Нови Завјет

Господа нашега ИСУСА ХРИСТА

превео
Вук Стефановић Караџић
Беч 1847.

 

Јеванђеље по Матеју

Јеванђеље по Марку

Јеванђеље по Луци

Јеванђеље по Јовану

Дјела апостолска

Посланица Римљанима

Прва посланица Коринћанима

Друга посланица Коринћанима

Посланица Галатима

Посланица Ефесцима

Посланица Филибљанима

Посланица Колошанима

Прва посланица Солуњанима

Друга посланица Солуњанима

Прва посланица Тимотеју

Друга посланица Тимотеју

Посланица Титу

Посланица Филимону

Посланица Јеврејима

Посланица Јаковљева

Прва посланица Петрова

Друга посланица Петрова

Прва посланица Јованова

Друга посланица Јованова

Трећа посланица Јованова

Посланица Јудина

Откривење Јованово

Јеванђеље по Матеју

Глава 1

1. Племе Исуса Христа, сина Давида Аврамова сина.

2. Аврам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.

3. А Јуда роди Фармса и Зару с Тамаром. А Фармс роди Есрома. А Есром роди Арама.

4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.

5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.

6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријницом.

7. А Соломун роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.

8. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.

9. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Езекију.

10. А Езекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.

11. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби Вавилонској.

12. А по сеоби Вавилонској, Јехонија роди Салатиила. А Салатиило роди Зоровавела.

13. А Зоровавел роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима, А Елиаким роди Азора.

14. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.

15. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.

16. А Јаков роди Јосифа, мужа Марију, која роди Исуса, прозванога Христа.

17. Свега дакле кољена од Аврама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе Вавилонске, кољена четрнаест, а од сеобе Вавилонске до Христа, кољена четрнаест.

18. А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нијесу били састали, нађе се да је она трудна од Духа светога.

19. А Јосиф муж њезин, будући побожан, и не хотећи је јавно срамотити, намисли је тајно пустити.

20. Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи, говорећи: Јосифе, сине Давидов! не бој се узети Марије жене своје; јер оно што се у њој заметнуло од Духа је светога.

21. Па ће родити сина, и нађени му име Исус; јер ће он избавити свој народ од гријеха њиховијех.

22. А ово је све било да се изврши што је Господ казао преко пророка који говори:

23. Ето, дјевојка ће затрудњети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануило, које ће рећи: с нама Бог,

24. Кад се Јосиф пробуди од сна, учини као што му је заповједио анђео Господњи, и узме жену своју.

25. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надједе му име Исус.

Глава 2

1. А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци од истока у Јерусалим, и кажу:

2. Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку, и дошли смо да му се поклонимо.

3. Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

4. И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: Гдје ће се родити Христос?

5. А они му рекоше: у Витлејему Јудејскоме; јер је тако пророк написао:

6. И ти Витлејеме, земљо Јудина! ни по чем нијеси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће спасти народ мој Израиља.

7. Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звијезда.

8. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.

9. И они саслушавши цара, пођоше: а то и звијезда коју су видјели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде од озго гдје бјеше дијете.

10. А кад видјеше звијезду гдје је стала, обрадоваше се веома великом радости.

11. И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше, и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном.

12. И примивши у сну заповијест да се не враћају к Ироду, другијем путем отидоше у своју земљу.

13. А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: устани, узми дијете и матер његову па бјежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.

14. И он уставши узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Мисир.

15. И би тамо до смрти Иродове: да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Мисира дозвах сина својега.

16. Тада Ирод кад видје да су га мудраци преварили, разгњеви се врло, и посла те побише сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је добро дознао од мудараца.

17. Тада се зби што је казао пророк Јеремија говорећи:

18. Глас у Тами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом дјецом, и Неће да се утјеши, јер их нема.

19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.

20. И рече: устани, и узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу дјетињу.

21. И он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.

22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји мјесто Ирода оца својега, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповијест, отиде у крајеве Галилејске.

23. И дошавши онамо, намјести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати.

Глава 3

1. У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи Јудејској.

2. И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско.

3. Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија гдје каже: Глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господу, и поравните стазе његове.

4. А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова бијаше скакавци и мед дивљи.

5. Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина Јорданска,

6. И он их кршћаваше у Јордану, и исповиједаху гријехе своје.

7. А кад видје (Јован) многе фарисеје и садукеје гдје иду да их крсти, рече им: Пород аспидини! ко каза вама да бјежите од гњева који иде?

8. Родите дакле род достојан покајања.

9. И не мислите и не говорите у себи: имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Авраму.

10. Већ и сјекира код коријена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ се баца.

11. Ја дакле кршћавам вас водом за покајање; а онај што иде за мном, јачи је од мене: ја нијесам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити Духом светијем и огњем.

12. Њему је лопата у руци његовој, па ће отријебити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а пљеву ће сажећи огњем вјечнијем.

13. Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти.

14. А Јован брањаше му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени?

15. А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави га.

16. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и дође на њега.

17. И гле, глас с неба који говори: Ово је син мој љубазни који је по мојој вољи.

Глава 4

1. Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га Ђаво куша.

2. И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, на пошљетку огладње.

3. И приступи к њему кушач и рече: Ако си син Божиј, реци да камење ово хљебови постану.

4. А он одговори и рече: Писано је: не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.

5. Тада одведе га ђаво у свети град и постави га наврх цркве;

6. Па му рече: Ако си син Божиј, скочи доље; јер у писму стоји да ће анђелима својијем заповједити за тебе, и узеће те на руке, да гдје не запнеш за камен ногом својом.

7. А Исус рече њему: Али и то стоји написано: немој кушати Господа Бога својега.

8. Опет узе га ђаво и одведе на гору врло високу, и показа му сва царства овога свијета и славу њихову;

9. И рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.

10. Тада рече њему Исус: Иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи.

11. Тада остави га ђаво, и гле, анђели приступише и служаху му.

12. А кад чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју.

13. И оставивши Назарет, дође и намјести се у Капернауму приморскоме на међи Завулоновој и Нефталимовој.

14. Да се збуде што је рекао Исаија пророк говорећи:

15. Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка.

16. Људи који сједе у тами, видјеше видјело велико, и онима што сједе на страни и у сјену смртноме, засвијетли видјело.

17. Од тада поче Исус учити и говорити: Покајте се, јер се приближи царство небеско.

18. И идући покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његова, гдје мећу мреже у море, јер бијаху рибари.

19. И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људскијем.

20. А они тај час оставише мреже и за њим отидоше.

21. И отишавши одатле, видје друга два брата, Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем оцем њиховијем гдје крпе мреже своје, и позва их.

22. А они тај час оставише лађу и оца својега и за њим отидоше.

23. И прохођаше по свој Галилеји Исус учећи по зборницама њиховијем, и проповиједајући јеванђелије о царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

24. И отиде глас о њему по свој Сирији, и приведоше му све болесне од различнијех болести и с различнијем мукама, и бијесне, и мјесечњаке, и узете, и исцијели их.

25. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из десет градова, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.

Глава 5

1. А кад он видје народ, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови.

2. И отворивши уста своја, учаше их говорећи:

3. Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;

4. Благо онима који плачу, јер ће се утјешити;

5. Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу;

6. Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;

7. Благо милостивима, јер ће бити помиловани;

8. Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видјети;

9. Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати;

10. Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско;

11. Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве ријечи лажући, мене ради.

12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке прије вас.

13. Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе на поље и да је људи погазе.

14. Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.

15. Нити се ужиже свијећа и меће под суд него на свијетњак, те свијетли свима који су у кући.

16. Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе оца вашега који је на небесима.

17. Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.

18. Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.

19. Ако ко поквари једну од овијех најмањијех заповијести, и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме.

20. Јер вам каже да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

21. Чули сте како је казано старима: не убиј; јер, ко убије, биће крив суду.

22. А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата својега ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату својему: рака! биће крив скупштини; а ко рече: будало! биће крив паклу огњеном.

23. За то дакле ако принесеш дар свој к олтару, и ондје се опоменеш да брат твој има нешто на те,

24. Остави ондје дар свој пред олтаром, и иди прије те се помири с братом својијем, па онда дођи и принеси дар свој

25. Мири се са супарником својијем брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не вргну.

26. Заиста ти кажем нећеш изићи оданде док не даш до пошљедњега динара.

27. Чули сте како је казано старима: не чини прељубе.

28. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему.

29. А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех него ли све тијело твоје да буде бачено у пакао

30. И ако те десна твоја рука саблажњава, одсијеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех него ли све тијело твоје да буде бачено у пакао.

31. Тако је казано: ако ко пусти жену своју да јој да књигу распусну.

32. А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме, прељубу чини.

33. Још сте чули како је казано старима: не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео.

34. А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је пријестол Божиј;

35. Ни земљом, јер је подножје ногама његовијем; ни Јерусалимом, јер је град великога цара.

36. Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаке једне бијеле или црне учинити.

37. Дакле нека буде ваша ријеч: да, да; не, не; а што је више од овога, ода зла је.

38. Чули сте да је казано: око за око, и зуб за зуб.

39. А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десноме твом образу, обрни му и други

40. И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.

41. И ако те потјера ко један сахат, ти с њиме два.

42. Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.

43. Чули сте да је казано: љуби ближњега својега, и мрзи на непријатеља својега.

44. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне;

45. Да будете синови оца својега који је на небесима; јер он заповиједа своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.

46. Јер ако љубите оне који вас љубе, какову плату имате? Не чине ли то и цариници?

47. И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

48. Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.

Глава 6

1. Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плате немате од оца својега који је на небесима.

2. Кад дакле дајеш милостињу, не труди пред собом, као што чине лицемјери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заисто вам кажем: примили су плату своју.

3. А ти кад дајеш милостињу, да не зна љевака твоја што чини десница твоја.

4. Тако да буде милостиња твоја тајна; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

5. И кад се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заисто вам каже да су примили плату своју.

6. А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу својему који је у тајности, и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

7. А кад се молите, не говорите много, као незнабошци; јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.

8. Ви дакле не будите као они; јер зна отац ваш шта вам треба прије молитве ваше.

9. Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;

10. Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

11. Хљеб наш потребни дај нам данас;

12. И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својијем;

13. И не наведи нас у пропаст; но избави нас ода зла. Јер је твоје царство, и сила, и слава ва вијек. Амин.

14. Јер ако опраштате људима гријехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески;

15. Ако ли не опраштате људима гријеха њиховијех, ни отац ваш неће опростити вама гријеха вашијех.

16. А кад постите, не будите жалосни као лицемјери; јер они начине блиједа лица своја да их виде људи гдје посте. Заисто вам кажем да су примили плату своју.

17. А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје у њ,

18. Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности! и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

19. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лупежи поткопавају и краду;

20. Него сабирајте себи благо на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лупежи не поткопавају и не краду.

21. Јер гдје је ваше благо, ондје ће бити и срце ваше.

22. Свијећа је тијелу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.

23. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је дакле видјело што је у теби тама, а камо ли тама?

24. Нико не може два господара служити: јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити; или једноме вољети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.

25. За то вам каже: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тијело своје, у што ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тијело од одијела?

26. Погледајте на птице небеске како не сију, нити жњу, ни сабирају у житнице; па отац ваш небески храни их. Нијесте ли ви много претежнији од њих?

27. А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?

28. И за одијело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се, нити преду.

29. Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.

30. А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камо ли вас, маловјерни?

31. Не брините се дакле говорећи: шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се одјенути?

32. Јер све ово незнабошци ишту; а зна и отац ваш небески да вама треба све ово.

33. Него иштите најприје царства Божијега, и правде његове, и ово ће вам се све додати.

34. Не брините се дакле за сјутра; јер сјутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

Глава 7

1. Не судите да вам се не суди;

2. Јер каковијем судом судите, онаковијем ће вам судити; и каковом мјером мјерите, онаком ће вам се мјерити.

3. А за што видиш трун у оку брата својега, а брвна у оку својему не осјећаш?

4. Или, како можеш рећи брату својему: стани да ти извадим трун из ока твојега; а ето брвно у оку твојему?

5. Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.

6. Не дајте светиње псима; нити мећите бисера својега пред свиње, да га не погазе ногама својима, и вративши се не растргну вас.

7. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.

8. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.

9. Или који је међу вама човјек у кога ако заиште син његов хљеба камен да му да?

10. Или ако рибе заиште да му да змију?

11. Кад дакле ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више отац ваш небески дати добра онима који га моле?

12. Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.

13. Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду.

14. Као што су уска врата, и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.

15. чувајте се од лажнијех пророка, који долазе к вама у одијелу овчијему, а унутра су вуци грабљиви.

16. По родовима њиховијем познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?

17. Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.

18. Не може дрво добро родова злијех рађати, ни дрво зло родова добријех рађати.

19. Свако дакле дрво које не рађа рода добра, сијеку и у огањ бацају.

20. И тако дакле по родовима њиховијем познаће те их.

21. Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у царство небеско; но који чини по вољи оца мојега који је на небесима.

22. Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! нијесмо ли у име твоје пророковали, и твојијем именом ђаволе изгонили, и твојијем именом чудеса многа творили?

23. И тада ћу им ја казати: никад вас нијесам знао; идите од мене који чините безакоње.

24. Сваки дакле који слуша ове моје ријечи и извршује их, казаћу да је као мудар човјек који сазида кућу своју на камену:

25. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер бјеше утврђена на камену.

26. А сваки који слуша ове моје ријечи а не извршује их, он ће бити као човјек луд који сазида кућу своју на пијеску:

27. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

28. И кад сврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој.

29. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници.

Глава 8

1. А кад сиђе с горе, за њим иђаше народа много.

2. И гле, човјек губав дође и клањаше му се говорећи: Господе! ако хоћеш, можеш ме очистити.

3. И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе.

4. И рече му Исус: Гледај, никому не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсије ради свједочанства њима.

5. А кад уђе у Капернаум, приступи к њему капетан молећи га

6. И говорећи: Господе! слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.

7. А Исус рече му: Ја ћу доћи и исцијелићу га.

8. И капетан одговори и рече: Господе! нијесам достојан да под кров мој уђеш; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.

9. Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па рече једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.

10. А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох.

11. И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Аврамом и Исаком, и Јаковом у царству небескоме:

12. А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

13. А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.

14. И дошавши Исус у дом Петров видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе.

15. И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше му.

16. А у вече доведоше к њему бијеснијех много, и изгна духове ријечју, и све болеснике исцијели:

17. Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе, и болести понесе.

18. А кад видје Исус много народа око себе, заповједи ученицима својијем да иду на ону страну.

19. И приступивши један књижевник рече му: Учитељу! ја идем за тобом кудгод ти пођеш.

20. Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда; а син човјечиј нема гдје главе заклонити.

21. А други од ученика његовијех рече му: Господе! допусти ми најприје да идем да укопам оца својега.

22. А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце.

23. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.

24. И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; _ а он спаваше.

25. И прикупивши се ученици његови пробудише га говорећи: Господе! избави нас, изгибосмо.

26. И рече им: За што сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и постаде тишина велика.

27. А људи чудише се говорећи: Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?

28. А кад дође на ону страну у земљу Гергесинску, сретоше га два бијесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем онијем.

29. И гле, повикаше: што је теби до нас, Исусе, сине Божиј? зар си дошао амо прије времена да мучиш нас?

30. А далеко од њих пасијаше велики крд свиња.

31. И ђаволи мољаху га говорећи: Ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крд свиња.

32. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сав крд с бријега у море, и потопише се у води.

33. А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бијесне.

34. И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видјевши га молише да би отишао из њиховога краја.

Глава 9

1. И ушавши у лађу пријеђе и дође у свој град.

2. И гле, донесоше му зета који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову рече узетоме: Не бој се, синко, опраштају ти се гријеси твоји.

3. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хул на Бога.

4. И видећи Исус помисли њихове рече: За што зло мислите у срцима својијем?

5. Јер шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси; или рећи: устани и ходи?

6. Али да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе (тада рече узетоме): устани, узми свој одар и иди дома.

7. И уставши отиде дома.

8. А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такову људима.

9. И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.

10. И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима његовијем.

11. И видјевши то фарисеји говораху ученицима његовијем: За што с цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?

12. А Исус чувши то рече им: Не требају здрави љекара него болесни.

13. Него идите и научите се шта значи: милости хоћу, а не прилога. Јер ја нијесам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.

14. Тада приступише к њему ученици Јованови говорећи: За што ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

15. А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи вријеме кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

16. Јер нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити.

17. Нити се љева вино ново у мјехове старе; иначе мјехови продру се и вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се љева вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.

18. Док он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше му се говорећи: Кћи моја сад умрије; него дођи и метни на њу руку своју, и оживљеће.

19. И уставши Исус за њим пође и ученици његови.

20. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати му се скута од хаљине његове.

21. Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине његове, оздравићу.

22. А Исус обазревши се и видјевши је рече: Не бој се, кћери; вјера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тога часа.

23. И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и људе забуњене

24. Рече им: Одступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И подсмијеваху му се.

25. А кад истјера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста дјевојка.

26. И отиде глас овај по свој земљи оној.

27. А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!

28. А кад дође у кућу, приступише к њему слијепци, и рече им Исус: Вјерујете ли да ја могу то учинити? А они му рекоше: Да, Господе.

29. Тада дохвати се очију њиховијех говорећи: По вјери вашој нека вам буде.

30. И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.

31. А они изишавши разгласише га по свој земљи оној.

32. Кад они пак изиђу, гле, доведоше к њему човјека нијема и бијесна.

33. И пошто изгна ђавола, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: Нигда се тога није видјело у Израиљу.

34. А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

35. И прохођаше Исус по свијем градовима и селима учећи по зборницама њиховијем и проповиједајући јеванђелије о царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

36. А гледајући људе сажали му се, јер бијаху сметени и расијани као овце без пастира.

37. Тада рече ученицима својијем: жетве је много, а посленика мало.

38. Молите се дакле господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

Глава 10

1. И дозвавши својијех дванаест ученика даде им власт над духовима нечистијем да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи.

2. А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Заведејев, и Јован брат његов;

3. Филип, и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левеј, прозвани Тадија;

4. Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који га и предаде.

5. Овијех дванаест посла Исус и заповједи им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град Самарјански не улазите;

6. Него идите к изгубљенијем овцама дома Израиљева.

7. А ходећи проповиједајте и казујте да се приближило царство небеско.

8. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните! за бадава сте добили, за бадава и дајите.

9. Не носите злата ни сребра ни мједи у појасима својијем,

10. Ни торбе на пут, ни двије хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свога дјела.

11. А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и ондје останите док не изиђете.

12. А улазећи у кућу назовите јој : мир кући овој.

13. И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.

14. А ако вас ко не прими нити послуша ријечи вашијех, излазећи из куће или из града онога отресите прах с ногу својијех.

15. Заисто вам кажем: лакше ће бити земљи Содомској и Гоморској у дан страшнога суда него ли граду ономе

16. Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове; будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

17. А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својијем биће вас.

18. И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима.

19. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.

20. Јер ви нећете говорити, него Дух оца вашега говориће из вас.

21. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их.

22. И сви ће мрзити на вас имена мојега ради; али који претрпи до краја благо њему.

23. А кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевијех док дође син човјечиј.

24. Нема ученика над учитеља својега ни слуге над господара својега.

25. Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?

26. Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

27. што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповиједајте с кровова.

28. И не бојте се онијех који убијају тијело а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу.

29. Не продају ли се два врапца за један динар? па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашега.

30. А вама је и коса на глави сва избројена.

31. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

32. А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред оцем својијем који је на небесима.

33. А ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред оцем својијем који је на небесима.

34. Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесе мир него мач.

35. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине;

36. И непријатељи човјеку постаће домашњи његови.

37. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.

38. И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан.

39. Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

40. Који вас прима, мене прима; а који прима мене, прима онога који ме је послао.

41. Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.

42. И ако ко напоји једнога од овијех малијех само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем неће му плата пропасти.

Глава 11

1. И кад сврши Исус заповијести дванаесторици ученика својијех, отиде оданде даље да учи и да проповиједа по градовима њиховијем.

2. А Јован чувши у тамници дјела Христова посла двојицу ученика својијех.

3. И рече му: Јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?

4. А Исус одговарајући рече им: Идите и кажите Јовану што чујете и видите:

5. Слијепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глухи чују, мртви устају и сиромашнима проповиједа се јеванђелије.

6. И благо ономе који се не саблазни о мене.

7. А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар?

8. Или шта сте изишли да видите? човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царскијем су дворовима.

9. Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка.

10. Јер је ово онај за кога је писано: ето, ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем, који ће приправити пут твој пред тобом.

11. Заиста вам кажем: ни један између рођенијех од жена није изишао већи од Јована крститеља; а најмањи у царству небескоме већи је од њега.

12. А од времена Јована крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га.

13. Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована.

14. И ако хоћете вјеровати, он је олуја што ће доћи.

15. Који има уши да чује нека чује.

16. Али какав ћу казати да је овај род? Он је као дјеца која сједе по улицама и вичу својијем друговима

17. И говоре: свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.

18. Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: ђаво је у њему.

19. Дође син човјечиј, који и једе и пије, а они кажу: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима. И оправдаше премудрост дјеца њезина.

20. Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса његова, па се нијесу покајали.

21. Тешко теби, Хоразине! тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу покајали.

22. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшнога суда него вама.

23. И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.

24. Али вам кажем да ће земљи Содомској лакше бити у дан страшнога суда него теби.

25. у то вријеме одговори Исус, и рече: Хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима.

26. Да, оче, јер је тако била воља твоја.

27. Све је мени предао отац мој, и нико не зна сина до отац; нити оца ко зна до син и ако коме син хоће казати.

28. Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

29. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем,

30. Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.

Глава 12

1. У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве: а ученици његови огладњеше, и почеше тргати класје, и јести.

2. А фарисеји видјевши то рекоше му: Гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу.

3. А он рече им: Нијесте ли читали што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

4. Како уђе у кућу Божију, и хљебове постављене поједе, којијех није ваљао јести њему ни омима што су били с њим, него самијем свештеницима?

5. Или нијесте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нијесу криви?

6. А ја вам кажем да је овдје онај који је већи од цркве.

7. Кад бисте пак знали шта је то: милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали правијех;

8. Јер је господар и од суботе син човјечиј.

9. И отишавши оданде дође у зборницу њихову.

10. И гле, човјек бијаше ту с руком сухом; и запиташе га говорећи: Ваља ли у суботу лијечити? да би га окривили.

11. А он рече им: Који је међу вама човјек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?

12. А колико ли је човјек претежнији од овце? Даклем ваља у суботу добро чинити.

13. Тада рече човјеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

14. А фарисеји изишавши начинише вијећу о њему како би га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.

15. И за њим идоше људи многи, и исцијели их све.

16. И запријети им да га не разглашују:

17. Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи:

18. Гле, слуга мој, кога сам изабрао; љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће.

19. Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама гласа његова.

20. Трске стучене неће преломити, и свјештила запаљена неће угасити док правда не одржи побједе.

21. И у име његово уздаће се народи.

22. Тада доведоше к њему бијесна који бјеше нијем и слијеп; и исцијели га да нијеси и слије и стаде говорити и гледати.

23. И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?

24. А фарисеји чувши то рекоше: Овај друкчије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога.

25. А Исус знајући мисли њихове, рече им: Свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

26. И ако сотона сотону изгони, сам по себи раздијелио се; како ће дакле постати царство његово?

27. И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? За то ће вам они бити судије.

28. А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.

29. Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најприје не свеже јакога? и онда ће кућу његову оплијенити.

30. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

31. За то вам кажем: сваки гријех и хула опростиће се људима; а на Духа светога хула неће се опростити људима.

32. И ако ко рече ријеч на сина човјечијега, опростиће му се; а који рече на Духа светога, неће му се опростити ни на овоме свијету ни на ономе.

33. Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.

34. Породи аспидини! како можете добро говорити, кад сте зли? јер уста говоре од сувишка срца.

35. Добар човјек из добре клијети износи добро; а зао човјек из зле клијети износи зло.

36. А ја вам кажем да ће за сваку празну ријеч коју реку људи дати одговор у дан страшнога суда.

37. Јер ћеш се својијем ријечима оправдати, и својијем ћеш се ријечима осудити.

38. Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: учитељу! ми би ради од тебе знак видјети.

39. А он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.

40. Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и син човјечиј у срцу земље три дана и три ноћи.

41. Ниневљани изаћи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше Јонинијем учењем: а гле, овдје је већи од Јоне.

42. Царица јужна изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.

43. А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нађе га.

44. Онда рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.

45. Тада отиде и узме са собом седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе.

46. Док он још говораше к људима, гле, мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху да говоре с њиме.

47. И неко му рече: Ево мати твоја и браћа твоја стоје на пољу, ради су да говоре с тобом.

48. А он одговори и рече ономе што му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?

49. И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу оца мојега који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.

Глава 13

1. И онај дан изишавши Исус из куће сјеђаше код мора.

2. И сабраше се око њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сјести; а народ сав стајаше по бријегу.

3. И оним казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сијач да сије.

4. И кад сијаше, једна зрна падоше у крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

5. А друга падоше на каменита мјеста, гдје не бијаше много земље, и одмах изникоше; јер не бијаше у дубину земље.

6. И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

7. А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

8. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род једно по сто, а једно по шест, а једно по тридесет.

9. Ко има уши да чује нека чује.

10. И приступивши ученици рекоше му: За што им говориш у причама?

11. А он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небескога, а њима није дано.

12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

13. За то им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумију.

14. И збива се на њима пророчанство Исаијно, које говори: ушима ћете чути, и нећете разумјети; и очима ћете гледати, и нећете видјети.

15. Јер је одрвенило срце овијех људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срце не разумију, и не обрате се да их исцијелим.

16. А благо вашијем очима што виде, и ушима вашијем што чују.

17. Јер вам каже заиста да су многи пророци и праведници жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

18. Ви пак чујте причу о сијачу:

19. Свакоме који слуша ријеч о царству и не разумије, долази нечастиви и краде посијано у срцу његовом: то је око пута посијано.

20. А на камену посијано то је који слуша ријеч и одмах с радости прими је,

21. Али нема коријена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потјерају ријечи ради, одмах удари на траг.

22. А посијано у трњу то је који слуша ријеч, но брига овога свијета и пријевара богаства загуше ријеч, и без рода остану.

23. А посијано на доброј земљи то је који слуша ријеч и разумије, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шесет, а један по тридесет.

24. Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човјек који посија добро сјеме у пољу својему,

25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде.

26. А кад ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ.

27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! нијеси ли ти добро сјеме сијао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?

28. А он рече им: непријатељ човјек то учини. А слуге рекоше му: хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?

29. А он рече: не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.

30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у вријеме жетве рећи ћу: саберите најприје кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.

31. Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушично које узме човјек и посије на њиви својој,

32. Које је истина најмање од свију сјемена али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и сједају на његовијем гранама.

33. Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.

34. Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:

35. Да се збуде што је рекао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања свијета.

36. Тада остави Исус људе, у дође у кућу. И приступише к њему ученици његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.

37. А он одговарајући рече им: Који сије добро сјеме оно је син човјечиј;

38. А њива је свијет; а добро сјеме синови су царства, а кукољ синови су зла;

39. А непријатељ који га је посијао, јест ђаво; а жетва је пошљедак овога вијека; а жетеоци су анђели.

40. Како што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на пошљетку овога вијека.

41. Послаће син човјечиј анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и који чине безакоње,

42. И бациће их у пећ огњену: ондје ће бити плач и шкргут зуба.

43. Тада ће се праведници засјати као сунце у царству оца својега. Ко има уши да чује нека чује.

44. Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човјек сакри и од радости за то отиде и све што има, продаде и купи поље оно.

45. Још је царство небеско као човјек трговац који тражи добра бисера,

46. Па кад нађе једно многоцјено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.

47. Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;

48. Која кад се напуни, извукоше је на крај, и сједавши, избраше добре у судове, а зле бацише на поље.

49. Тако ће бити на пошљетку војска: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведнијех.

50. И бациће их у пећ огњену: ондје ће бити плач и шкргут зуба.

51. Рече им Исус: Разумјесте ли све ово? Рекоше му: Да, Господе.

52. А он им рече: За то је сваки књижевник који се научио царству небескоме као домаћин који износи из клијети своје ново и старо.

53. И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.

54. И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховијем тако да му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?

55. Није ли ово дрводјељин син? не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?

56. И сестре његове нијесу ли све код нас? Откуд њему ово све?

57. И саблажњаваху се о њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому својему.

58. И не створи ондје чудеса многијех за невјерство њихово.

Глава 14

1. У то вријеме дође глас до Ирода четверовласника о Исусу:

2. И рече слугама својијем: То је Јован крститељ; он устаде из мртвијех, и за то чини чудеса.

3. Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега.

4. Јер му говораше Јован: Не можеш ти ње имати.

5. И шћаше да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.

6. А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.

7. За то и с клетвом обрече јој дати штагод заиште.

8. А она научена од матере своје: Дај ми, рече, овдје на кругу главу Јована крститеља.

9. И забрину се цар; али клетве ради и онијех који се гошћаху с њим, заповједи јој дати.

10. И посла те посјекоше Јована у тамници.

11. И донесоше главу његову на кругу, и дадоше дјевојци, и однесе је матери својој.

12. И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.

13. И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто мјесто на само. А кад то чуше људи, идоше за њим пјешице из градова.

14. И изишавши Исус видје многи народ, и сажали му се за њих, и исцијели болеснике њихове.

15. А пред вече приступише к њему ученици његови, говорећи: Овдје је пусто мјесто, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.

16. А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу.

17. А они рекоше му: Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.

18. А он рече: Донесите ми их овамо.

19. И заповједи народу да посједају по трави; па узе онијех пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својијем, а ученици народу.

20. И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пунијех.

21. А онијех што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.

22. И одмах натјера Исус ученике своје да уђу у лађу и напријед да иду на ону страну док се отпусти народ.

23. И отпустивши народ, попе се на гору сам да се моли Богу. И у вече бијаше ондје сам.

24. А лађа бјеше насред мора у невољи од валова, јер бијаше противан вјетар.

25. А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.

26. И видјевши га ученици по мору гдје иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.

27. А Исус одмах рече им говорећи : Не бојте се; ја сам, не плашите се.

28. А Петар одговарајући рече: Господе! ако си ти, реци ми да дођем к теби по води.

29. А он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.

30. Но видећи вјетар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!

31. И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рекне му: Маловјерни! за што се посумња?

32. И кад уђоше у лађу, преста вјетар.

33. А који бијаху у лађи приступише и поклонише му се говорећи: Ва истину ти си син Божиј.

34. И прешавши дођоше у земљу Генисаретску.

35. И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и донесоше к њему све болеснике.

36. И мољаху га да се само дотакну скута од његове :аљине; и који се дотакоше, оздравише.

Глава 15

1. Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

2. За што ученици твоји преступају обичаје старијех? јер не умивају руку својијех кад хљеб једу.

3. А он одговарајући рекне им: За што и ви преступате заповијест Божију за обичаје своје?

4. Јер Бог заповиједа говорећи: поштуј оца и матер; који опсује оца или матер смрћу да умре.

5. А ви кажете: ако који рече оцу или матери: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

6. Може и да не поштује оца својега или матере. И укидосте заповијест Божију за обичаје своје.

7. Лицемјерни! добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

8. Ови људи приближавају се к мени устима својијем, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

9. Но залуду ме поштују учећи наукама и заповијестима људскима.

10. И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумијте.

11. Не погани човјека што улази у уста; него што излази из уста оно погани човјека.

12. Тада приступише ученици његови и рекоше му: Знаш ли да фарисеји чувши ту ријеч саблазнише се?

13. А он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио отац мој небески, искоријениће се.

14. Оставите их: они су слијепи вођи слијепцима; а слијепац слијепца ако води; оба ће у јаму пасти.

15. А Петар одговарајући рече му: Кажи нам причу ову.

16. А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

17. Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се на поље?

18. А што излази из уста од срца излази, и оно погани човјека;

19. Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна свједочанства, хуле на Бога.

20. И ово је што погани човјека, а неумивенијем рукама јести не погани човјека.

21. И изишавши оданде Исус отиде у крајеве Тирске и Сидонске.

22. И гле, жена Хананејка изиђе из онијех крајева, и повика к њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! моју кћер врло мучи ђаво.

23. А он јој не одговори ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.

24. А он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљенијем овцама дома Израиљева.

25. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми!

26. А он одговарајући рече: Није добро узети од дјеце хљеб и бацити псима.

27. А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају с трпезе њиховијех господара.

28. Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њезина од онога часа.

29. И отишавши Исус оданде, дође к мору Галилејском, и попевши се на гору, сједе ондје.

30. И приступише к њему људи многи који имаху са собом хромијех, слијепијех, нијемијех, узетијех и другијех многијех, и положише их к ногама Исусовијем, и исцијели их.

31. Тако да се народ дивљаше, видећи нијеме гдје говоре, узете здраве, хроме гдје иду, и слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.

32. А Исус дозвавши ученике своје, рече: жао ми је овога народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нијесам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

33. И рекоше му ученици његови: Откуда нам у пустињи толики хљеб да се насити толики народ?

34. И рекне им Исус: Колико хљебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.

35. И заповједи народу да посједају по земљи.

36. И узевши онијех седам хљебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својијем, а ученици народу.

37. И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пунијех.

38. А онијех што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.

39. И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине Магдаске.

Глава 16

1. И приступивши к њему фарисеји и садукеји, и кушајући га искаху да им покаже знак с неба.

2. А он одговарајући рече им: у вече говорите: биће ведро; јер је небо црвено.

3. И у јутро: данас ће бити и вјетар, јер је небо црвено и мутно. Лицемјери! лице небеско умијете познавати, а знаке времена не можете познати?

4. Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.

5. И полазећи ученици његови на ону страну заборавише узети хљеба.

6. А Исус рече им: чувајте се квасца фарисејскога и садукејског.

7. А они мишљаху у себи говорећи: То је што нијесмо хљеба узели.

8. А Исус разумјевши рече им: шта мислите у себи, маловјерни, што хљеба нијесте узели?

9. Зар још не разумијете нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?

10. Ни седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?

11. Како не разумијете да вам не рекох за хљебове да се чувате квасца фарисејскога и садукејског?

12. Тада разумјеше да не рече квасца хљебнога да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.

13. А кад дође Исус у околинећесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је син човјечиј?

14. А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.

15. Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја?

16. А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, син Бога живога.

17. И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тијело и крв нијесу теби то јавили, него отац мој који је на небесима.

18. А и ја теби кажем: Ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.

19. И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.

20. Тада запријети Исус ученицима својијем да ником не казују да је он Христос.

21. Од тада поче Исус казивати ученицима својијем да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старјешина и од главара свештеничкијех и књижевника, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

22. И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај! то неће бити од тебе.

23. А он се обрнувши рече Петру: Иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш што је Божије него људско.

24. Тада Исус рече ученицима својијем: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе, и узме крст свој и иде за мном.

25. Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

26. Јер каква је корист човјеку ако сав свијет добије а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за своју душу?

27. Јер ће доћи син човјечиј у слави оца својега с анђелима својијем, и тада ће вратити свакоме по дјелима његовијем.

28. Заисто вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде сина човјечијега гдје иде у царству својему.

Глава 17

1. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његова, и изведе их на гору високу саме.

2. И преобрази се пред њима, и засја се лице његово као сунце а хаљине његове постадоше бијеле као цвијет.

3. И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с њим говораху.

4. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.

5. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака говорећи: Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте.

6. И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.

7. И приступивши Исус дохвати их се, и рече: устаните, и не бојте се.

8. А они подигнувши очи своје никога не видјеше до Исуса сама.

9. И силазећи с горе заповједи им Исус говорећи: Ником не казујте што сте видјели док син човјечиј из мртвијех не устане.

10. И запиташе га ученици његови говорећи: За што дакле књижевници кажу да Илија најприје треба да дође?

11. А Исус одговарајући речи им: Илија ће доћи најприје и уредити све.

12. Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтјеше: тако и син човјечиј треба да пострада од њих.

13. Тада разумјеше ученици да им говори за Јована крститеља.

14. И кад дођоше к народу, приступи к њему човјек клањајући му се

15. И говорећи: Господе! помилуј сина мојега; јер о мијени бјесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.

16. И доведох га ученицима твојијем, и не могаше га исцијелити.

17. А Исус одговарајући рече: о роде невјерни и покварени! докле ћу бити с вама? докле ћу вас трпљети? Доведите ми га амо.

18. И запријети му Исус; и ђаво изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа.

19. Тада приступише ученици к Исусу и на само рекоше му: За што га ми не могасмо изгнати?

20. А Исус рече им: За невјерство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: пријеђи одавде тамо, и пријећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.

21. А овај се род изгони само молитвом и постом.

22. А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Предаће се син човјечиј у руке људске;

23. И убиће га, и трећи дан устаће. И невесели бијаху врло.

24. А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар ваш учитељ неће дати дидрахме?

25. Петар рече: Хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче или од својијех синова или од туђијех?

26. Рече њему Петар: Од туђијех. Рече му Исус. Дакле не плаћају синови.

27. Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прву ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се.

Глава 18

1. У тај час приступише ученици к Исусу говорећи: ко је дакле највећи у царству небескоме?

2. И дозва Исус дијете, и постави га међу њих,

3. И рече им: Заиста вам каже, ако се не повратите и не будете као дјеца, нећете ући у царство небеско.

4. Који се дакле понизи као дијете ово, онај је највећи у царству небескоме.

5. И који прими таково дијете у име моје, мене прима.

6. А који саблазни једнога од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову, и да потоне у дубину морску.

7. Тешко свијету од саблазни; јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човјеку кроз кога долази саблазан.

8. Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хрому или кљасту, него ли с двије руке и двије ноге да те баце у огањ вјечни

9. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једнијем оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

10. Гледајте да не презрете једнога од малијех овијех; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице оца мојега небескога.

11. Јер син човјечиј дође да изнађе и спасе изгубљено.

12. што вам се чини? Кад има један човјек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и не иде да тражи ону што је зашла?

13. И ако се догоди да је нађе, заиста вам каже да се њој више радује него онима деведесет и девет што нијесу зашле.

14. Тако није воља оца вашега небескога да погине један од овијех малијех.

15. Ако ли ти сагријеши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самијем; ако те послуша, добио си брата својега.

16. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да све ријечи остану на устима два или три свједока.

17. Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ми цркве, да ти буде као незнабожац и цариник.

18. Јер вам кажем заиста: штогод свежете на земљи биће свезано на небу, и штогод раздријешите на земљи биће раздријешено на небу.

19. Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, за што се узмоле, даће им отац мој који је на небесима.

20. Јер гдје су два или три сабрани у име моје ондје сам ја међу њима.

21. Тада приступи к њему Петар и рече: Господе! колико пута ако ми сагријеши брат мој да му опростим? до седам пута?

22. Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

23. За то је царство небеско као човјек цар који намисли да се прорачуни са својијем слугама.

24. И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланта.

25. И будући да немаше чим платити, заповједи господар његов да га продаду, и жену његову и дјецу, и све што има; и да му се плати.

26. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! причекај ме, и све ћу ти платити.

27. А господару се сажали за тијем слугом, пусти га и дуг опрости му.

28. А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својијех другара који му је дужан сто гроша и ухвативши га дављаше говорећи: дај ми што си дужан.

29. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити.

30. А он не хтје, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

31. Видјевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својему сав догађај.

32. Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго! сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио.

33. Није ли требао да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах?

34. И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

35. Тако ће отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својијех.

Глава 19

1. И кад сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине Јудејске преко Јордана.

2. И за њим идоше људи многи и исцијели их ондје.

3. И приступише к њему фарисеји да га кушају, и рекоше му: Може ли човјек пустити жену своју за сваку кривицу?

4. А он одговарајући рече им: Нијесте ли читали да је онај који је у почетку створио човјека мужа и жену створио их?

5. И рече: За то оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.

6. Тако нијесу више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.

7. Рекоше му: За што дакле Мојсије заповиједа да се да књига распусна, и да се пусти?

8. Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашега срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.

9. Него ја вам кажем: ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.

10. Рекоше му ученици његови: Ако је тако човјеку са женом, није се добро женити.

11. А он рече им: Не могу сви примити тијех ријечи до они којима је дано.

12. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може примити нека прими.

13. Тада приведоше к њему дјецу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.

14. А Исус рече им: Оставите дјецу, и не забрањујте им долазити к мени; јер је таковијех царство небеско.

15. И метнувши на њих руке отиде оданде.

16. И гле, неко приступивши рече му: учитељу благи! каково ћу добро да учиним да имам живот вјечни?

17. А он рече му: што ме зовеш благијем? Нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповијести.

18. Рече му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не свједочиш лажно;

19. Поштуј оца и матер: и љуби ближњега свога као самог себе.

20. Рече му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?

21. Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

22. А кад чу младић ријеч, отиде жалостан; јер бијаше врло богат.

23. А Исус рече ученицима својијем: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.

24. И још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

25. А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасти?

26. А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

27. Тада одговори Петар и рече му: Ето ми смо оставили све и за тобом идемо; шта ће дакле бити нама?

28. А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад сједе син човјечиј на пријестолу славе своје, сјешћете и ви на дванаест пријестола и судити над дванаест кољена Израиљевијех.

29. И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мојега ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вјечни.

30. Али ће многи први бити пошљедњи и пошљедњи први.

Глава 20

1. Јер је царство небеско као човјек домаћин који у јутру рано изиђе да најима посленике у виноград свој.

2. И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

3. И изишавши у трећи сахат, видје друге гдје стоје на чаршији _ беспослени,

4. И њима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам.

5. И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сахат, учини тако.

6. И у једанаести сахат изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени, и рече им: што стојите овдје вас дан беспослени?

7. Рекоше му: нико нас не најми. Рече им: идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.

8. А кад би увече, рече господар од винограда к приставу својему: дозови посленике и подај им плату почевши од пошљедњијех до првијех.

9. И дошавши који су у једанаести сахат најмљени примише по грош.

10. А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: и примише и они по грош.

11. И примивши викаху на господара

12. Говорећи: Ови пошљедњи један сахат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горјели.

13. А он одговарајући рече једноме од њих: пријатељу! ја теби не чиним криво; нијеси ли погодио са мном по грош?

14. Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме пошљедњему да дам као и теби.

15. Или зар ја нијесам властан у својему чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

16. Тако ће бити пошљедњи први и први пошљедњи; јер је много званијех а мало избранијех.

17. И пошавши Исус у Јерусалим узе на само дванаест ученика на путу, и рече им:

18. Ево иде у Јерусалим, и син човјечиј биће предан главарима свештеничкијем и књижевницима; и осудиће га на смрт;

19. И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га бију и разапну; и трећи дан устаће.

20. Тада приступи к њему мати синова Зеведејевих са својијем синовима клањајући му се и молећи га за нешто.

21. А он јој рече: шта хоћеш? Рече му: Заповједи да сједу ова моја два сина, један с десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему.

22. А Исус одговарајући рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којијем се ја крстим? Рекоше му: Можемо.

23. И рече им: чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којијем се ја крстим; аи да сједете с десне стране мени и слијеве, не могу ја дати, него коме је уготовио отац мој.

24. И кад чуше осталијех десет ученика, расрдише се на та два брата.

25. А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповиједају народу, и поглавари управљају њим.

26. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

27. И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

28. Као што ни син човјечиј није дошао да му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

29. И кад је излазио из Јерихона за њим иде народ многи.

30. И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, у чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

31. А народ пријећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

32. И уставивши се Исус дозва их, и рече: шта хоћете да вам учиним?

33. Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.

34. И смилова се Исус, и дохвати се очију њиховијех и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.

Глава 21

1. И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика

2. Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одријешите је и доведите ми.

3. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.

4. А ово је све било да се збуде што је казао пророк говорећи:

5. Кажите кћери Сионовој: ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричину.

6. И ученици отидоше, и учинивши како им заповједи Исус

7. Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише га на њих.

8. А људи многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.

9. А народ који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана сину Давидову! благословен који иде у име Господње! Осана на висини!

10. И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?

11. А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета Галилејскога.

42. И уђе Исус у цркву Божију, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, а клупе онијех што продаваху голубове.

13. И рече им: у писму стоји: дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

14. И приступише к њему хроми и слијепи у цркви, и исцијели их.

15. А кад видјеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и дјецу гдје вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидову, расрдише се.

16. И рекоше му: чујеш ли што ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нијесте никад читали: из уста мале дјеце и која сисају начинио си себи хвалу?

17. И оставивши их изиђе на поље из града у Витанију, и заноћи ондје.

18. А у јутру враћајући се у град огладње.

19. И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишћа сама, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до вијека. И одмах усахну смоква.

20. И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!

21. А Исус одговарајући рече им: Заиста вам каже: ако имате вјеру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, биће.

22. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.

23. И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к њему главари свештенички и старјешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?

24. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.

25. Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако речемо: с неба, рећи ће нам: за што му дакле не вјеровасте?

26. Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.

27. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

28. шта вам се чини? човјек неки имаше два сина; и дошавши к првоме рече: сине! иди данас ради у винограду моме.

29. А он одговарајући рече: нећу; а послије се раскаја и отиде.

30. И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу, господару; и не отиде.

31. Који је од ове двојице испунио вољу очину? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве прије вас ући у царство Божије.

32. Јер дође к вама Јован путем праведнијем, и не вјеровасте му; а цариници и курве вјероваше му; и ви пошто видјесте то, не раскајасте се да му вјерујете.

33. Другу причу чујте: бијаше човјек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, и отиде.

34. А кад се приближи вријеме родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.

35. И виноградари похватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем.

36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.

37. А по том посла к њима сина својега говорећи: но стидјеће се сина мојега.

38. А виноградари видјевши сина рекоше међу собом: ово је нашљедник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.

39. И ухватише га, па изведоше на поље из винограда, и убише.

40. Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима онијем?

41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другијем виноградарима, који ће му давати родове у своје вријеме.

42. Рече им Исус: Зар нијесте никад читали у писму: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашијем очима.

43. За то вам каже да ће се од вас узети царство Божије, и даће се народу који његове родове доноси.

44. И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

45. И чувши главари свештенички и фарисеји приче његове разумјеше да за њих говори.

46. И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка.

Глава 22

1. И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи: Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.

3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи

4. Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

5. А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

6. А остали ухватише слуге његове, наружише их. и побише их.

7. И кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

8. Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне,

9. Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.

10. И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

11. Изишавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо;

12. И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? а он оћутје.

13. Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

14. Јер су многи звани, али је мало избранијех.

15. Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи.

16. И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

17. Кажи нам дакле што мислиш ти? треба ли дати харач ћесару или не?

18. Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери?

19. Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац.

20. И рече им: чиј је образ овај и натпис?

21. И рекоше му: ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божије Богу.

22. И чувши дивише се, и оставивши га отидоше.

23. Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га

24. Говорећи: учитељу! Мојсије рече: ако ко у мре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему.

25. у нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему.

26. А тако и други, и трећи, тја до седмога.

27. А послије свију умрије и жена.

28. О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била.

29. А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући писма ни силе Божије.

30. Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу.

31. А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што нам је рекао Бог говорећи:

32. Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков. и Бог Јаковљев? Није Бог Бог мртвијех, него живијех.

33. И чувши народ дивљаше се науци његовој.

34. А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

35. И упита један од њих законик кушајући га и говорећи:

36. Учитељу! која је заповијест највећа у закону?

37. А Исус рече му: Љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом.

38. Ово је прва и највећа заповијест.

39. А друга је као и ова: љуби ближега својег као самога себе.

40. О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци.

41. А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

42. Говорећи: шта мислите за Христа, чиј је син? Рекоше му: Давидов.

43. Рече им: Како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи:

44. Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

45. Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син?

46. И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.

Глава 23

1. Тада Исус рече к народу и ученицима својима

2. Говорећи: На Мојсијеву столицу сједоше књижевници и фарисеји.

3. Све дакле што вам рекну да држите, држите и творите; али што они чине не чините; јер говоре а не чине.

4. Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својијем неће да их прихвате.

5. А сва дјела своја чине да их виде људи; раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својима.

6. И траже зачеље на гозбама и прва мјеста по зборницама,

7. И да им се клања по улицама, и да их људи зову: рави! рави!

8. А ви се не зовите рави; јер је у вас један рави Христос, а ви сте сви браћа.

9. И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један отац који је на небесима.

10. Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

11. А највећи између вас да вам буде слуга.

12. Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затворате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели.

14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; за то ћете већма бити осуђени.

15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што преходите море и земљу да би присвојили јединога, и кад га присвојите, чините га сином пакленијем у двоје већијем од себе.

16. Тешко вама вођи слијепи који говорите: ако се ко куне црквом ништа је; ако се куне златом црквенијем крив је.

17. Будале слијепе! шта је веће, или злато, или црква која злато освети?

18. И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је.

19. Будале слијепе! шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?

20. Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свијем што је на њему.

21. И који се куне црквом, куне се њом и омијем који живи у њој.

22. И који се куне небом, куне се пријестолом Божијем и онијем који сједи на њему.

23. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је најпретежније у закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

24. Вођи слијепи који оцјеђујете комарца а камилу прождирете.

25. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што чистите споља чашу и здјелу а изнутра су пуне грабежа и неправде.

26. Фарисеју слијепи! очисти најприје изнутра и здјелу да буде и споља чиста.

27. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачкијех и сваке нечистоте.

28. Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња.

29. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника.

30. И говорите: да смо ми били у вријеме својијех отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

31. Тијем само свједочите за себе да сте синови онијех који су побили пророке.

32. И ви допуните мјеру отаца својијех.

33. Змије, породи аспидини! како ћете побјећи од пресуде у огањ паклени?

34. За то ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по зборницама својима и гонити од града до града.

35. Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Зарије сина Варахијна, којега убисте међу црквом и олтаром.

36. Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.

37. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтјесте!

38. Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.

39. Јер вам каже: нећете мене видјети одселе док не речете: благословен који иде у име Господње.

Глава 24

1. И изишавши Исус иђаше од цркве, и приступише к њему ученици његови да му показу грађевину црквену.

2. А Исус рече им: Не видите ли све ово? Заисто вам кажем: неће остати овдје ни камен на камену који се неће разметнути.

3. А кад сјеђаше на гори Маслинској приступише к њему ученици на само говорећи: Кажи нам кад ће то бити? и какав је знак твојега доласка и пошљетка вијека?

4. И одговарајући Исус рече им: чувајте се да вас ко не превари.

5. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: ја сам Христос. И многе ће преварити.

6. чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде. Али није још тада пошљедак.

7. Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свијету.

8. А то је све почетак страдања.

9. Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мојега ради.

10. И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће. и омрзнуће друг на друга.

11. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.

12. И што ће се безакоње умножити, охладњеће љубав многијех.

13. Али који претрпи до краја благо њему.

14. И проповједиће се ово јеванђелије о царству по свему свијету за свједочанство свијем народима. И тада ће доћи пошљедак.

15. Кад дакле угледате мрзост опушћења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме (који чита да разумије):

16. Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе,

17. И који буде на крову да не силази узети што му је у кући;

18. И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје.

19. А тешко труднима и дојилицама у те дане.

20. Него се молите Богу да не буде бјежан ваша у зиму ни у суботу;

21. Јер ће бити невоља велика какова није била од постања свијета до сад нити ће бити;

22. И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избранијех ради скратиће се дани они.

23. Тада ако вам ко рече: ево овдје је Христос или ондје, не вјерујте.

24. Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и избране.

25. Ето вам казах напријед.

26. Ако вам дакле реку: ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не вјерујте.

27. Јер како што муња излази од истока и показује се до запада, таки ће бити долазак сина човјечијега.

28. Јер гдје је стрвина онамо ће се и орлови. купити.

29. И одмах ће по невољи дана тијех сунце помрчати и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.

30. И тада ће се показати знак сина човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи, и угледаће сина човјечијега гдје иде на облацима небескима са силом и славом великом.

31. И послаће анђеле своје с великијем гласом трубнијем; и сабраће избране његове од четири вјетра, од краја до краја небеса.

32. Од смокве научите се причи: кад се већ њезине гране помладе и улистају, знате да је близу љето.

33. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата.

34. Заиста вам каже: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

35. Небо и земља проћи ће, али ријечи моје неће проћи.

36. А о дану томе и о часу нико не зна ни анђели небески, до отац мој сам.

37. Јер како што је било у вријеме Нојево тако ће бити и долазак сина човјечијега.

38. Јер како што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег,

39. И не осјетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак сина човјечијега.

40. Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други ће се оставити.

41. Двије ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга ће се оставити.

42. Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.

43. Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје.

44. За то и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј.

45. Ко је дакле тај вјерни и мудри слуга којега је поставио господар његов над својима домашњима да им даје храну на оброк?

46. Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађе да извршује тако.

47. Заиста вам кажем: поставиће га над свијем имањем својијем.

48. Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: неће мој господар још за дуго доћи;

49. И почне бити своје другаре, а јести и пити с пијаницама;

50. Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли.

51. И расјећи ће га напола, и даће му плату као и лицемјерима; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

Глава 25

1. Тада ће бити царство небеско као десет дјевојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.

2. Пет од њих бијаху мудре а пет луде.

3. И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.

4. А мудре узеше уље у судовима са жишцима својима.

5. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.

6. А у поноћи стаде вика: ето женика гдје иде, излазите му на сусрет.

7. Тада усташе све дјевојке оне и украсише жишке своје.

8. А луде рекоше мудрима: дајте нам од уља својега, јер наши жишци хоће да се угасе.

9. А мудре одговорише говорећи: да не би не достао и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

14. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: господару! господару! отвори нам.

42. А он одговарајући рече им: заиста вам каже: не познаје вас.

13. Стражите дакле, јер не знате дана ни часа у који ће син човјечиј доћи.

14. Јер како што човјек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

45. И једноме дакле даде пет таланта, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и отиде одмах.

46. А онај што прими пет таланта отиде те ради с њима, и доби још пет таланта.

17. Тако и онај што прими два доби и он још два.

18. А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара својега.

19. А по дугом времену дође господар тијех слуга, и стаде се рачунити с њима.

20. И приступивши онај што је примио пет таланта, донесе још пет таланта говорећи: господару! предао си ми пет таланта; ево још пет таланта ја сам добио с њима.

21. А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! у малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.

22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: господару! предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.

23. А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! у малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.

24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: господару! знао сам да си ти тврд човјек: жњеш гдје нијеси сијао, и купиш гдје нијеси вијао;

25. Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.

26. А господар његов одговарајући рече му: зли и љениви слуго! знао си да ја жње гдје нијесам сијао, и купим гдје нијесам вијао:

27. Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.

28. Узмите дакле од њега талант, и подајте ономе што има десет таланта.

29. Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.

30. И неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

31. А кад дође син човјечиј у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје.

32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.

33. И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с лијеве.

34. Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране: ходите, благословени оца мојега! примите царство које вам је приправљено од постања свијета.

35. Јер огладњех, и дасте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; гост бијах, и примисте ме;

36. Го бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и обиђосте ме; у тамници бијах, и дођосте к мени.

37. Тада ће му одговорити праведници: говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна, и нахранисмо? или жедна, и напојисмо?

38. Кад ли те видјесмо госта, и примисмо? или гола, и одјенемо?

39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо к теби?

40. И одговарајући цар рећи ће им: заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.

41. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: идите од мене проклети у огањ вјечни приправљени ђаволу и анђелима његовијем.

42. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме;

43. Гост бијах, и не примисте ме; го бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не обиђосте ме.

44. Тада ће му одговорити и они говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо те?

45. Тада ће им одговорити говорећи: заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.

46. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.

Глава 26

1. И кад сврши Исус све ријечи ове, рече ученицима својима:

2. Знате да ће до два дана бити пасха, и сина човјечијега предаће да се разапне.

3. Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старјешине народне у двор поглавара свештеничкога по имену Кајафе;

4. И свјетоваше се како би Исуса из пријеваре ухватили и убили.

5. И говораху: Али не о празнику да се не би народ побунио.

6. А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога,

7. Приступи к њему жена са скленицом мира многоцјенога, и изли на главу његову кад сјеђаше за трпезом.

8. А кад видјеше то ученици његови, расрдише се говорећи: За што се чини така штета?

9. Јер се могаше ово продати скупо и новци дати се сиромасима.

10. А кад разумје Исус, рече им: шта сметате жену? Она учини добро дјело на мени.

11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

12. А она изливши миро ово на тијело моје за укоп ме приготови.

13. Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа ово јеванђелије по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин што учини она.

14. Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничкијем,

15. И рече: шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

16. И од тада тражаше згоду да га изда.

17. А у први дан пријеснијех хљебова приступише ученици к Исусу говорећи: Гдје ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

18. А он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: учитељ каже: вријеме је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својијем.

19. И учинише ученици како им заповједи Исус, и уготовише пасху.

20. А кад би у вече, сједе за трпезу са дванаесторицом.

21. И кад јеђаху рече им: Заиста вам каже; један између вас издаће ме.

22. И забринувши се врло почеше сваки говорити му: Да нијесам ја, Господе?

23. А он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у здјелу онај ће ме издати.

24. Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек.

25. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: Да нијесам ја, рави? Рече му: Ти каза.

26. И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.

27. И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;

28. Јер је ово крв моја новога завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха..

29. Каже вам пак да не ћу од сад пити од овога рода винограде кога до оног дана кад ћу пити с вама новога у царству оца својега.

30. И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

31. Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: ударићу пастира и овце од стада разбјећи ће се.

32. А по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.

33. А Петар рече му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се не ћу никад саблазнити.

34. Рече му Исус: Заиста ти каже: ноћас док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.

35. Рече њему Петар: Да бих знао и умријети с тобом не ћу те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

36. Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Сједите ту док ја иде тамо да се помолим Богу.

37. И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.

38. Тада рече им Исус: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражи са мном.

39. И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како ти.

40. И дошавши к ученицима нађе их гдје спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?

41. Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.

42. Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! ако ме не може ова чаша мимоићи да је не пије, нека буде воља твоја.

43. И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале.

44. И оставивши их отиде опет трећи пут те се помоли говорећи оне исте ријечи.

45. Тада дође к ученицима својијем и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и син човјечиј предаје се у руке грјешника.

46. Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

47. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и старјешина народнијех.

48. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам онај је; држите га.

49. И одмах приступивши к Исусу рече: Добро јутро, рави! и цјелива га.

50. А Исус рече му: Пријатељу! шта ћеш ти овдје? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише га.

51. И гле, један од онијех што бијаху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничкога, и одсијече му ухо.

52. Тада рече му Исус: Врати нож свој намјесто његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.

53. Или мислиш ти да ја не могу сад умолити оца својега да ми пошље више од дванаест легеона анђела?

54. Али како би се испунило што стоји у писму да ово треба да буде?

55. У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у цркви, и не ухватисте ме.

56. А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише га, и побјегоше.

57. А они што ухватише Исуса одведоше га поглавару свештеничкоме Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше.

58. А Петар иђаше за њим из далека до двора поглавара свештеничкога и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак.

59. А главари свештенички и старјешине и сав сабор тражаху лажна свједочанства на Исуса да би га убили;

60. И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока.

61. И рекоше: Он је казао: ја могу развалити цркву Божију и за три дана начинити је.

62. И уставши поглавар свештенички рече му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?

63. А Исус мучаше. И поглавар свештенички одговарајући рече му: Заклињем те живијем Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божиј?

64. Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видјети сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.

65. Тада поглавар свештенички раздрије хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више свједоци? ево сад чусте хулу његову.

66. шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.

67. Тада пљунуше му у лице, и ударише га по лицу, а једни му даше и приушке

68. Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?

69. А Петар сјеђаше на пољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: И ти си био с Исусом Галилејцем.

70. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.

71. А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше с Исусом Назарећанином.

72. И опет одрече се с клетвом: Не знам тог човјека.

73. А мало по том приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ва истину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

74. Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човјека. И одмах запјева пијетао.

75. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши на поље плака горко.

Глава 27

1. А кад би у јутру, учинише вијећу сви главари свештенички и старјешине народне за Исуса да га погубе.

2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату судији.

3. Тада видјевши Јуда издајник његов да га осудише раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама

4. Говорећи: Ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети.

5. И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси.

6. А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

8. Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

9. Тада се изврши што је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога кога су цијенили синови Израиљеви;

10. И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

11. А Исус стаде пред судијом, и запита га судија говорећи: Ти ли си цар Јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

12. И кад га тужаху главари свештенички и старјешине, ништа не одговори

13. Тада рече му Пилат: чујеш ли шта на тебе свједоче?

14. И не одговори му ми на једну ријеч тако да се судија дивљаше врло.

15. А о сваком празнику пасхе бијаше обичај у судије да пусти народу по једнога сужња кога они хоће.

16. А тада имаху знатнога сужња по имену Вараву.

17. И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозванога Христа?

18. Јер знадијаше да су га из зависти предали.

19. А кад сјеђаше у суд, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мијешати у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

20. А главари свештенички и старјешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

21. А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

22. Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозванијем Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

23. Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне.

24. А кад видје Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нијесам крив у крви овога праведника; ви ћете видјети.

25. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу.

26. Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

27. Тада војници судијни узеше Исуса у судницу и скупише нањ сву чету војника.

28. И скувавши га обукоше му скерлетну кабаницу.

29. И оплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим ругаху му се говорећи: Помоз, Бог, царе Јудејски!

30. И пљунувши нањ узеше треку и бише га по глави.

31. И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше га да га разапну.

32. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.

33. И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест коштурница,

34. Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.

35. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцке;

36. И сјеђаху ондје те га чуваху.

37. И метнуше му више главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар Јудејски.

38. Тада распеше с њим два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране.

39. А који пролажаху хуљаху нањ машући главама својима.

40. И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божиј, сиђи с крста.

41. А тако и главари свештенички с књижевницима и старјешинама подсмијевајући се говораху:

42. Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га вјеровати.

43. Он се уздао у Бога; нека му поможе сад, ако му је по вољи, јер говораше: ја сам син Божиј.

44. Тако исто и хајдуци разапети с њим ругаху му се.

45. А од шестога сахата би тама по свој земљи до сахата деветога.

46. А око деветога сахата повика Исус иза гласа говорећи: Или! или! лама савахтани? то јест: Боже мој! Боже мој! за што си ме оставио?

47. А неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију.

48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.

49. А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му поможе.

50. А Исус опет повика иза гласа, и испусти душу.

51. И гле, завјес црквени раздрије се на двоје од горњега краја до доњега;и земља се потресе, и камење се распаде;

52. И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли;

53. И изишавши из гробова по васкрсенију његовом уђоше у свети град и показаше се многима.

54. А капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше син Божиј.

55. И ондје бијаху и гледаху из далека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служите му.

56. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијна и мати синова Зеведејевијех.

57. А кад би у вече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такођер био ученик Исусов.

58. Овај приступивши к Пилату замоли га за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.

59. И узевши Јосиф тијело зави га у платно чисто;

60. И метну га у нови свој гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

61. А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу.

62. Сјутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата

63. И рекоше: Господару! ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: послије три дана устаћу.

64. За то заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: уста из мртвијех; и биће пошљедња пријевара гора од прве.

65. Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите утврдите како знате.

66. А они отишавши са стражом утврдише гроб и запечатише камен.

Глава 28

1. А по вечеру суботном на освитак првога дана недјеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб.

2. И гле, земља се затресе врло; јер анђео господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата и сјеђаше на њему.

3. А лице његово бијаше као муња, и одијело његово као снијег.

4. И од страха његова уздркташе се стражари, и постадоше као мртви.

5. А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите.

6. Није овдје; јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ.

7. Па идите брже те кажите ученицима његовијем да је устао из мртвијех. И гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети. Ето ја вам казах.

8. И изишавши брзо из гроба са страхом и радости великом потекоше да јаве ученицима његовијем.

9. А кад иђаху да јаве ученицима његовијем, и гле, срете их Исус говорећи: Помоз, Бог! А оне приступивши ухвативши се за ноге његове и поклонише му се.

10. Тада рече им Исус: Не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видјети.

11. А кад иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничкијем све што се догодило.

12. И они саставши се са старјешинама учинише вијећу, и дадоше војницима довољно новаца.

13. Говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали.

14. И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити, и начини да вама ништа не буде.

15. А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова ријеч по Чивутима и до данас.

16. А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус.

17. И кад га видјеше, поклонише му се; а једни посумњаше.

18. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.

19. Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име оца и сина и светога Духа,

20. Учећи их да све држе што сам вам заповиједао; и ево ја сам с вама у сваке дане до свршетка вијека. Амин.

Јеванђеље по Марку

Глава 1

1. Почетак јеванђелија Исуса Христа сина Божијега.

2. Као што стоји написано у пророка: Ево ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем, који ће приправити пут твој пред тобом.

3. Глас онога што виче у пустињи: приправите пут господњи, поравните стазе његове.

4. Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповиједајући крштење покајања за опроштење гријеха.

5. И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и кршћаваше их све у Јордану ријеци, и исповиједаху гријехе своје.

6. А Јован бијаше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи.

7. И проповиједаше говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким ја нијесам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући његовој.

8. Ја вас кршћавам водом, а он ће вас крстити Духом светијем.

9. И у то вријеме дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану,

10. И одмах излазећи из воде видје небо гдје се отвори, и Дух као голуб сиђе нањ.

11. И глас дође с неба: Ти си син мој љубазни који је по мојој вољи.

12. И одмах Дух изведе га у пустињу.

13. И би ондје у пустињи дана четрдесет, и куша га сотона, и би са звјериње, и анђели служаху му.

14. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповиједајући јеванђелије о царству Божијему,

15. И говорећи: Изиђе вријеме и приближи се царство Божије; покајте се и вјерујте јеванђелије.

16. И ходећи покрај мора видје Симона, и Андрију брата његова гдје бацају мреже у море; јер бијаху рибари.

17. И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људскијем.

18. И одмах оставивши мреже своје пођоше за њим.

19. И отишавши мало оданде угледа Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, и они у лађи крпљаху мреже;

20. И одмах позва их; и оставивши оца својега Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за њим.

21. И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у зборницу учаше.

22. И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници.

23. И бијаше у зборници њиховој човјек с духом нечистијем, и повика

24. Говорећи: Прођи се, што је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, светац Божиј.

25. И запријети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега.

26. И стресе га дух нечисти, и повика иза гласа, и изиђе из њега.

27. И уплашише се сви тако да питаху један другога говорећи: шта је ово? и каква је ово наука нова, да с власти и духовима нечистијем заповиједа, и слушају га?

28. И отиде глас о њему одмах по свој околини: Галилејској.

29. И одмах изишавши из зборнице дођоше у дом Симонов и Андријин е Јаковом и Јованом.

30. А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше му за њу.

31. И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им.

32. А кад би пред вече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бијесне.

33. И сав град бијаше се сабрао к вратима.

34. И исцијели многе болеснике од различнијех болести, и ђаволе многе истјера, и не дадијаше ђаволима да казују да га познаваху.

35. А у јутру врло рано уставши изиђе, и отиде насамо, и ондје се мољаше Богу.

36. И за њим потрчаше Симон и који бијаху с њим.

37. И нашавши га рекоше му: Траже те сви.

38. И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповједим; јер сам ја на то дошао.

39. И проповиједа по зборницама њиховијем по свој Галилеји, и ђаволе изгони.

40. И дође к њему губавац молећи га и на кољенима клечећи пред њим и рече му: Ако хоћеш, можеш ме очистити.

41. А Исус смиловавши се пружи руку, и дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се.

42. И тек што му то рече, а губа отиде с њега, и оста чист.

43. И запријетивши му одмах истјера га,

44. И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за чишћење своје што је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

45. А он изишавши поче много проповиједати казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него бијаше на пољу у пустије мјестима, и долажаху к њему са свију страна.

Глава 2

1. И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.

2. И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се спрате; и казиваше им ријеч.

3. И дођоше к њему с узетијем кога ношаше четворо.

4. И немогући приближити се к њему од народа открише кућу гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.

5. А Исус видјевши вјеру њихову рече узетоме: Синко! опраштају ти се гријеси твоји.

6. А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својима:

7. шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

8. И одмах разумјевши Исус духом својијем да они тако помишљају у себи, рече им: што тако помишљате у срцима својијем?

9. што је лакше? рећи узетоме: опраштају ти се гријеси? или рећи: устани и узми одар свој, и ходи?

10. Но да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:)

11. Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

12. И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Нигда тога видјели нијесмо.

13. И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их.

14. И пролазећи видје Левију Алфејева гдје сједи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.

15. И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, и цариници и грјешници многи сјеђаху с њим и с ученицима његовијем: јер их бијаше много који иђаху за њим.

16. А књижевници и фарисеји видјевши га гдје једе с цариницима и с грјешницима говораху ученицима његовијем: За што с цариницима и грјешницима једе и пије?

17. И чувши Исус рече им: Не требају здрави љекара него болесни. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике но грјешнике на покајање.

18. И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше му: За што ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте?

19. И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.

20. Него ће доћи дни кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дне.

21. И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину иначе ће одадријети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити.

22. И нико не љева нова вина у мјехове старе; иначе ново вино продре мјехове; и вино се пролије, и мјехови пропадну; него ново вино у нове мјехове љевати треба.

23. И догоди му се да иђаше у суботу кроз усјеве, и ученици његови тргаху путем класје.

24. И фарисеји говораху му: Гледај, за што чине у суботу што не ваља?

25. А он рече им: Нијесте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладње с онима што бијаху с њим?

26. Како уђе у Божију кућу пред Авиатаром поглаваром свештеничкијем и хљебове постављене поједе којијех не бијаше слободно никоме јести осим свештеника, и даде их онима који бијаху е њим?

27. И говораше им: Субота је начињена човјека рад, а није човјек суботе ради.

28. Дакле је господар син човјечиј и од суботе.

Глава 3

1. И уђе опет у зборницу, и ондје бјеше човјек са сухом руком.

2. И мотраху за њим не ће ли га у суботу исцијелити да га окриве.

3. И рече човјеку са сухом руком: Стани на сриједу.

4. И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? душу одржати, или погубити? А они мучаху.

5. И погледавши на њих с гњевом од жалости што су им онако срца одрвенила рече човјеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

6. И изишавши фарисеји одмах учинише за њега вијећу с Иродовцима како би га погубили.

7. А Исус отиде с ученицима својијем к мору; и многи народ из Галилеје иде за њим и из Јудеје;

8. И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта он чини дође к њему.

9. И рече ученицима својијем да буде лађа у њега готова због народа, да му не досађује.

10. Јер многе исцијели тако да наваљиваху на њега који бијаху накажени болестима да га се дотакну.

11. И дуси нечисти кад га виђаху, припадаху к њему и викаху говорећи: Ти си син Божиј.

12. И много им пријећаше да га не прокажу.

13. И изиђе на гору, и дозва које он шћаше; и дођоше му.

14. И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошиље да проповиједају,

15. И да имају власт да исцјељују од болести, и да изгоне ђаволе:

16. Првога Симона, и надједе му име Петар;

17. И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надједе им имена Воанергес, које значи синови громови;

18. И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадију и Симона Кананита,

19. И Јуду Искариотскога, који га и издаде.

20. И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хљеба јести.

21. И чувши то род његов изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.

22. А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул; и: он помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

23. И дозвавши их говораше им у причама: како може сотона сотону изгонити?

24. И ако се царство само по себи раздијели, не може остати царство оно;

25. И ако се дом сам по себи раздијели, не може остати дом онај;

26. И ако сотона устане сам на се и раздијели се, не може остати, него ће пропасти.

27. Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најприје јакога не свеже: и онда ће кућу његову оплијенити.

28. Заиста вам кажем: сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, макар какова била:

29. А који похули на Духа светога нема опроштења ва вијек, него је крив вјечноме суду.

30. Јер говораху: У њему је нечисти дух.

31. И дође мати његова и браћа његова, и стојећи на пољу послаше к њему да га зову.

32. И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: Ето мати твоја и браћа твоја и сестре твоје на пољу питају за те.

33. И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?

34. И погледавши око себе на народ који сјеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.

35. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.

Глава 4

1. И опет поче учити код мора, и скупише се око њега људи многи тако да мора ући у лађу, и сједити на мору; а народ сав бијаше на земљи крај мора.

2. И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

3. Слушајте: ево изиђе сијач да сије.

4. И кад сијаше догоди се да једно паде у крај пута, и дођоше птице и позобаше га.

5. А друго паде на каменито мјесто гдје не бијаше много земље; и одмах измиче; јер не бијаше у дубину земље;

6. А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше коријена, усахну.

7. И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе рода.

8. И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шесет и по сто.

9. И рече: ко има уши да чује нека чује.

10. А кад оста сам, запиташе га који бијаху с њим и са дванаесторицом за ову причу.

11. И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божијега, а онима на пољу све у причама бива;

12. Да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се не опросте гријеси.

13. И рече им: Зар не разумијете ове приче? А како ћете све приче разумјети?

14. Сијач ријеч сије.

15. А оно су крај пута, гдје се сије ријечи и кад је чују одмах дође сотона и отме ријеч посијану у срцима њиховијем.

16. Тако су и оно што се сије на каменитијем мјестима који кад чују ријеч одмах је приме с радошћу;

17. Али немају коријена у себи него су непостојани, па кад буде до невоље или их потјерају ријечи ради, одмах се саблазне.

18. А оно су што се у трњу сије који слушају ријеч,

19. Али бриге овога свијета и пријевара богатства и остале сласти уђу и загуше ријеч, и без рода остане.

20. А оно су што се на доброј земљи сије који слушају ријеч и примају, и односе род по тридесет и по шесет и по сто.

21. И говораше им: Еда ли се свијећа ужиже да се метне под суд или под одар? а не да се на свијетњак метне?

22. Јер нема ништа тајно што не ће бити јавно; нити има што сакривено што не ће изићи на видјело.

23. Ако има ко уши да чује нека чује.

24. И говораше им: Памтите што чујете: каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате.

25. Јер ко има даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

26. И говораше им: тако је царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу;

27. И спава и устаје ноћу и дању: и сјеме ниче и расте, да не зна он.

28. Јер земља сама од себе најприје донесе траву, по том клас, па онда испуни пшеницу у класу.

29. А кад сазри род, одмах пошље срп; јер наста жетва.

30. И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божије? или у каквој ћемо га причи исказати?

31. Оно је као зрно горушичино које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи:

32. А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу птице небеске живљети.

33. И таковијем многијем причама казиваше им ријеч колико могаху слушати.

34. А без прича не говораше им ни ријечи. А ученицима особито казиваше све.

35. И рече им онај дан у вече: Хајдемо на ону страну.

36. И отпустивши народ узеше га како бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим.

37. И постаде велика олуја; и валови тако заљеваху у лађу да се већ напуни.

38. А он на крми спаваше на узглављу; и пробудише га, и рекоше му: Учитељу! зар ти не мариш што гинемо?

39. И уставши запријети вјетру, и рече мору: ћути, престани. И утоли вјетар, и постаде тишина велика.

40. И рече им: За што сте тако страшљиви? Како немате вјере.

41. И уплашише се врло, и говораху један другоме: Ко је овај дакле да га и вјетар и море слушају.

Глава 5

1. И дођоше преко мора у околину Гадаринску.

2. И кад изиђе из лађе, одмах га срете човјек с духом нечистијем.

3. Који живљаше у гробовима и нико а не могаше свезати ни веригама;

4. Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

5. И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

6. А кад видје Исуса из далека, потече и поклони му се.

7. И повикавши иза гласа рече : шта је теби до мене, Исусе сине Бога вишњега? Заклињем те Богом не мучи ме.

8. Јер му говораше: Изиђи, душе нечисти, из човјека.

9. И питаше га: Како ти је име? И одговори му: Легеон ми је име; јер нас је много.

10. И молише га много да их не шаље из оне околине.

11. А ондје по бријегу пасијаше велики крд свиња.

12. И молише га сви ђаволи говорећи: Пошљи нас у свиње да у њих уђемо.

13. И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крд с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде; и потопише се у мору.

14. А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта је било.

15. И дођоше к Исусу, и видјеше бијеснога у коме је био легеон гдје сједи обучен и паметан; и уплашише се.

16. А они што су видјели казаше им шта би од бијеснога и од свиња.

17. И почеше га молити да иде из њиховијех крајева.

18. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бијесан да буде с њим.

19. А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

20. И отиде и поче проповиједати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

21. И кад пређе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.

22. И гле дође један од старјешина зборничкијех по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.

23. И мољаше га врло говорећи: Кћи је моја на смрти; да дођеш и метнеш на њу руке да оздрави и живи.

24. И пође с њим; и за њим иђаше народа много, и туркаху га.

25. И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви.

26. И велику муку поднијела од многијех љекара и потрошила све што је имала и ништа јој нијесу помогли него још горе начинили,

27. Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине његове.

28. Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина његовијех оздравићу.

29. И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.

30. И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојијех хаљина?

31. И рекоше му ученици његови: Видиш народ гдје те турка, па питаш: ко се дотаче мене?

32. И он се обзираше да види ону која то учини.

33. А жена уплашивши се дркташе, и знајући што јој се догоди, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.

34. А он рече јој: Кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

35. Још он говораше, а дођоше од старјешине зборничкога говорећи: Кћи твоја умрије: шта већ трудиш учитеља?

36. А Исус одмах чувши ријеч што рекоше рече старјешини: Не бој се, само вјеруј.

37. И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева,

38. И дође у кућу старјешине зборничкога, и видје вреву и плач и јаук велики.

39. И ушавши рече им: шта сте узаврели те плачете? Дјевојка није умрла, него спава.

40. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца дјевојчина и матер који бијаху с њим и уђе гдје лежаше дјевојка.

41. И узевши дјевојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Дјевојко, теби говорим, устани.

42. И одмах уста дјевојка, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великијем.

43. И запријети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.

Глава 6

1. И изиђе оданде и дође на своју постојбину; и за њим идоше ученици његови.

2. И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса такова рукама његовијем чине се?

3. Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијн и Јудин и Симонов? И нијесу ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.

4. А Исус рече им: Нигдје није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому своме.

5. И не могаше ондје ниједнога чуда да учини, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.

6. И дивљаше се невјерству њиховоме. И иђаше по околнијем селима и учаше.

7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистијем.

8. И заповједи им да ништа не узимају на пут осим једнога штапа: ни торбе ни хљеба ни новаца у појасу;

9. Него обувени у опанке, и не облачити двију хаљина.

10. И рече им: Гдје уђете у дом ондје останите док не изиђете оданде.

12. И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својијех за свједочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшнога суда него граду ономе.

12. И отишавши проповиједаху да се треба кајати:

13. И ђаволе многе изгоњаху: и мазаху уљем многе болеснике; и исцјељиваху.

14. И зачу цар Ирод за Исуса (јер његово име бијаше се разгласило) и рече: Јован крститељ из мртвијех уста, за то чини чудеса.

15. Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.

16. А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он уста из мртвијех.

17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега, јер се ожени њом.

18. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата својега.

19. А Иродијада расрди се на њега и шћаше да га убије, али не могаше.

20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

21. И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру кнезовима својијем и војводама и старјешинама Галилејскијем.

22. И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовијем рече цар дјевојци: Ишти у мене штагод хоћеш, и даћу ти.

23. И закле јој се: штогод заиштеш у мене даћу ти, да би било и до по царства мога.

24. А она изишавши рече матери својој: шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.

25. И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш сад на кругу главу Јована крститеља.

26. И забрину се цар, али клетве ради и гостију својијех не хтје је одрећи.

27. И одмах посла цар џелата и заповиједи да донесе главу његову.

28. А он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде дјевојци, а дјевојка даде је матери својој.

29. И чувши ученици његови дођоше и узеше тијело његово, и метнуше га у гроб.

30. И скупише се апостоли к Исусу, и јавише му све и што учинише и шта људе научише.

31. И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.

32. И отидоше на лађи у пусто мјесто сами.

33. И видјеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пјешице из свију градова стјецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око њега.

34. И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много.

35. И кад би већ пред ноћ, приступише к њему ученици његови говорећи: Пусто је мјесто, а већ је доцкан;

36. Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хљеба; јер немају шта јести.

37. А он одговарајући рече им: Подајте им ви нека једу. И рекоше му: Већ ако да идемо да купимо за двјеста гроша хљеба, и да им дамо да једу?

38. А он им рече: Колико хљебова имате? Идите видите. И видјевши рекоше: Пет хљебова и двије рибе.

39. И заповједи им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.

40. И посадише се на гомиле по сто и по педесет.

41. И узевши онијех пет хљебова и двије рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима својијем да метну испред њих; и оне двије рибе раздијели свима.

42. И једоше сви, и наситише се.

43. И накупише комада дванаест котарица пунијех и од риба.

44. А бијаше онијех што су јели хљебове око пет хиљада људи.

45. И одмах натјера ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну у Витсаиду док он отпусти народ.

46. И отпустивши их отиде на гору да се помоли Богу.

47. И у вече бијаше лађа насред мора, а он сам на земљи.

48. И видје их гдје се мучаху веслајући; јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и шћадијаше да их мимоиђе.

49. А они видјевши га гдје иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;

50. Јер га сви видјеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.

54. И уђе к њима у лађу, и утоли вјетар; и врло се уплашише, и дивљаху се.

52. Јер их не научише хљебови; јер се бијаше срце њихово окаменило.

53. И прешавши дођоше у земљу Генисаретску, и стадоше у крај.

54. И кад изиђоше из лађе, одмах га познаше људи.

55. И оптрчавши сав онај крај почеше на одрима доносити болеснике гдје чујаху да је он.

56. И кудгод иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну: и оздрављаху сви који га се дотицаху.

Глава 7

1. И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.

2. И видјевши неке од ученика његовијех да нечистијем, то јест неумивенијем, рукама једу хљеб, укорише их.

3. Јер фарисеји и сви Чивути не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старијех;

4. И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

5. А по том питаху га фарисеји и књижевници: За што ученици твоји не живе као што нам је остао од старијех, него једу хљеб неумивенијем рукама?

6 А он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

7. Но залуду ме поштују учећи наукама, заповијестима људскијем.

8. Јер остависте заповијести Божије, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа такова чините.

9. И рече им: Добро укидате заповијест Божију да свој обичај сачувате.

10. Јер Мојсије рече: поштуј оца својега и матер своју; и: који опсује оца или матер смрћу да умре.

11. А ви кажете: ако рече човјек оцу или матери: корван, то јест: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

12. И тако не дате му ништа учинити оцу својему или матери својој,

13. Укидајући ријеч Божију својијем обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

14. И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумијте.

15. Ништа нема што би човјека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека.

16. Ако ко има уши да чује нека чује.

17. И кад дође од народа у кућу питаху га ученици његови за причу.

18. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумијете ли да штогод у човјека споља улази не може га опоганити?

19. Јер му не улази у срце него у трбух; и излази на поље чистећи сва јела.

20. Још рече: што излази из човјека оно погани човјека;

21. Јер изнутра из срца људскога излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

22. Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

23. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека.

24. И уставши оданде отиде на крајеве Тирске и Сидонске, и ушавши у кућу шћадијаше да нико не чује зањ; и не може се сакрити.

25. Јер чувши зањ жена што у њезиној кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовима.

26. А жена та бијаше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше га да истјера ђавола из кћери њезине.

27. А Исус рече јој: Стани да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима.

28. А она одговарајући рече му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дјетињијех.

29. И рече јој: За ту ријеч иди; изиђе ђаво из кћери твоје.

30. И дошавши кући нађе да је ђаво изишао, и кћи лежаше на одру.

31. И опет изиђе Исус из крајева Тирскијех и Сидонскијех и дође на море Галилејско у крајеве Десетоградске.

32. И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне нањ руку.

33. И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његова;

34. И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест: отвори се.

35. И одмах му се отворише уши, и раздријеши се свеза језика његова, и говораше лијепо.

36. И запријети им да никоме не казују; али што им он забрањиваше они још већма разглашиваху.

37. И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.

Глава 8

1. У то вријеме, кад бијаше врло много народа и не имадијаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

2. жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

3. И ако их отпустим гладне кућама њиховијем, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли из далека.

4. И одговорише му ученици његови: Откуда ћемо узети хљеба овдје у пустињи да их нахранимо?

5. И запита их: Колико имате хљебова? А они казаше: Седам.

6. И заповједи народу да посједају по земљи; и узевши онијех седам хљебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својијем да раздаду; и раздадоше народу.

7. И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

9. А онијех што су јели бијаше око четири хиљаде. И отпусти их.

10. И одмах уђе у лађу с ученицима својијем, и дође у околине Далманутске.

11. И изиђоше фарисеји, и почеше се препирати с њим, и кушајући га искаху од њега знак с неба.

12. И уздахнувши духом својијем рече: За што род овај знак тражи? Заиста вам кажем: не ће се дати роду овоме знак.

13. И оставивши их уљезе опет у лађу, и отиде на ону страну.

44. И заборавише ученици његови узети хљеба, и немаху са собом у лађи до један хљеб.

45. И заповиједаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.

16. И мишљаху један другоме говорећи: То је што хљеба немамо.

17. И разумјевши Исус рече им: шта мислите што хљеба немате? Зар још не осјећате, нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?

18. Очи имате и не видите? уши имате и не чујете? И не памтите ли.

19. Кад ја пет хљебова преломих на пет хиљада, колико котарица пунијех комада накуписте? Рекоше му: Дванаест.

20. А кад седам на четири хиљаде, колико пунијех котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

21. И рече им: Како не разумијете?

22. И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.

23. И узевши за руку слијепога изведе га на поље из села, и пљунувши му у очи метну руке нањ, и запита га види ли што.

24. И погледавши рече: Видим људе гдје иду као дрва.

25. И по том опет метну му руке на очи, и рече му да погледа: и исцијели се, и видје све лијепо.

26. И посла га кући његовој говорећи: Ни улази у село, нити казуј коме у селу.

27. И изиђе Исус и ученици његови у села ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

28. А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: који од пророка.

29. А он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: Ти си Христос.

30. И запријети им да ником не казују за њега.

31. И поче их учити да сину човјечијему ваља много пострадати, и да ће га окривити старјешине и главари свештенички и књижевници, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

32. И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе га и поче га одвраћати.

33. А он обрнувши се и погледавши на ученике своје запријети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш што је Божије него што је људско.

34. И дозвавши народ с ученицима својима рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде.

35. Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђелија онај ће је сачувати.

36. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?

37. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?

38. Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи у род овоме прељуботворноме и грјешном, и син ће се човјечиј постидјети њега кад дође у слави оца својега с анђелима светима.

Глава 9

1. И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који не ће окусити смрти док не виде царство Божије да дође у сили.

2. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на гору високу саме; и преобрази се пред њима.

3. И хаљине његове постадоше сјајне и врло бијеле као снијег, као што не може бјелина убијелити на земљи.

4. И указа им се Илија с Мојсијем гдје се разговараху с Исусом.

5. И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

6. Јер не знадијаше шта говори; јер бијаху врло уплашени.

7. И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је син мој љубазни; њега послушајте.

8. И у једанпут погледавши никога не видјеше осим Исуса сама са собом.

9. А кад силажаху с горе запријети им да ником не казују шта су видјели, док син човјечиј не устане из мртвијех.

10. И ријеч задржаше у себи питајући један другога: шта то значи устати из мртвијех?

11. И питаху га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најприје да дође?

12. А он одговарајући рече им: Илија ће доћи најприје, и уредити све; али и син човјечиј треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

13. Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтједоше, као што је писано за њега.

14. И дошавши к ученицима својијем видје народ многи око њих и књижевнике гдје се препиру с њима.

15. И одмах видјевши га сав народ уплаши се и притрчавши називаху му Бога.

16. И упита књижевнике: шта се препирете с њима?

17. И одговарајући један од народа рече: учитељу! доведох к теби сина својега у коме је дух нијем.

18. И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојијем да га истјерају; и не могоше.

19. А он одговарајући му рече: О роде невјерни! докле ћу с вама бити? докле ћу вас трпљети? Доведите га к мени.

20. И доведоше га к њему; и кад га видје одмах га дух стаде ломити; и панувши на земљу ваљаше се бацајући пјену.

21. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из дјетињства;

22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш помози нам, смилуј се на нас.

23. А Исус рекне му: Ако можеш вјеровати: све је могуће ономе који вјерује.

24. И одмах повикавши отац дјетињи са сузама говораше: Вјерујем, Господе! помози мојему невјерју.

25. А Исус видећи да се стјече народ запријети духу нечистоме говорећи му: Душе нијеси и глух ! Ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега.

26. И повикавши и изломивши га врло изиђе; и учини се као мртав тако да многи говораху: умрије.

27. А Исус узевши га за руку подиже га; и уста.

28. И кад уђе у кућу питаху га ученици његови насамо: За што га ми не могосмо истјерати?

29. И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.

30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не шћадијаше да ко дозна.

31. Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се син човјечиј предати у руке људске, и убиће га, и пошто га убију устаће трећи дан.

32. А они не разумијеваху ријечи, и не смједијаху да га запитају.

33. И дође у Капернаум, и кад бјеше у кући запита их: шта се препирасте путем међу собом?

34. А они мучаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

35. И сједавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свију најзадњи и свима слуга.

36. И узевши дијете метну га међу њих и загрливши га рече им:

37. Ко једно овакво дијете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него онога који је мене послао.

38. Одговори му Јован говорећи: учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе који не иде за нама; и забранисмо му, јер не иде за нама.

39. А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојијем чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

40. Јер ко није против вас с вама је.

41. Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, за то што сте Христови, заиста вам кажем: не ће му пропасти плата.

42. А који саблазни једнога од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову и да се баци у море.

43. И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, него ли с обје руке ући у пакао, у огањ вјечни,

44. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

45. И ако те нога твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, него ли с двије ноге да те баце у пакао, у огањ вјечни,

46. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

47. Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једнијем оком ући у царство Божије, него ли с два ока да те баце у пакао огњени,

48. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

49. Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

50. Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.

Глава 10

1. И уставши оданде дође у околине Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему; и као што обичај имаше, опет. их учаше.

2. И приступивши фарисеји упиташе га кушајући: Може ли човјек пустити жену?

3. А он одговарајући рече им: шта вам заповиједа Мојсије?

4. А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

5. И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашега срца написа вам он заповијест ову.

6. А у почетку створења мужа и жену створио их је Бог.

7. За то остави човјек оца својега и матер и прилијепи се к жени својој.

8. И буду двоје једно тијело. Тако нијесу више двоје него једно тијело.

9. А што је Бог саставио човјек да не раставља.

10. И у кући опет запиташе га за то ученици његови.

11. И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

12. И ако жена остави мужа својега и пође за другога, чини прељубу.

13. И доношаху к њему дјецу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

14. А Исус видјевши расрди се и рече им: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

15. Заиста вам кажем: који не прими царства Божијега као дијете, не ће ући у њега.

16. И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

17. И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим питаше га: учитељу благи! шта ми треба чинити да добијем живот вјечни?

18. А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.

19. Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер.

20. А он одговарајући рече му: Учитељу! све сам ово сачувао од младости своје.

21. А Исус погледавши нањ, омиље му, и рече му: Још ти једно не достаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи те хајде за мном узевши крст.

22. А он поста зловољан од ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат.

23. И погледавши Исус рече ученицима својима: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

24. А ученици се уплашише од ријечи његовијех. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо! како је тешко онима који се уздају у своје богаство ући у царство Божије!

25. Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

26. А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

28. А Петар му поче говорити: Ето ми ћемо оставили све, и за тобом идемо.

29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, мене ради и јеванђелија ради,

30. А да не ће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и дјеце, и земље, у прогоњењу, а на ономе свијету живот вјечни.

31. Али ће многи први бити пошљедњи, и пошљедњи први.

32. А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од њега:

33. Ево идемо у Јерусалим, и син човјечиј предаће се главарима свештеничкијем и књижевницима и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;

34. И наругаће му се, и биће га, и попљуваће га, и убиће га, и трећи дан устаће.

35. И пред њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: учитељу! хоћемо да нам учиниш за што ћемо те молити.

36. А он им рече: што хоћете да вам учиним?

37. А они му рекоше: Дај нам да сједемо један с десне стране теби а други с лијеве, у слави твојој.

38. А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којијем се ја крстим?

39. А они му рекоше: Можемо. А Исус рече им: чашу дакле коју ја пијем испићете; и крштењем којијем се ја крстим крстићете се;

40. Али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

42. А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

44. И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

45. Јер син човјечиј није дошао да му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута и прошаше.

47. И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе! помилуј ме!

48. И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов! помилуј ме!

49. И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слијепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

50. А он збацивши са себе хаљине своје устаде, и дође к Исусу.

51. И одговарајући рече му Исус: шта ћеш да ти учиним? А слијепи рече му: Равуни! да прогледам.

52. А Исус рече му: Иди, вјера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.

Глава 11

1 И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својијех

2. И рече им: Идите у село што је према вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.

3. И ако вам ко рече: шта то чините? кажите: треба Господу; и одмах ће га послати амо.

4. А они отидоше, и нађоше магаре привезано код врата на пољу на раскршћу, и одријешише га.

5. И неки од онијех што стајаху ондје рекоше им: Зашто дријешите магаре?

6. А они рекоше им као што им заповједи Исус; и оставише их.

7. И доведоше магаре к Исусу, и метнуше нањ хаљине своје; и усједе нањ.

8. А многи простријеше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

9. А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње!

10. Благословено царство оца нашега Давида које иде у име Господње! Осана на висини!

11. И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би у вече, изиђе у Витанију с дванаесторицом.

12. И сјутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.

13. И видјевши из далека смокву с лишћем дође не би ли што нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бјеше вријеме смоквама.

14. И одговарајући Исус рече јој: Да од сад од тебе нико не једе рода до вијека. И слушаху ученици његови.

15. И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

16. И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву.

17. И учаше говорећи им: Није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

18. И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој.

19. И кад би у вече изиђе на поље из града.

20. И у јутру пролазећи видјеше смокву гдје се посушила из коријена.

21. И опоменувши се Петар рече му: Рави! гле, смоква што си је проклео посушила се.

22. И одговарајући Исус рече им:

23. Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој : дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му штогод рече.

24. За то вам кажем: све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити; и биће вам.

25. И кад стојите на молитви, праштајте ако што имате на кога: да и отац ваш који је на небесима опрости вама погрјешке ваше.

26. Ако ли пак ви не опраштате, ни отац ваш који је на небесима не ће опростити вама погрјешака вашијех.

27. И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к њему главари свештенички и књижевници и старјешине,

28. И рекоше му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?

29. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите му; ја ћу вам казати каквом власти ово чиним.

30. Крштење Јованово или би с неба или од људи? одговорите ми.

31. И мишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: за што му дакле не вјеровасте?

32. Ако ли речемо: од људи; бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше. .

33. И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама не ћу казати каквом власти ово чиним.

Глава 12

1. И поче им говорити у причама: Посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па отиде.

2. И кад дође вријеме, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградскога.

3. А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

4. И опет посла к њима другога слугу; и онога бише камењем, и разбише му главу, и послаше га срамотна.

5. И опет посла другога; и онога убише; и многе друге, једне избише а једне побише.

6. Још дакле имаше јединога својега милог сина, посла и њега најпослије к њима говорећи: Постидјеће се сина мојега.

7. А виноградари рекоше у себи: Ово је нашљедник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

8. И ухватише га, и убише, и избацише га на поље из винограда.

9. Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

10. Зар нијесте читали у писму ово: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

11. То би од Господа и дивно је у вашијем очима?

12. И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.

13. И послаше к њему неке од фарисеја и Иродоваца да би га ухватили у ријечи.

14. А они дошавши рекоше му: учитељу! знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати или да не дамо?

15. А он знајући њихово лицемјерје рече им: што ме кушате? Донесите ми новац да видим.

16. А они донесоше. И рече им: чији је образ овај и натпис? А они му рекоше: ћесарев.

17. И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, и Божије Богу. И чудише му се.

18. И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсенија, и запиташе га говорећи:

19. Учитељу! Мојсије нам написа: ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему.

20. Седам браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода.

21. И други узе је, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи.

22. И узеше је седморица, и не оставише порода. А послије свију умрије и жена.

23. О васкрсенију дакле кад устану кога ће од њих бити жена? јер је за седморицом била.

24. И одговарајући Исус рече им: За то ли се ви варате што не знате писма ни силе Божије?

25. Јер кад из мртвијех устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

26. А за мртве да устају нијесте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

27. Није Бог Бог мртвијех, него Бог живијех. Ви се дакле врло варате.

28. И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и видје да им добро одговара, и запита га: Која је прва заповијест од свију?

29. А Исус одговори му: Прва је заповијест од свију: чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

30. И љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем и свом душом својом и свијем умом својијем и свом снагом својом. Ово је прва заповијест.

31. И друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од овијех нема.

32. И рече му књижевник: Добро, учитељу! право си казао да је један Бог, и нема другога осим њега;

33. И љубити га свијем срцем и свијем разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију жртава и прилога.

34. А Исус видјевши како наметно одговори рече му: Нијеси далеко од царства Божијега. И нико више не смијаше да га запита.

35. И одговори Исус и рекне учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

36. Јер сам Давид каза Духом светијем: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

37. Сам дакле Давид назива га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше га с радошћу.

38. И говораше им у науци својој: чувајте се књижевника који иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

39. И првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама.

40. Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још већма осуђени.

41. И сједавши Исус према Божијој хазни гледаше како народ меће новце у Божију хазну. И многи богати метаху много.

42. И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чини један кодрант.

43. И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у Божију хазну.

44. Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.

Глава 13

1. И кад излажаше из цркве рече му један од ученика његовијех: учитељу! гле какво је камење, и каква грађевина!

2. И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ове велике грађевине? ни камен на камену не ће овдје остати који се не ће разметнути.

3. И кад сјеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху га сама Петар и Јаков и Јован и Андрија:

4. Кажи нам кад ће то бити? и какав ће знак бити кад ће се то све свршити?

5. А Исус одговарајући им поче говорити: чувајте се да вас ко не превари.

6. Јер ће многи доћи на моје име говорећи: ја сам; и многе ће преварити.

7. А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није пошљедак.

8. Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести но свијету; и биће глади и буне. То је почетак страдању.

9. А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима.

10. И у свима народима треба да се најприје проповједи јеванђелије.

11. А кад вас поведу да предају, не брините се напријед шта ћете говорити, нити мислите; него што вам се да у онај час оно говорите: јер ви не ћете говорити него Дух свети.

12. А предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће дјеца на родитеље и побиће их.

13. И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради. Али који претрпи до краја благо њему.

14. А кад видите мрзост опушћења, за коју говори пророк Данило, да стоји гдје не треба (који чита да разумије): тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе;

15. И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме што из куће своје;

16. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.

17. Али тешко труднима и дојилицама у те дане!

18. Него се молите Богу да не буде бјежан ваша у зиму.

19. Јер ће у дане те бити невоља какова није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и не ће ни бити.

20. И да Господ не скрати дане нико не би остао; али избранијех ради, које избра, скратио је дане.

21. Тада ако вам ко рече: ево овдје је Христос; или: ено ондје; не вјерујте.

22. Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и избране.

23. Али ви се чувајте: сто вам све казах напријед.

24. Али у те дане, послије те невоље, сунце ће помрчати, и мјесец своју свјетлост изгубити.

25. И звијезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.

26. И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.

27. И тада ће послати анђеле своје и сабраће избраће своје од четири вјетра, од краја земље до краја неба.

28. А од смокве научите се причи: кад се већ њезина грана помлади и стане листати, знате да је близу љето..

29. Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.

30. Заиста вам кажем да овај нараштај не ће проћи док се ово све не збуде.

31. Небо и земља проћи ће, али ријечи моје не ће проћи.

32. А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни син, до отац.

33. Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће вријеме настати.

34. Као што човјек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својима власт и свакоме свој посао; и вратару заповједи да стражи.

35. Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или у вече или у поноћи или у пијетле или ујутру;

36. Да не дође изненада и да вас не нађе а ви спавате.

37. А што вам кажем, свима кажем: стражите.

Глава 14

1. Бијаху пак још два дана до пасхе и до дана пријеснијех хљебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би га из пријеваре ухватили и убили.

2. Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.

3. И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу.

4. А неки се срђаху говорећи: За што се то миро просипа тако?

5. Јер се могаше зањ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.

6. А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? она учини добро дјело на мени.

7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кадгод хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

8. Она што може, учини: она помаза напријед тијело моје за укоп.

9. Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа јеванђелије ово по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин.

10. И Јуда Искариотски, један од дванаесторице, отиде ка главарима свештеничкијем да им га изда.

11. А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да га изда.

12. И у први дан пријеснијех хљебова, кад клаху пасху, рекоше му ученици његови: Гдје ћеш да идемо да ти зготовимо пасху да једеш?

13. И посла двојицу од ученика својијех и рече им: Идите у град, и срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим,

14. И гдје уђе кажите господару од оне куће: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?

15. И он ће вам показати велику собу прострту готову: ондје нам зготовите.

16. И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

17. И кад би у вече, дође са дванаесторицом.

18. И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

19. А они се забринуше, и стадоше говорити један за другијем: Да не ја? и други: Да не ја?

20. А он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у здјелу.

21. Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек.

22. И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.

23. И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

24. И рече им: Ово је крв моја новога завјета која ће се пролити за многе.

25. Заиста вам кажем: више не ћу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у царству Божијему.

26. И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

27. И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбјећи.

28. Али по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.

29. А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, али ја не ћу.

30. И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.

31. А он још већма говораше: Да бих знао с тобом и умријети не ћу те се одрећи. Тако и сви говораху.

32. И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својијем: Сједите овдје док ја идем да се помолим Богу.

33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.

34. И рече им: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите.

35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час ако је могуће.

36. И говораше: Ава оче! све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.

37. И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једнога часа постражити?

38. Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.

39. И опет отишавши помоли се Богу оне исте ријечи говорећи.

40. И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.

41. И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје син човјечиј у руке грјешницима.

42. устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.

43. И одмах док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и од књижевника и старјешина.

44. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам онај је: држите га, и водите га чувајући.

45. И дошавши одмах приступи к њему, и рекне: Рави! рави! и цјелива га.

46. А они метнуше руке своје нањ и ухватише га.

47. А један од онијех што стајаху ондје извади нож те удари слугу поглавара свештеничкога, и одсијече му ухо.

48. И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,

49. А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.

50. И оставивши га ученици сви побјегоше.

51. И за њим иђаше некакав младић огрнут платном по голу тијелу; и ухватише онога младића.

52. А он оставивши платно го побјеже од њих.

53. И доведоше Исуса к поглавару свештеничкоме; и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старјешине.

54. И Петар иде за њим из далека до у двор поглавара свештеничкога, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.

55. А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше;

56. Јер многи свједочаху лажно на њега и свједочанства не бијаху једнака.

57. И једни уставши свједочаху на њега лажно говорећи:

58. Ми смо чули гдје он говори: ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која не ће бити рукама начињена.

59. И ми ово свједочанство њихово не бијаше једнако.

60. И уставши поглавар свештенички на сриједу запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?

61. А он мучаше и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече му: Јеси ли ти Христос, син благословенога?

62. А Исус рече: Јесам; и видјећете сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.

63. А поглавар свештенички раздрије своје хаљине, и рече: шта нам требају више свједоци?

64. чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.

65. И почеше једни пљувати нањ, и покривати му лице, и ћушати га, и говорити му: Прореци; и слуге га бијаху по образима.

66. И кад бијаше Петар доље на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничкога,

67. И видјевши Петра гдје се грије погледа нањ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.

68. А он се одрече говорећи: Не знам нити разумијем шта ти говориш. И изиђе на поље пред двор: и пијетао запјева.

69. И опет кад га видје слушкиња, поче говорити онима што стајаху ондје: Овај је од њих.

70. А он се опет одрицаше. И мало за тијем опет они што стајаху ондје рекоше Петру: Ва истину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је онакови.

71. А он се поче клети и преклињати: Не знам тога човјека за кога ви говорите.

72. И други пут запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи што му рече Исус: Док пијетао двапут не запјева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.

Глава 15

1. И одмах у јутру. учинише вијећу главари свештенички са старјешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.

2. И упита га Пилат: јеси ли ти цар Јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш.

3. И тужаху га главари свештенички врло.

4. А Пилат опет упита га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта свједоче на тебе.

5. Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

6. А о сваком празнику пушташе им по једнога сужња кога искаху.

7. А бијаше један затворен, по имену Варава, са својијем другарима који су у буни учинили крв.

8. И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.

9. А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара Јудејскога?

10. Јер знадијаше да су га из зависти предали главари свештенички.

11. Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да ишту да им пусти.

12. А Пилат опет одговарајући рекне им: А шта хоћете да чиним с тијем што га зовете царем Јудејскијем?

13. А они опет повикаше: Распни га.

14. А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они иза гласа викаху: Распни га.

15. А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да га разапну.

16. А војници га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

17. И обукоше му скерлетну кабаницу, и оплетавши вијенац од трња метнуше нањ.

18. И почеше му називати Бога говорећи: Помоз, Бог, царе Јудејски!

19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху нањ, и падајући на кољена поклањаху му се.

20. И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу, и обукоше га у његове хаљине и изведоше га да га разапну.

21. И натјераше некога Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, која иђаше из поља, да му понесе крст.

22. И доведоше га на мјесто Голготу, које ће рећи: коштурница.

23. И даваху му да није вино са смирном, а он не узе.

24. И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

25. А бијаше сахат трећи кад га разапеше.

26. И бијаше натпис његове кривице написан: Цар Јудејски.

27. И с њим распеше два хајдука. једнога с десне а једнога с лијеве стране њему.

28. И изврши се писмо које говори: И метнуше га међу злочинце.

29. И који прилажаху хуљаху нањ машући главама својима и говорећи: Аха! ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш!

30. Помози сам себи и сиђи с крста.

31. Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другоме: Другима помаже, а себи не може помоћи.

32. Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети ругаху му се.

33. А у шестоме сахату би тама по свој земљи до сахата деветога.

34. И у деветоме сахату повика Исус иза гласа говорећи: Елои! Елои! лама савахтани? које значи: Боже мој! Боже мој! за што си ме оставио?

35. И неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: Ено зове Илију.

36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

37. А Исус повика иза гласа, и издахну.

38. И завјес црквени разадрије се на двоје с врха до на дно.

39. А кад видје капетан који стајаше према њему да с таком виком издахну, рече: Заиста човјек овај син Божиј бјеше.

40. А бијаху и жене које гледаху из далека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија Јакова малога и Јосије мати, и Соломија,

41. Које иђаху за њим и кад бјеше у Галилеји, и служаху му; и друге многе које бијаху дошле с њим у Јерусалим.

42. И кад би у вече (јер бијаше петак. то јест уочи суботе),

43. Дође Јосиф из Ариматеје, поштен савјетник, који и сам царства Божијега чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тијело Исусово.

44. А Пилат се зачуди да је већ умр’о; и дозвавши капетана запита га: Јели давно умр’о ?

45. И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу

46. И купивши платно, и скинувши га, обави платном, и метну га у гроб који бјеше усјечен у камену, и навали камен на врата од гроба.

47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га метаху.

Глава 16

1. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса.

2. И врло рано у први дан недјеље дођоше на гроб око сунчанога рођаја,

3. И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гробнијех?

4. И погледавши видјеше да камен бјеше одваљен: јер бјеше врло велики.

5. И ушавши у гроб видјеше младића обучена у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране; и уплашише се.

6. А он им рече: Не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетога; уста, није овдје, ево мјесто гдје га метнуше.

7. Него идите кажите ученицима његовијем и Петру да пред вама отиде у Галилеју: тамо ћете га видјети као што вам рече.

8. И изишавши побјегоше од гроба; јер их ухвати дрхат и страх; и никоме ништа не казаше, јер се бојаху.

9. А Исус уставши рано у први дан недјеље јави се најприје Марији Магдалини, из које је истјерао седам ђавола.

10. А она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху.

11. И они чувши да је жив и да га је она видјела не вјероваше.

12. А по том јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село.

13. И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вјероваше.

14. А најпослије јави се кад њих једанаесторица бијаху за трпезом, и прекори их за њихово невјерје и тврђу срца што не вјероваше онима који су га видјели да је устао;

15. И рече им: Идите по свему свијету и проповједите јеванђелије свакоме створењу.

16. Који узвјерује и покрсти се, спашће се; а ко не вјерује, осудиће се.

17. А знаци онима који вјерују биће ови: именом мојијем изгониће ђаволе; говориће новијем језицима; .

18. узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, не ће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће.

19. А Господ пошто им изговори узе се на на небо, и сједе Богу с десне стране.

20. А они изиђоше и проповиједаше свуда, и Господ их потпомага, и ријеч потврђива знацима који су се по том показивали. Амин.

 

 

 

 

 

 

Јеванђеље по Луци

Глава 1

1. Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

2. Као што нам предаше који испрва сами видјеше и слуге ријечи бише:

3. Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

4. Да познаш темељ онијех ријечи којима си се научио.

5. У вријеме Ирода цара Јудејскога бијаше неки свештеник од реда Авијна, по имену Зарија. и жена његова од племена Аронова, но имену Јелисавета.

6. А бијаху обоје праведни и пред Богом, и живљаху у свему по заповијестима и уредбама Господњијем без мане.

7. И не имадијаху дјеце; јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ стари.

8. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,

9. Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

10. И све мноштво народа бијаше на пољу и мољаше се Богу у вријеме кађења.

11. А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионога.

12. И кад га видје Зарија уплаши се и страх нападе нањ.

13. А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и нађени му име Јован.

14. И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу.

15. Јер ће бити велики пред Богом, и не ће нити вина и сикера; и напуниће се Духа светога још у утроби матере своје;

16. И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховоме;

17. И он ће напријед доћи пред њим у духу и сили Илијној да обрати срца отаца к дјеци и невјернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

18. И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? јер сам ја стар и жена је моја временита.

19. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

20. И ево, онијемићеш и не ћеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде; јер нијеси вјеровао мојијем ријечима које ће се збити у своје вријеме.

21. И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

22. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нијем.

23. И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

24. А послије овијех дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи:

25. Тако ми учини Господ у дане ове, у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

26. А у шести мјесец посла Бог анђела Гаврила у град Галилејски по имену Назарет.

27. К дјевојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.

28. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

29. А она видјевши га поплаши се од ријечи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?

30. И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер се нашла милост у Бога

31. И ево затрудњећеш. и родићеш сина, и надјени му име Исус.

32. Он ће бити велики, и назваће се син највишега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова;

33. И цароваће у дому Јаковљеву ва вијек, и царству његовом не ће бити краја.

34. А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

35. И одговарајући анђео рече јој: Дух свети доћи ће на тебе, и сила највишега осјениће те; за то и оно што ће се родити биће свето, и назваће се син Божиј.

36. И ето Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сином у старости својој, и ово је шести мјесец њојзи, коју зову нероткињом.

37. Јер у Бога све је могуће што рече.

38. А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој. И анђео отиде од ње.

39. А Марија уставши онијех дана отиде брзо у горњу земљу у град Јудин.

40. И уђе у кућу Заријну, и честита Јелисавети.

41. И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се напуни Духа светога,

42. И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је род утробе твоје.

43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега к мени?

44. Јер гле, кад дође глас честитања твојега у уши моје, заигра дијете радосно у утроби мојој.

45. И благо оној која вјерова; јер ће се извршити што јој каза Господ.

46. И рече Марија: Велича душа моја Господа;

47. И обрадова се дух мој Богу спасу мојему,

48. Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, од сад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

49. Што ми учини величину силни, и свето име његово;

50. И милост је његова од кољена на кољено онима који га се боје.

51. Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихова.

52. Збаци силне с пријестола и подиже понижене.

53. Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

54. Прими Израиља слугу својега да се опомене милости;

55. Као што говори оцима нашијем, Авраму и сјемену његову до вијека.

56. Марија пак сједи с њом око три мјесеца, и врати се кући својој.

57. А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.

58. И чуше њезини сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

59. И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и шћадијаху да му надјену име оца његова, Зарија.

60. И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

61. И рекоше јој : Никога нема у родбини твојој да му је тако име.

62. И намигиваху оцу његову како би он хтио да му надјену име.

63. И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

64. И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше хвалећи Бога.

65. И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се овај сав догађај.

66. И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: шта ће бити из овога дјетета? И рука Господња бјеше с њим.

67. И Зарија отац његов напуни се Духа светога, и пророкова говорећи:

68. Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој

69. И подиже нам рог спасенија у дому Давида слуге својега,

70. Као што говори устима светијех пророка својијех од вијека

71. Да ће нас избавити од нашијех непријатеља и из руку свију који мрзе на нас;

72. Учинити милост оцима нашијем, и опоменути се светога завјета својега,

73. Клетве којом се клео Авраму оцу нашему да ће нам дати.

74. Да се избавимо из руку непријатеља својијех, и да му служимо без страха,

75. У светости и у правди пред њим док смо год живи.

76. И ти, дијете, назваћеш се пророк највишега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњијем да му приправиш пут.

77. Да даш разум спасенија народу његову за опроштење гријеха њиховијех.

78. По дубокој милости Бога нашега, по којој нас је походио исток с висине.

79. Да обасјаш оне који сједе у тами и у сјену смртноме; да упутиш ноге наше на пут мира.

80. А дијете растијаше и јачаше духом, и бијаше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.

Глава 2

1. У то вријеме пак изиђе заповијест од ћесара Августа да се препише сав свијет.

2. Ово је био први пријепис за владања Киринова Сиријом.

3. И пођоше сви да се препишу сваки у свој град.

4. Тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,

5. Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

6. И кад онамо бијаху, дође вријеме да она роди.

7. И роди сина својега првенца, и пови га, и метну га у јасли; јер им не бијаше мјеста у гостионици.

8. И бијаху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код стада својега.

9. И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

10. И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост, која ће бити свему народу.

11. Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ у граду Давидову.

12. И ето вам знака: наћи ћете дијете повито гдје лежи у јаслима.

13. И у једанпут постаде с анђелом мноштво војника небескијех, који хваљаху Бога говорећи:

14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

15. И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило што нам каза Господ.

16. И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа, и дијете гдје лежи у јаслима.

17. А кад видјеше, казаше све што им је казано за то дијете

18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

19. А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.

20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.

21. И кад се наврши осам дана да га обрежу, надјенуше му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

22. И кад дође вријеме да иду на молитву по закону Мојсијеву, донијеше га у Јерусалим да га метну пред Господа,

23. (Као што је написано у закону Господњему: Да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу);

24. И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњему, двије грлице, или два голубића.

25. И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеун, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјехе Израиљеве, и Дух свети бијаше у њему.

26. И њему бјеше свети Дух казао да не ће видјети смрти док не види Христа Господњега.

27. И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дијете Исуса да сврше за њега закон по обичају,

28. И он га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:

29. Сад отпушташ с миром слугу својега, Господе, по ријечи својој;

30. Јер видјеше очи моје спасеније твоје,

31. Које си уготовио пред лицем свију народа,

32. Видјело, да обасја незнабошце, и славу народа твојега Израиља.

33. И Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше за њега.

34. И благослови их Симеун, и рече Марији матери његовој : Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити

35. (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многијех срца.

36. И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од кољена Асирова; она је остарјела, а седам је година живјела с мужем од дјевојаштва својега,

37. И удова око осамдесет и четири године, која неодлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.

38. И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за њега свима који чекаху спасенија у Јерусалиму.

39. И кад свршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

40. А дијете растијаше, и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија бјеше на њему.

41. И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе

42. И кад му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;

43. И кад дана проведоше, и они се вратише, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;

44. Него, мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше га тражити по родбини и по знанцима.

45. И не нашавши га вратише се у Јерусалим да га траже.

46. И послије три дана нађоше га у цркви гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их.

47. И сви који га слушаху дивљаху се његову разуму и одговорима.

48. И видјевши га зачудише се, и мати његова рече му: Сине! шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражасмо те.

49. И рече им: За што сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је оца мојега?

50. И они не разумјеше ријечи што им рече.

51. И сиђе с њима и дође у Назарет; и бијаше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.

52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.

Глава 3

1. У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад бјеше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четверовласник у Галилеји, а Филип брат његов четверовласник у Итуреји и у Трахонитској, и Лисанија четверовласник у Авилини,

2. За поглавара свештеничкијех Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријну у пустињи,

3. И дође у сву околину Јорданску проповиједајући крштење покајања за опроштење гријеха;

4. Као што је написано у књизи ријечи пророка Исаије који говори: Глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи; поравните стазе његове;

5. Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и што је криво нека буде право, и храпави путови нека буду глатки;

6. И свако ће тијело видјети спасеније Божије.

7. Јован пак говораше људима који излажаху да их крсти Породи аспидини! ко вам каза да бјежите од гњева који иде

8. Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите себи: оца имамо Аврама; јер вам кажем да Бог може и од овога камења подигнути дјецу Авраму.

9. Јер већ и сјекира стоји дрвету код коријена;и свако дрво које добра рода не рађа сијече се и у огањ се баца.

10. И питаху га људи говорећи: шта ћемо дакле чинити?

11. Он пак одговарајући рече им: Који има двије хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако.

12. Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: Учитељу! шта ћемо чинити?

13. А он им рече: Не иштите више него што вам је речено.

14. Питаху га пак и војници говорећи: А ми шта ћемо чинити? И рече им: Никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.

15. А кад народ бјеше у сумњи и помишљаху сви у срцима својијем уз Јована: Да није он Христос?

16. Одговараше Јован свима говорећи: Ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој : он ће вас крстити Духом светијем и огњем.

17. Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу у житницу своју, а пљеву ће сажећи огњем вјечнијем.

18. И друго много којешта јавља народу и напомиња.

19. Ирода пак четверовласника кораше Јован за Иродијаду, жену брата његова, и за сва зла што учини Ирод;

20. И сврх свега учини и то те затвори Јована у тамницу.

21. А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо,

22. И сиђе нањ Дух свети у тјелесноме облику као голуб, и чу се глас с неба говорећи: Ти си син мој љубазни, ти си по мојој вољи.

23. И тај Исус имаше око тридесет година кад поче; и бјеше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијна,

24. Сина Мататова, сина Левијна, сина Мелхијна. сина Јанејева, сина Јосифова,

25. Сина Мататијна, сина Амосова, сина Наумова. сина Еслијна, сина Нангејева,

26. Сина Маатова, сина Мататијна, сина Семејина. сина Јосифова, сина Јудина,

27. Сина Јоанина, сина Рисина, сина Зоровавелова, сина Салатиилова, сина Ниријна,

28. Сина Мелхијна, сина Адијна, сина Косамова, сина Елмодамова, сина Ирова,

29. Сина Јосијна, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијна,

30. Сина Симеунова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонанова, сина Елиакимова,

31. Сина Мелејина, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова,

32. Сина Јесејева, сина Овидова, сина Воозова, сина Салмонова, сина Наасонова.

33. Сина Аминадавова, сина Арамова, сина Есромова. сина Фаресова, сина Јудина,

34. Сина Јаковљева, сина Исакова, сина Аврамова, сина Тарина, сина Нахорова,

35. Сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Саина,

36. Сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова,

37. Сина Матусалина, сина Енохова, сина Јаредова, сина Малелеилова, сина Каинанова,

38. Сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега.

Глава 4

1. Исус пак пун Духа светога врати се од Јордана, и одведе га Дух у пустињу,

2. И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладње,

3. И рече му ђаво: Ако си син Божиј, реци овоме камену да постане хљеб.

4. И одговори му Исус говорећи: у писму стоји: не ће живљети човјек о самом хљебу, него о свакој ријечи Божијој.

5. И изведавши га ђаво на гору високу показа му сва царства овога свијета у тренућу ока,

6. И рече му ђаво: Теби ће дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;

7. Ти дакле ако се поклониш преда мном биће све твоје.

8. Одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: поклањај се Господ Богу својему, и њему јединоме служи.

9. И одведе га у Јерусалим, и постави га наврх цркве, и рече му: Ако си син Божиј, скочи одавде доље;

10. Јер у писму стоји да ће анђелима својијем заповједити за тебе да те сачувају,

11. И узеће те на руке да гдје не запнеш за камен ногом својом.

12. И одговарајући Исус рече му: Казано је: не кушај Господа Бога својега.

13. И кад сврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме.

14. И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о њему по свему оном крају.

15. И он учаше по зборницама њиховијем и сви га хваљаху.

16. И дође у Назарет гдје бјеше одрастао, и уђе по обичају своме у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

17. И даше му књигу пророка Исаије. и отворивши књигу нађе мјесто гдје бјеше написано:

18. Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим јеванђелије сиромасима; посла ме да исцијелим скрушене у срцу; да проповједим заробљенима да ће се отпустити, и слијепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

19. И да проповиједам пријатну годину Господњу.

20. И затворивши књигу даде слузи, па сједе: и сви у зборници гледаху нањ.

21. И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашима.

22. И сви му свједочаху, и дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његовијех, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

23. И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: љекару! излијечи се сам; што смо чули да си чинио у Капернауму учини и овдје на својој постојбини.

24. Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није био на својој постојбини.

25. А заиста вам кажем: многе удовице бијаху Израиљу у вријеме Илијно кад се небо затвори три године и шест мјесеци и би велика глад по свој земљи;

26. И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску к жени удовици.

27. И многи бијаху губави у Израиљу за пророка Јелисеја; и ни један се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.

28. И сви се у зборници напунише гњева кад чуше ово.

29. И уставши истјераше га на поље из града, и одведоше га наврх горе гдје бијаше њихов град сазидан да би га бацили одозго.

30. Али он прође између њих, и отиде.

31. И дође у Капернаум град Галилејски, и учаше их у суботе.

32. И чуђаху се науци његовој; јер његова бесједа бјеше силна.

33. И у зборници бјеше човјек у коме бјеше нечисти дух ђаволски, и повика иза гласа

34. Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си светац Божиј.

35. И запријети му Исус говорећи: умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на сриједу, изиђе из њега, и ни мало му не науди.

36. И у све уђе страх, и говораху један другоме говорећи: каква је то ријеч, да влашћу и силом заповиједа нечистијем духовима, и излазе?

37. И отиде глас о њему по свима околнијем мјестима.

38. уставши пак из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову бјеше ухватила велика грозница, и молише га за њу.

39. И ставши више ње запријети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

40. А кад захођаше сунце, сви који имадијаху болеснике од различнијех болести довођаху их к њему; а он на свакога од њих меташе руке, и исцјељиваше их.

41. А и ђаволи излажаху из многијех вичући и говорећи: Ти си Христос син Божиј. И запрећиваше им да не говоре да знаду да је он Христос.

42. А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто мјесто; и народ га тражаше, и дођоше к њему, и задржаваху га да не иде од њих.

43. А он им рече: И другијем градовима треба ми проповједити јеванђелије о царству Божијему; јер сам на то послан.

44. И проповиједаше по зборницама Галилејскијем.

Глава 5

1. Једанпут пак кад народ належе к њему да слушају ријеч Божију он стајаше код језера Генисаретскога,

2. И видје двије лађе гдје стоје у крају, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже;

3. И уљезе у једну од лађи која бјеше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и сједавши учаше народ из лађе.

4. А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

5. И одговарајући Симон рече му: Учитељу! сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твојој ријечи бацићу мрежу.

6. И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше.

7. И намагоше на друштво које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се готово потопе.

8. А кад видје Петар Симон, припаде ка кољенима Исусовијем говорећи: Изиђи од мене, Господе! ја сам човјек гријешан.

9. Јер бијаше ушао страх у њега и у све који бијаху с њим од мноштва риба које ухватише;

10. А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.

11. И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.

12. И кад бјеше Исус у једном граду, и гле, човјек сав у губи: и видјевши Исуса паде ничице молећи му се и говорећи: Господе! ако хоћеш можеш ме очистити.

13. И пруживши руку дохвати га се, и рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

14. И он му заповједи да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

15. Али се глас о њему још већма разлажаше, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их исцјељује од њиховијех болести.

16. А он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

17. И један дан учаше он, и ондје сјеђаху фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села Галилејскијех и Јудејскијех и из Јерусалима; и сила Господња исцјељиваше их.

18. И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше узет, и тражаху да га унесу и метну предањ;

19. И не нашавши куда ће га унијети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на сриједу пред Исуса.

20. И видјевши вјеру њихову рече му: човјече! опраштају ти се гријеси твоји.

21. И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

22. А кад разумје Исус помисли њихове, одговарајући рече им: шта мислите у срцима својијем?

23. шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси твоји? или рећи: устани и ходи?

24. Него да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

25. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

26. И сви се упропастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: чуда се нагледасмо данас!

27. И по том изиђе, и видје цариника по имену Левија гдје сједи на царини, и рече му: Хајде за мном.

28. И оставивши све, устаде и пође за њим.

29. И зготови му Левије код куће своје велику част; и бјеше много цариника и другијех који сјеђаху с њим за трпезом.

30. И викаху на њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима његовијем: За што с цариницима и грјешницима једете и пијете?

31. И одговарајући Исус рече им: Не требају :здрави љекара него болесни.

32. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике него грјешнике на покајање.

33. А они му рекоше: За што ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

34. А он им рече: Можете ли сватове натјерати да посте док је женик с њима?

35. Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

36. Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не личи што је од новога.

37. И нико не љева вина новога у мјехове старе; иначе продре ново вино мјехове и оно се пролије, и мјехови пропадну;

38. Него вино ново у мјехове нове треба љевати, и обоје ће се сачувати.

39. И нико пивши старо не ће одмах новога; јер вели: старо је боље.

Глава 6

1. Догоди му се пак у прву суботу по другоме дану пасхе да иђаше кроз усјеве, и ученици његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

2. А неки од фарисеја рекоше им: За што чините што не ваља чинити у суботу?

3. И одговарајући Исус рече им: Зар нијесте читали оно што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

4. Како уђе у кућу Божију, и узе хљебове постављене и изједе, и даде их онима што бијаху с њим, којијех никоме не ваљаше јести осим јединијех свештеника.

5. И рече им: Син је човјечиј господар и од суботе

6. А догоди се у другу суботу да он уђе у зборницу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.

7. Књижевници пак и фарисеји гледаху за њим не ће ли у суботу исцијелити, да га окриве.

8. А он знадијаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: устани и стани на сриједу. А он устаде и стаде.

9. А Исус рече им: Да вас запитам: шта ваља у суботу чинити, добро или зло? одржати душу или погубити? А они мучаху.

10. И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

11. А они се сви напунише безумља, и говораху један другоме шта би учинили Исусу.

12. Тијех пак дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

13. И кад би дан, дозва ученике своје, и избра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва.

14. Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

15. Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозванога Зилота,

16. Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који га и издаде.

17. И изишавши с њима стаде на мјесту равном, и гомила ученика његовијех; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја Тирскога и Сидонскога,

18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својијех болести, и које мучаху духови нечисти; и исцјељиваху се.

19. И сав народ тражаше да га се дотакну; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.

20. И он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

21. Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмијати.

22. Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло сина ради човјечијега.

23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.

24. Али тешко вама богати; јер сте већ примили утјеху своју.

25. Тешко вама сити сад; јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сад; јер ћете заплакати и заридати.

26. Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажнијем пророцима оцеви њихови.

27. Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

28. Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вријеђају.

29. Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

30. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

31. И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала. Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.

33. И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грјешници чинише тако.

34. И ако дајете у зајам онима од којијех се надате да ћете узети, каква нам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да узму опет онолико.

35. Али љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови највишега, јер је он благ и неблагодарнима и злима.

36. Будите дакле милостиви као и отац ваш што је милостив.

37. И не судите, и не ће вам судити; и не осуђујте, и не ћете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

38. Дајите, и даће вам се: мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером дајете онаком ће нам се вратити.

39. И каза им причу: Може ли слијепац слијепца водити? Не ће ли обадва пасти у јаму?

40. Нема ученика над учитеља својега, него и са свијем кад се изучи, биће као и учитељ његов.

41. А за што видиш трун у оку брата својега, а брвна у својему оку не осјећаш?

42. Или како можеш рећи брату својему: брате! стани да извадим трун који је у оку твојему, кад сам не видиш брвна у својему оку? Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.

43. Јер нема дрвета добра да рађа зао род; нити дрвета зла да рађа добар род.

44. Јер се свако дрво по роду своме познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине.

45. Добар човјек из добре клијети срца својега износи добро, а зао човјек из зле клијети срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

46. А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршујете што вам говорим?

47. Сваки који иде за мном и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

48. Он је као човјек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали ријека на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

49. А који слуша и не извршује он је као човјек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.

Глава 7

1. А кад сврши све ријечи своје пред народом , дође у Капернаум.

2. У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.

3. А кад чу за Исуса, посла к њему старјешине Јудејске молећи га да би дошао да му исцијели слугу.

4. А они дошавши к Исусу мољаху га лијепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;

5. Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.

6. А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаху близу куће, посла капетан к њему пријатеље говорећи му: Господе! не труди се. јер нијесам достојан да уђеш под моју стреху;

7. За то и не држах себе достојна да ти дођем, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.

8. Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.

9. А кад то чу Исус, :зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вјере не нађох.

10. И вративши се послани нађоше болеснога слугу здрава.

11 . И по том иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.

12. Кад се приближише к вратима градскијем, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица, и народа из града много иђаше с њом.

13. И видјевши је Господ сажали му се за њом, и рече јој : Не плачи.

14. И приступивши, прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! теби говорим, устани.

15. И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

16. А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.

17. И отиде глас онај о њему но свој Јудеји и по свој околини.

18. И јавише Јовану ученици његови за све ово.

19. И дозвавши Јован два од ученика својијех посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?

20. Дошавши пак људи к њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, али другога да чекамо?

21. А у тај час исцијели многе од болести и од мука и од злијех духова, и многима слијепијем дарова вид.

22. И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глухи чују, мртви устају, сиромашнима проповиједа се јеванђелије.

23. И благо ономе који се не саблазни о мене.

24. А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар?

25. шта сте дакле изишли да видите? човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царскијем су дворовима.

26. шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;

27. Јер је оно онај за кога је писано: ето ја шаљем анђела својега, пред лицем твојијем који ће приправити пут твој пред тобом.

28. Јер нам кажем: ниједан између рођенијех од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијему већи је од њега.

29. И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановијем;

30. А фарисеји и књижевници одбацише свјет Божиј за њих, и не хтјеше да их он крсти.

31. А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овога рода? И какви су?

32. Они су као дјеца која сједе по улицама и дозивају једно друго и говоре: свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.

33. Јер дође Јован крститељ који ни једе хљеба ни пије вина, а ви кажете: ђаво је у њему;

34. Дође син човјечиј који и једе и пије, а ви кажете: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима.

35. И оправдаше премудрост сва дјеца њезина.

36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву сједе за трпезу.

37. И гле, жена у граду која бјеше грјешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;

38. И ставши састраг код ногу његовијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром.

39. А кад видје фарисеј који га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грјешница.

40. И одговарајући Исус рече му: Симоне! имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! кажи.

41. А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме дужнику, један бјеше дужан пет стотина динара а други педесет.

42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.

73. А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А он му рече: Право си судио.

44. И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге нијеси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отр.

45. Цјелива ми нијеси дао; а она од како уђох не преста цјеливати ми ногу.

46. Уљем нијеси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.

47. За то кажем ти: опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта, има малу љубав.

48. А њој рече: Опраштају ти се гријеси.

49. И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта?

50. А жени рече: Вјера твоја поможе ти; иди с миром.

Глава 8

1. Послије тога иђаше он но градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђелије о царству Божијему, и дванаесторица с њим,

2. И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и од болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,

3. И Јована, жена Хузе пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које служаху њему имањем својијем.

4. А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху к њему, каза у причи:

5. Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.

6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

7. И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.

9. А ученици његови питаху га говорећи: шта значи прича ова?

10. А он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијега; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.

11. А прича ова значи: сјеме је ријеч Божија.

12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.

13. А које је на камену то су они који кад чују с радости примају ријеч; и ови коријена немају који за неко вријеме вјерују, а кад дође вријеме кушања отпадну.

14. А које у трње паде то су они који слушају, и отишавши од бриге и богаства и сласти овога живота загуше се, и род не сазри.

15. А које је на доброј земљи то су они који ријеч слушају, и у доброме и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.

16. Нико пак свијеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свијетњак да виде свјетлост који улазе.

17. Јер нема ништа тајно што не ће бити јавно, ни сакривено што се не ће дознати и на видјело изићи.

18. Гледајте дакле како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

19. Дођоше пак к њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да говоре с њим.

20. И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје на пољу, хоће да те виде.

24. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

22. И догоди се у један дан он уљезе с ученицима својијем у лађу, и рече им: Да пријеђемо на ону страну језера. И пођоше.

23. А кад иђаху они он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и бијаху у великој невољи.

24. И приступивши пробудише га говорећи: учитељу! учитељу! изгибосмо. А он устаде, и запријети вјетру и валовима; и престадоше, и поста тишина.

25. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај што и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?

26. И дођоше у околину Гадаринску која је према Галилеји.

27. А кад изиђе он на земљу, срете га један човјек из града у коме бијаху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

28. А кад видје Исуса, повика и припаде к њему, и рече здраво: што је теби до мене, Исусе, сине Бога највишега? Молим те не мучи ме.

29. Јер Исус заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тјераше га ђаво по пустињи.

30. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи бијаху ушли уњ.

31. И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.

32. А ондје пасијаше по гори велики крд свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

33. Тада изиђоше ђаволи из човјека и уђоше у свиње; и навали крд с бријега у језеро, и утопи се.

34. А кад видјеше свињари што би, побјегоше и јавише у град и по селима.

35. И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човјека из кога ђаволи бијаху изишли а он сједи обучен и паметан код ногу Исусовијех; и уплашише се.

36. А они што су видјели казаше им како се исцијели бијесни.

37. И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих; јер се бијаху врло уплашили. А он уљезе у лађу и отиде натраг.

38. човјек пак из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:

39. Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му Исус учини.

40. А кад се врати Исус срете га народ, јер га сви очекиваху.

41. И гле, дође човјек, по имену Јаир, који бјеше старјешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше га да уђе у кућу његову;

42. Јер у њега бјеше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше га народ.

43. И бјеше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ни један је није могао излијечити,

44. И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.

45. И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који бијаху с њим: учитељу! народ те опколио и турка те, а ти кажеш: ко је то што се дотаче мене?

46. А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осјетих силу која изиђе из мене.

47. А кад видје жена да се није сакрила, приступи дркћући, и паде пред њим, и каза му пред свијем народом за што га се дотаче и како одмах оздрави.

48. А он јој рече: Не бој се, кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром.

49. Док он још говораше дође неко од куће старјешине зборничкога говорећи му: умрије кћи твоја, не труди учитеља.

50. А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и оживљеће.

51. А кад дође у кућу, не даде ми једноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и дјевојчина оца и матере.

52. А сви плакаху и јаукаху за њом; а он рече: Не плачите, није умрла него спава.

53. И подсмијеваху му се знајући да је умрла.

54. А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Дјевојко! устани.

55. И поврати се дух њезин, и устаде одмах; и заповједи да јој даду нека једе.

56. И дивише се родитељи њезини. А он им заповједи да никоме не казују шта је било.

Глава 9

1. Сазвавши пак дванаесторицу даде им силу и власт над свијем ђаволима, и да исцјељују од болести.

2. И посла их да проповиједају царство Божије, и да исцјељују болеснике.

3. И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хљеба ни новаца, нити по двије хаљине да имате.

4. У коју кућу уђете ондје будите и оданде полазите.

5. И гдје вас не приме излазећи из града онога отресите и прах с ногу својијех, за свједочанство на њих.

6. А кад изиђоше, иђаху по селима проповиједајући јеванђелије и исцјељујући свуда.

7. А кад чу Ирод четверовласник шта он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвијех,

8. А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старијех пророка.

9. И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је то о коме ја такова чудеса слушам? И жељаше га видјети.

10. И вративши се апостоли казаше му шта су починили. И узевши их отиде на само у пустињу код града који се зваше Витсаида.

11. А народ разумјевши пође за њим, и примивши их говораше им о царству Божијему и исцјељиваше који требаху исцјељивања.

12. А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овдје у пустињи.

13. А он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: у нас нема више до пет хљебова и двије рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

14. Јер бијаше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својијем: Посадите их на гомиле по педесет.

15. И учинише тако, и посадише их све.

16. А он узе онијех пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

17. И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече,

18. И кад се једанпут мољаше Богу на само, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?

19. А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ; а други да си Илија; а други да је који устао од старијех пророка.

20. А он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божиј.

21. А он им запријети и заповједи да никоме не казују тога

22. Говорећи да сину човјечију треба много пострадати, и да ће га старјешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

23. А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

24. Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

25. Јер каку ће корист имати човјек ако сав свијет придобије а себе изгуби или себи науди?

26. Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи њега ће се син човјечиј постидјети кад дође у слави својој и очиној и светијех анђела.

27. А заиста вам каже: имају неки међу овима што стоје овдје који не ће окусити смрти док не виде царства Божијега.

28. А кад прође осам дана послије овијех ријечи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

29. И кад се мољаше постаде лице његово друкчије, и одијело његово бијело и сјајно.

30. И гле, два човјека говораху с њим, који бијаху Мојсије и Илија.

31. Показаше се у слави, и говораху о изласку његову који му је требало свршити у Јерусалиму.

32. А Петар и који бијаху с њим бијаху заспали; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека који с њим стајаху.

33. И кад се одвојише од њега рече Петар Исусу: учитељу! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

34. А док он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

35. И чу се глас из облака говорећи: Ово је син мој љубазни, њега послушајте.

36. И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога шта видјеше.

37. А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете га мноштво народа.

38. И гле, човјек из народа повика говорећи: Учитељу! молим ти се погледај на сина мојега, јер ми је јединац:

39. И гле, хвата га дух, и у један пут виче, и ломи га с пјеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

40. И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше.

41. И одговарајући Исус рече: О роде невјерни и покварени! докле ћу бити с вама и трпљети вас? Доведи ми сина својега амо.

42. А док још иђаше к њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцијели момче, и даде га оцу његову.

43. И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својијем:

44. Метните ви у уши своје ове ријечи: јер син човјечиј треба да се преда у руке човјечије.

45. А они не разумјеше ријечи ове; јер бјеше сакривена од њих да је не могоше разумјети; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.

46. А уђе мисао у њих ко би највећи био међу њима.

47. А Исус знајући помисли срца њиховијех узе дијете и метну га преда се,

48. И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима онога који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

49. А Јован одговарајући рече: Учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.

50. И рече му Исус: Не брините; јер ко није против вас с вама је.

54. А кад се навршише дани узећа његова, он намјери да иде право у Јерусалим.

52. И посла гласнике пред лицем својијем; и они отидоше и дођоше у село Самарјанско да му уготове гдје ће ноћити.

53. И не примише га; јер видјеше да иде у Јерусалим.

54. А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе! хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби као и Илија што учини?

55. А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа;

56. Јер син човјечиј није дошао да погуби душе човјечије него да сачува. И отидоше у друго село.

57. А кад иђаху путе рече му неко: Господе! ја идем за тобом кудгод ти пођеш.

58. И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда: а син човјечиј нема гдје заклонити главе.

59. А другоме рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! допусти ми да идем најприје да укопам оца својега.

60. А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

61. А други рече: Господе! ја идем за тобом; али допусти ми најприје да идем да се опростим с домашњима својијем.

62. А Исус рече му: Ни један није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.

Глава 10

1. А по том изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи.

2. А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

3. Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

4. Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никоме не називајте Бога на путу.

5. У којугод кућу уђете најприје говорите: мир кући овој.

6. И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

7. А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

8. И у којигод град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас.

9. И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије.

10. И у којигод град дођете и не приме вас, изишавши из улице његове реците:

11. И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; аи ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан него ли граду ономе.

13. Тешко теби, Хоразине! тешко теби. Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали.

14. Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

15. И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

16. Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао.

17. Вратише се пак седамдесеторица с радости, говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје.

18. А он им рече: Ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња.

19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и ва скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам не ће наудити.

20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

21. У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја.

22. И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина и ако син коме хоће казати.

23. И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите.

24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

25. И гле, устаде један законик и кушајући га рече: Учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни?

26. А он му рече: шта је написано у закону? како читаш?

27. А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом; и ближњега својега као самога себе.

28. Рече му пак: Прво си одговорио; то чини и бићеш жив.

29. А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?

30. А Исус одговарајући рече: Један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

31. А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође.

32. А тако и Левит кад је био на ономе мјесту, приступи, и видјевши га прође.

33. А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видјевши га сажали му се;

34. И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе га у гостионицу, и устаде око њега.

35. И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

36. шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

37. А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

38. А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.

39. И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову.

40. А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе.

41. А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много,

42. А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се не ће узети од ње.

Глава 11

1. И кад се мољаше Богу на једном мјесту па преста, рече му неки од ученика његовијех: Господе! научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.

2. А он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

3. Хљеб наш потребни даји нам сваки дан;

4. И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.

5. И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: пријатељу! дај ми три хљеба у зајам;

6. Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;

7. А он изнутра одговарајући да рече: не узнемируј ме: већ су врата затворена, и дјеца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.

8. И кажем вам: ако и не устане да му да за то што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.

9. И ја вама кажем: иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.

10. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвора му се.

11. Који је међу вама отац у кога ако син заиште хљеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да мјесто рибе змију?

12. Или ако заиште јаје да му да скорпију?

13. Кад дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више отац небески дати Дух светога онима који ишту у њега?

14. И једном изгна ђавола који бјеше нијем; кад ђаво изиђе проговори нијеми; и дивише се људи.

15. А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

16. А други кушајући га искаху од њега знак с неба.

17. А он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

18. Тако и сотона ако се раздијели сам по себи, како ће остати његово царство? као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.

19. Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? За то ће вам они бити судије.

20. А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.

21. Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;

22. А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздијели што отме од њега.

23. Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.

24. Кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нашавши рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

25. И дошавши нађе пометен и украшен.

26. Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње човјеку ономе горе од првога.

27. А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Благо утроби која те је носила, и сисама које сисао!

28. А он рече: Благо и онима који слушају ријеч Божију, и држе је.

29. А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и не ће му се дати знак осим знака Јоне пророка;

30. Јер како што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и син човјечиј бити роду овоме.

31. Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.

32. Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јонинијем: а гле, овдје је већи од Јоне.

33. Нико не меће запаљене свијеће на сакривено мјесто нити под суд, него на свијетњак да виде свјетлост који улазе.

34. Свијећа је тијелу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тијело твоје бити свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело је твоје тамно.

35. Гледај дакле да видјело које је у теби не буде тама.

36. Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема никаквога уда тамна, биће све свијетло као кад те свијећа обасја свјетлошћу.

