало да заврши средњу школу, Кобејн је напустио школу пошто је увидео да нема довољно поена. Мајка му је дала ултиматум да нађе посао или да се исели. После неколико недеља, Кобејн је нашао своју одећу и своје ствари у картонима. Истеран из куће, често је спавао код пријатеља или се ушуњао у мајчин подрум. Када није имао где да спава, спавао је испод једног моста на реци Вишка, искуство које је инспирисало песму Something In The Way са албума Nevermind.