Продиџи

Продиџи (The Prodigy или само Prodigy) је британски брејк бит бенд чија музика садржи разне стилове почевши од рејва и хардкор техна почетком ’90-их до алтернативног рока и биг бита са вокалним елементима панка на каснијим албумима.

Prodigy су се први пут појавили на андерграунд рејв сцени почетком 90-их и убрзо након тога доживели велику популарност и постали познати у целом свету. Неке од њихових најпопуларнијих песама су Voodoo People, Out of Space, No Good i Firestarter.

Почетак Продиџија означио је почетни демо Лијама Хаулета од десет песама направљених на синтисајзеру марке Roland W-30, у Есексу, Енглеска. Издавачка кућа XL Recordings је узела демо и издала 12-инчно издање What Evil Lurks у фебруару 1991.

Продиџијев први јавни наступ (када су се Хаулету прикључили играчи Кит Флинт, Лирој Торнхил и Шарки) био је у клубу Four Aces у Далстону, Лондон. Сингл Charly, који је изашао шест месеци касније, августа 1991, био је велики хит на тадашњој британској рејв сцени, доспевши на треће место британске листе синглова и по први пут скренувши већу пажњу публике на бенд. Неки критичари ће касније изјавити како је излазак сингла Charly, са својим упечатљивим семплом у коме се користи глас из истоимене дечије серије на државној телевизији, означио коначан слом андерграунд рејв сцене, отварајући врата поплави рејв песама које се сматрају мање квалитетним, попут Trip to Trumpton и Sesame’s Treet групе Smart E’s .

У периоду након албума The Prodigy Experience и синглова који су га пратили британска рејв сцена била је пред гашењем што је пропраћено бројним претњама власти о "анти-рејв" законима би се требали донети. Године 1993. Хаулет издаје плочу са такозваном белом етикетом на којој је само наведен наслов Earthbound I. Њен хипнотички, тврди звук наишао је на широко одобравање андерграунд сцене. Многи који су пре тога критиковали бенд били су запањени када су сазнали ко стоји иза сингл плоче која је званично издата под именом One Love касније те године и доспела на 8. место у британијих топ-листа.

Дана 14. јула 1994. године излази Продиџијев други албум — Music for the Jilted Generation (Музика за изневерену генерацију). Албум почиње Интроом: "И тако, одлучио сам да свој рад вратим у подземље — како бих спречио да падне у погрешне руке." Тринаест песама са хип-хоп, рок, амбијенталним, хард денс, понегде и џез звуком стале су на 79 минута албума који је након изласка одмах доспео на прво место топ-листа. За само три недеље продато је 100.000 примерака, а за два месеца надмашио је албум Experience. Након пет месеци продато је пола милиона копија. Номинован је за награду Mercury Music, а по многима је проглашен за албум године. Лијам је овим албумом хтео да потврди своју оданост рејв сцени. На задњој страни буклета налазила се реченица:
  
    "How can the government stop people from having a good time. Fight this bollocks."    
 
У преводу: "Како влада може да спречи људе да се забављају? Борите се против тих јајара."

Лијам је касније образложио да албум представља протест против закона којим је британска влада полицији дала већа овлашћења против рејвера. Називом албума желео је да поручи како је британска влада издала/изневерила младе, а на његовим средњим странама налазила се метафорична слика која то илуструје.

Група је имала доста простора на рок станицама које су пуштале њихову песму Smack My Bitch Up, чиме је она добијала све већи негативни публицитет. Time-Warner, њихов амерички партнер, осетио је шта се кува у Националној организацији жена (NOW) у вези са овом песмом. Иако су речи песме само понављање реченице "Change my pitch up, smack my bitch up", NOW је тврдила да су речи песме "…опасна и увредљива порука која охрабрује насиље према женама".

Хаулет је одговорио на нападе тврдећи да су речи песме погрешно схваћене и да песма значи "радити нешто жестоко, као када си на сцени — када добијаш екстремно моћну енергију". Бенд није написао речи песме, већ је узео семпл из класика групе Ultramagnetic MCs’ — Give The Drummer Some која се такође појављује и на албуму Dirtchamber Sessions, а већ раније су користили семпл из њихове песме Critical Beatdown за сингл Out of Space. Пар радио станица бранило је песму али су је ипак пуштале само ноћу. Видео спот, представљао је поглед из првог лица некога ко иде у клабинг, конзумира огромну количину дроге и алкохола, упушта се у туче, вређа жене и на крају покупи проститутку. Крај спота представља изненађење, када камера пада на огледало, откривајући ко је у ствари та особа. MTV је пуштао спот само између 1 и 5 ујутру. Режисер је рекао да је добио инспирацију за спот након ноћи проведене у пићу и забавама у Копенхагену.

Средином 2002. године целовита, нецензурисана верзија овог музичког спота пуштена је на MTV2 као део специјалне емисије која је представљала топ листу најконтроверзнијих спотова икада пуштених на MTV-ју. Емисија је приказивана касно ноћу. Smack My Bitch Up је добио епитет "Најконтроверзнији видео" и заузео прво место на топ листи.
  
"Уколико људи искрено мисле да ће Smack My Bitch Up навести људе да почну да бију жене, онда ћемо једноставно направити песму која каже ‘пошаљите сав ваш новац на ову адресu`". — Лирој Торнхил

Добро се препозна да Продиџи имају велики утицај на омладину широм света и да им давају једну врсту духовне хране кроз текстове својих песама.
Али да ли су они свесни своје огромне одговорности пред Богом што се тиће њихових текстова и поруке?

"А Господ рече: Ко је дакле тај вјерни и мудри пристав којега постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађе да извршује тако.
Заиста вам кажем: над свијем својијем имањем поставиће га.
( Јеванђелије по Луци 12,45)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *