Тако је све почело…
На нашој страници постоје толико пуно разлићитих ствари за кликнути:Чланци, писма читаоца, филмови, песме …, али ти си баш кликнуо на овај банер. Ходао си путем непослушности – с тим показујеш опасну тенденцију да чиниш забрањене ствари. Али твоје понашање је типично људски. То је постојало већ прије много времена. Изгледа као да смо то наследили од Адама и Еве. Као да нам је то још у генама остало. Јер њима је била дата велика слобода, али и озбиљно упозорење: „С дрвета од знања добра и зла, с њега не једи: јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.“(1.Мојсијева 2,17) То је било идеални тест људске спремности да послуша шта је Бог рекао, једноставно зато што је Он то рекао. Али ђаво је кушао Еву да не поверује и не послуша Божју реч, и она је тако учинила. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра с њега и окуси, па даде и мужу својему те и он окуси.“(1.Мојсијева 3,6)
Тог часа „грех је ушао у свет“.Јер „Кроз једног човека доће на свет грех, и кроз грех смрт.“(Римљанима 5,12)
Кроз промишљену непослушност човек се одвојио од Бога. Уместо да љубе Бога, Адам и Ева су почели да Га се боје:“И сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.“(1.Мојсијева 3,8) Уместо да буду испуњени сигурношћу, поуздањем и срећом, грех који су починили учинио је да буду постиђени, криви и уплашени.
Али Бог је рекао ако Га човек не послуша да ће умрети, па се тако и десило. Смрт значи раздвајање, и у једном тренутку човек се одвојио од Бога. Духовно је умро. Исто тако, почео је да умире и телесно. Сад има мртву душу и тело које умире. Али то није било све; Адамова и Евина деца су наследила њихову искварену природу и грешни карактер. Оd онда, као загађење у извору реке, отров греха је текао кроз све Адамове потомке, „и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.“(Римљанима 5,12)
Запази ту важну реч „сви“, која очигледно укључује и писца и читаоца овог чланка. Можда се никада нећемо срести на овој земљи, али једно нам је заједничко-ми смо грешници и умиремо.“Ако речемо да греха немамо, себе варамо и истине нема у нама.“(1.Јованова 1,8) Ако тврдимо да не умиремо онда смо неразумни. Изругивање чињеницама не значи да их мењамо.
Дневна штампа, телевизијске и радио емисије подсећају нас на чињенице да је свет у хаосу. Лако је осудити насиље, неред и неправиллности у друштву, али пре него што критикујемо друге упитајмо се да ли смо ми без мане и живимо ли животом који је угодан светоме Богу. Да ли си ти у потпуности поштен, чист, љубазан и несебичан? Бог зна одговор и на та питања-исто тако као што их и ти знаш! „Јер сви сагрешише и изгубили су славу Божју.“ (Римљанима 3,23) Ти си грешник рођењем, по природи, у пракси и личним избором, и зато би требало одмах да се суочиш са чињеницама и са њиховим последицама.
Ово је записано у Првој књизи Мојсијевој 2:16-17:
“И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту, али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.“
„И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.“ (1. Мојсијева 3:6)
„Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века, трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.“ (1. Мојсијева 3:17-19)
„Ако кажемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.
Ако признајемо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе наше, и очисти нас од сваке неправде.“
( 1. Јованова Посланица 1, 8-9 )