37. А кад говораше. мољаше га некакав фарисеј да обједује у њега. А он ушавши сједе за трпезу.

38. А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не уми прије обједа.

39. А Господ рече му: Сад ви фарисеји споња чистите чашу и здјелу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.

40. Безумни! није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?

41. Али дајите милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.

42. Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од свакога поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.

43. Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.

44. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери. што се као скривени гробови по којима људи иду и не знаду их.

45. А неки од законика одговарајући рече! учитељу! говорећи то и нас срамотиш.

46. А он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једнијем прстом својијем не ћете да их прихватите.

47. Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их оцеви побили.

48. Ви дакле свједочите и одобравате дјела отаца својијех; јер их они побише, а ви им гробове зидате.

49. За то и премудрост Божија рече: послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати;

50. Да се иште од рода овога крв свију пророка која је проливена од постања свијета,

51. Од крви Авељеве тја до крви Заријне, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овога.

52. Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који шћадијаху да уђу, забранисте им.

53. А кад им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к њему и многијем питањем забуњивати га,

54. Вребајући и пазећи на њега не би ли што уловили из уста његовијех да га окриве.

Глава 12

1. Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другога, онда поче најприје говорити ученицима својијем: чувајте се квасца фарисејскога, који је лицемјерје.

2. Јер ништа није сакривено што се не ће открити, ни тајно што се не ће дознати;

3. Јер што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у клијетима, проповиједаће се на крововима.

4. Али вам кажем, пријатељима својијем: не бојте се од онијех који убијају тијело и по том не могу ништа више учинити.

5. Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се онога који има власт пошто убије бацити у пакао: да, кажем вам, онога се бојте.

6. Не продаје ли се пет врабаца за два динара? и ни један од њих није заборављен пред Богом.

7. А у вас је и коса на глави избројена. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

8. Него вам кажем: којигод призна мене пред људима признаће и син човјечиј њега пред анђелима Божијим;

9. А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

10. И сваки који рече ријеч на сина човјечијега опростиће му се, а који хули на светога Духа не ће му се опростити.

11. А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати

12. Јер ће вас свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

13. Рече му пак неки из народа: Учитељу! реци брату мојему да подијели са мном достојање.

14. А он му рече: човјече! ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

15. А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи онијем што је сувише богат.

16. Каза им пак причу говорећи: у једнога богатог човјека роди њива.

17. И мишљаше у себи говорећи: шта ћу чинити? немам у што сабрати своје љетине.

18. И рече: ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и ондје ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

19. И казаћу души својој: душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

20. А Бог њему рече: безумниче! ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а што си приправио чије ће бити?

21. Тако бива ономе који себи тече благо а не богати се у Бога.

22. А ученицима својијем рече: За то вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести ни тијелом у што ћете се обући:

23. Душа је претежнија од јела и тијело од одијела.

24. Погледајте гавране како не сију, ни жању, који немају подрума ни житница, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

25. А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?

26. А кад ни најмање што не можете, за што се бринете за остало?

27. Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

28. А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева, а камо ли вас, маловјерни!

29. И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

30. Јер ово све ишту и незнабошци овога свијета; а отац ваш зна да вама треба ово.

32. Него иштите царства Божијега и ово ће вам се све додати.

32. Не бој се. мало стадо! јер би воља вашега оца да вам да царство.

33. Продајите што имате и дајите милостињу; начините себи торбе које не ће оветшати, хазну која се никад не ће испразнити, на небесима, гдје се лупеж не прикучује, нити мољац једе.

34. Јер гдје је ваше благо ондје ће бити и срце ваше.

35. Нека буду ваша бедра запрегнута и свијеће запаљене;

36. И ви као људи који чекају господара својега кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

37. Благо онијем слугама које нађе господар кад дође а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће те ће им служити.

38. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо онијем слугама.

39. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје.

40. И ви дакле будите готови; јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј.

41. А Петар му рече: Господе! говориш ли нама ову причу или свима?

42. А Господ рече: Ко је дакле тај вјерни и мудри пристав којега постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

43. Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађи да извршује тако.

44. Заиста вам кажем: над свијем својијем имањем поставиће га.

45. Ако ли рече тај слуга у срцу својему: не ће мој господар још за дуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње. и јести и пити, и опијати се;

46. Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расјећи ће га, и дијел његов метнуће с невјернима.

47. А онај слуга који зна вољу господара својега и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

48. А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предане највише највише ће искати од њега.

49. Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтјело да се већ запалио!

50. Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

51. Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

52. Јер ће одселе пет у једној кући бити раздијељени, устаће три на два, и два на три.

53. Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи па матер; свекрва на снаху своју и снаха из свекрву своју.

54. А народу говораше: кад видите облак гдје се диже од запада одмах кажете: биће дажд; и бива тако.

55. И кад видите југ гдје дува кажете: биће врућина; и бива.

56. Лицемјери! лице неба и земље умијете познавати. а времена овога како не познајете?

57. За што пак и сами од себе не судите праведно?

58. Јер кад идеш са својијем супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга дате не баци у тамницу.

59. Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и пошљедњега динара.

Глава 13

1. У то вријеме пак дођоше пеки и казаше за Галилејце којијех крв помијеша Пилат са жртвама њиховијем.

2. И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше?

3. Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

4. Или они осамнаест што на њих паде кула Силоамска и поби их мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана?

5. Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

6. Каза им пак ову причу: Један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

7. Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, за што земљи да смета?

8. А он одговарајући рече му: Господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

9. Па да ако роди; ако ли не, посјећи ћеш је на годину

10. А кад учаше у једној зборници у суботу,

11. И гле, бјеше ондје жена болесна од духа осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се исправити.

12. А кад је видје, дозва је Исус и рече јој : жено! опроштена си од болести своје.

13. И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

14. А старјешина од зборнице срђаше се што је Исус исцијели у суботу, и одговарајући рече народу: шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лијечите, а не у дан суботни.

15. А Господ му одговори и рече: Лицемјере! сваки од вас у суботу не одрјешује ли својега вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

16. А ову кћер Аврамову коју свеза сотона ево осамнаеста година, не требаше ли је одријешити из ове свезе у дан суботни?

17. И кад он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва његова славна дјела.

18. А он им рече: Какво је царство Божије? и какво ћу казати да је?

19. Оно је као зрно горушично, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

20. Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?

21. Оно је као квасац који узевши жена метну у трп копање брашна, док не ускисе све.

22. И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

23. Рече му пак неко: Господе! јели мало онијех који ће бити спасени? А он им рече:

24. Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и не ће моћи:

25. Кад устане домаћин и затвори врата, и станете на пољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: не познајем вас откуда сте.

26. Тада ћете стати говорити: ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашијем учио си.

27. А он ће рећи: кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.

28. Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Аврама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе на поље истјеране.

29. И доћи ће од истока и запада и сјевера и југа и сјешће за трпезу у царству Божијему.

30. И гле, има пошљедњијех који ће бити први, и има првијех који ће бити пошљедњи.

31. у тај дан приступише неки од фарисеја говорећи му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

32. И рече им: Идите и кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцјељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу.

33. Али данас и сјутра и прекосјутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке, и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте!

35. Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: не ћете мене видјети док не дође да речете: благословен који иде у име Господње.

Глава 14

1. И догоди му се да дође у суботу у кућу једнога кнеза фарисеје кога да једе хљеб; и они мотраху на њега.

2. И гле, бјеше пред њим некакав човјек на коме бјеше дебела болест.

3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Јели слободно у суботу исцјељивати?.

4. А они оћутјеше. И дохвативши га се исцијели га и отпусти.

5. И одговарајући рече им: Који од вас не би својега магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

6. И не могаше му одговорити на то.

7. А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

8. Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

9. И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: подај мјесто овоме; и онда ћеш са стидом сјести на ниже мјесто.

10. Него кад те ко позове, дошавши сједи на пошљедње мјесто. да ти рече кад дође онај који те позва: пријатељу! помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.

11. Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понизује, подигнуће се.

12. А и ономе што их је позвао рече: кад дајеш објед или вечеру, не зови пријатеља својијех, ни браће своје, ни рођака својијех, ни сусједа богатијех, да не би они тебе кад позвали и вратили ти;

13. Него кад чиниш гозбу зови сиромахе, кљасте, хроме, слијепе;

14. И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсенију праведнијех.

15. А кад чу то неки од онијех што сјеђаху с њим за трпезом рече му: Благо ономе који једе хљеба у царству Божијему!

16. А он му рече: Један човјек зготови велику вечеру, и позва многе;

17. И кад би вријеме вечери, посла слугу својега да каже званима: хајдете, јер је већ све готово.

18. И почеше се изговарати сви редом; први му рече: купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

19. И други рече: купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те изговори ме.

20. И трећи рече: ожених се, и за то не могу доћи.

21. И дошавши слуга тај каза ово господару своме. Тада се расрди домаћин и рече слузи своме: иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слијепе.

22. И рече слуга: Господару. учинио сам како си заповједио, и још мјеста има.

23. И рече господар слузи: Изиђи на путове и међу ограде, те натјерај да дођу да ми се напуни кућа.

24. Јер вам кажем да ни један од онијех званијех људи не ће окусити моје вечере. Јер је много званијех, али је мало избранијех.

25. Иђаше пак с њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

26. Ако ко дође к мени а не мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре, и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

27. И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.

28. И који од вас кад хоће да зида кулу не сједе најприје и не прорачуни шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

29. Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

30. Говорећи: овај човјек поче зидати, и не може да доврши.

31. Или који цар кад пође с војском да се побије с другијем царем не сједе најприје и не држи вијећу може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада?

32. Ако ли не може, а он пошље посланике док је онај још далеко и моли да се помире.

33. Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

34. Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

35. Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу на поље. Ко има уши да чује нека чује.

Глава 15

1. И приближаваху се к њему сви цариници и грјешници да га чују.

2. И викаху на њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грјешнике и једе с њима.

3. А он им каза причу ову говорећи:

4. Који човјек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

5. И нашавши дигне је на рамо своје радујући се,

6. И дошавши кући сазове пријатеље и сусједе говорећи им: радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

7. Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једнога грјешника који се каје, него ли за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

8. Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свијећу, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

9. И нашавши сазове другарице и сусједе говорећи: радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

10. Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једнога грјешника који се каје.

11. И рече: Један човјек имаше два сина,

12. И рече млађи од њих оцу: оче! дај ми дио од имања што припада мени. И отац им подијели имање.

13. И по том до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у даљну земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.

14. А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

15. И отишавши приби се код једнога човјека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

17. А кад дође к себи, рече: колико најамника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади!

18. Устаћу и идем оцу својему, па ћу му рећи: оче! сагријеших небу и теби,

19. И већ нијесам достојан назвати се син твој : прими ме као једнога од својијех најамника.

20. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и цјелива га.

21. А син му рече: оче! сагријеших небу и теби, и већ нијесам достојан назвати се син твој.

22. А отац рече слугама својијем: изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

24. Јер овај мој син бјеше мртав, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.

25. А син његов старији бијаше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу пјевање и подвикивање.

26. И дозвавши једнога од слугу запита: шта је то?

27. А он му рече: брат твој дође; а отац твој закла теле угојено, што га је здрава видио?

28. А он се расрди и не шћадијаше да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

29. А он одговарајући рече оцу: ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповијести, па мени никад нијеси дао јарета да бих се провеселио са својијем друштвом;

30. А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

31. А он му рече: сине! ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

32. Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се.

Глава 16

1. А ученицима својијем говораше: Бијаше један човјек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање.

2. И дозвавши га рече му: шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу; јер више не можеш кућом управљати.

3. А пристав од куће рече у себи: шта ћу чинити? господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.

4. Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.

5. И дозвавши редом дужнике господара својега рече првоме: колико си дужан господару мојему?

6. А он рече: сто ока уља. И рече му: узми пијемо своје и сједи брзо те напиши педесет.

7. А потом рече другоме: а ти колико си дужан? А он рече: сто ока пшенице. И рече му:узми писмо своје и напиши осамдесет.

8. И похвали господар невјернога пристава што мудро учини; јер су синови овога вијека мудрији од синова видјела у својему нараштају.

9. И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправеднијем богаством, да би вас кад осиромашите примили у вјечне куће.

10. Који је вјеран у малом и у многом је вјеран; а ко је невјеран у малом и у многом је невјеран.

11. Ако дакле у неправедном богаству вјерни не бисте, ко ће вам у истином вјеровати?

12. И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше?

13. Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једнога мрзити а другога љубити, или ће једноме вољети а за другога не марити. Не можете служити Богу и богаству.

14. А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху му се.

15. И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо, оно је мрзост пред Богом.

16. Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповиједа јеванђелијем, и сваки наваљује да уђе. у њега.

17. Лашње је пак небу и земљи проћи него ли једној титли из закона пропасти.

18. Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.

19. човјек неки пак бјеше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу. и живљаше сваки дан господски и весељаше се.

20. А бијаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовијем вратима гнојав,

21. И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

22. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Аврамово; а умрије и богати, закопаше га.

23. И у паклу кад бјеше у мукама подиже очи своје и угледа из далека Аврама и Лазара у наручју његову,

24. И повикавши рече: оче Авраме! смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.

25. А Аврам рече: синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он тјеши, а ти се мучиш.

26. И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи. не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

27. Тада рече: молим те дакле, оче, да га пошљеш кући оца мојега,

28. Јер имам пет браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.

29. Рече му Аврам: они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

30. А он рече: не, оче Авраме! него ако им дође ко из мртвијех покајаће се.

31. А Аврам му рече: Ако не слушају Мојсија и пророка, да ко и из мртвијех устане не ће вјеровати.

Глава 17

1. А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

2. Боље би му било да му се воденични камен објеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једнога од овијех малијех.

3. чувајте се. Ако ти сагријеши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

4. И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута на дан дође к теби и рече: кајем се, опрости му.

5. И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вјере.

6. А Господ рече: Кад бисте имали вјере колико зрно горушично, и рекли бисте овоме дуду: ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

7. Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, рече му: ходи брзо и сједи за трпезу?

8. Него не каже ли му: уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

9. Еда ли ће он захвалити слузи томе кад сврши што му се заповједи? Не вјерујем.

10. Тако и ви кад свршите све што вам је заповјеђено говорите: ми смо залудне слуге, јер учинисмо што смо били дужни чинити.

11. И кад иђаше у Јерусалим, он пролажаше између Самарије и Галилеје.

12. И кад улажаше у једно село сретоше га десет губавијех људи, који сташе издалека,

13. И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! помилуј нас.

14. И видјевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

15. А један од њих видјевши да се исцијели поврати се хвалећи Бога иза гласа,

16. И паде ничице пред ноге његове, и захвали му. И то бјеше Самарјанин.

17. А Исус одговарајући рече: Не исцијелише ли се десеторица? Гдје су дакле деветорица?

18. Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

19. И рече му: Устани, иди; вјера твоја поможе ти.

20. А кад га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? одговарајући рече им: Царство Божије не ће доћи да се види;

24. Нити ће се казати: ево га овдје или ондје; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

22. А ученицима рече: Доћи ће вријеме кад ћете зажељети да видите један дан сина човјечијега, и не ћете видјети.

23. И рећи ће вам: ево овдје је, или: ено ондје; али не излазите, нити тражите.

24. Јер како што муња сине с неба, и засвијетли се преко свега што је под небом, тако ће бити и син човјечиј у свој дан.

25. Али му најприје треба много пострадати, и окривљену бити од рода својега.

26. И како је било у вријеме Нојево онако ће бити у дане сина човјечијега.

27. Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

28. Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

29. А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

30. Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити син човјечиј.

31. у онај дан који се деси на крову а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

32. Опомињите се жене Лотове.

33. Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживљеће је.

34. Кажем вам: у ону ноћ биће два на једноме одру, један ће се узети а други ће се оставити;

35. Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

36. Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

37. И одговарајући рекоше му: Гдје, Господе? А он им рече: Гдје је стрвина онамо ће се и орлови скупити.

Глава 18

1. Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

2. Говорећи: у једноме граду бијаше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

3. А у ономе граду бијаше једна удовица и долажаше к њему говорећи: не дај ме мојему супарнику.

4. И не шћадијаше за дуго. А најпослије рече у себи: ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

5. Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

6. Тада рече Господ: чујте шта говори неправедни судија.

7. А камо ли Бог не ће одбранити избранијех својијех који га моле дан и ноћ?

8. Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али син човјечиј кад дође хоће ли наћи вјеру на земљи?

9. А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

10. Два човјека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.

11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! хвалим те што ја нијесам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочници, или као овај цариник.

12. Постим двапут у недјељи; дајем десетак од свега што имам.

13. А цариник издалека стајаше, и не шћаше ми очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грјешноме!

14. Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

15. Доношаху к њему и дјецу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, запријетише им.

16. А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

17. И кажем вам заиста: који не прими царства Божијега као дијете, не ће ући у њега.

18. И запита га један кнез говорећи: Учитељу благи! шта да учиним да наслиједим живот вјечни?

19. А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.

20. Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца својега и матер своју.

21. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

22. А кад то чу Исус рече му: Још ти једно не достаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

23. А кад он чу то постаде жалостан, јер бјеше врло богат.

24. А кад га видје Исус гдје постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богаство!

25. Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

26. А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

27. А он рече: што је у људи немогуће у Бога је могуће.

28. А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за тобом идемо.

29. А он им рече: Заиста вам кажем: нема ни једнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу царства ради Божијега,

30. Који не ће примити више у ово вријеме, и на ономе свијету живот вјечни.

31. Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за сина човјечијега.

32. Јер ће га предати незнабошцима, и наругаће му се. и ружиће га, и попљуваће га,

33. И биће га, и убиће га; и трећи дан устаће.

34. И они ништа од тога не разумјеше, и бесједа ова бјеше од њих сакривена, и не разумјеше што им се каза.

35. А кад се приближи к Јерихону, један слијепац сјеђаше крај пута просећи.

36. А кад чу народ гдје пролази запита: шта је то?

37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

38. И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! помилуј ме.

39. И пријећаху му они што иђаху напријед да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! помилуј ме.

40. А Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га

41. Говорећи: шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! да прогледам.

42. А Исус му рече: Прогледај; вјера твоја поможе ти.

43. И одмах прогледа, и пође за њим хвалећи Бога. И сви људи који видјеше хваљаху Бога.

Глава 19

1. И кад уђе у Јерихон и пролажаше крозањ,

2. И гле, човјек по имену Закхеј, који бјеше старјешина царинички, и бјеше богат,

3. И искаше да види Исуса да га позна; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста;

4. И потрчавши напријед, попе се на дуд да га види; јер му је онуда требао проћи.

5. И кад дође Исус на ово мјесто, погледавши горе видје га, и рече му: Закхеју! сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

6. И сиђе брзо; и прими га радујући се.

7. И сви, кад видјеше, викаху на њега говорећи да грјешноме човјеку дође у кућу.

8. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! ево пола имања својега даћу сиромасима, и ако сам кога занио вратићу онолико четворо.

9. А Исус му рече: Данас дође спасеније кући овој; јер је и ово син Аврамов.

10. Јер је син човјечиј дошао да нађе и спасе што је изгубљено.

11. А кад они то слушаху настави казивати причу; јер бјеше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

12. Рече дакле: Један човјек од добра рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, и да се врати.

13. Дозвавши пак десет својијех слуга даде им десет кеса, и рече им: тргујте док се ја вратим.

14. И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: не ћемо да он царује над нама.

15. И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

16. Тада дође први говорећи: господару! кеса твоја донесе десет кеса.

17. И рече му: добро, добри слуго; кад си ми у малом био вјеран ево ти власт над десет градова.

18. И дође други говорећи: господару! кеса твоја донесе пет кеса.

19. А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

20. И трећи дође говорећи: господару! ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

21. Јер сам се бојао тебе: јер си човјек тврд: узимаш што нијеси оставио, и жњеш што нијеси сијао.

22. А господар му рече: по твојијем ћу ти ријечима судити, зли слуго! знао си да сам ја тврд човјек, узимам што нијесам оставио, и жњем што нијесам сијао:

23. Па за што нијеси дао мојега сребра трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

24. И рече онима што стајаху пред њим: узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

25. И рекоше му: господару! он има десет кеса.

26. А он им одговори: јер вам каже да ће се свакоме који има дати; а од онога који нема узеће се од њега и оно што има.

27. А оне моје непријатеље који нијесу хтјели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исијеците преда мном.

28. И казавши ово пође напријед, и иђоше горе у Јерусалим.

29. И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла два од ученика својијех

30. Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човјек никад није усједао; одријешите га и доведите.

31. И ако вас ко упита: за што дријешите? овако му кажите: оно Господ треба.

32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

33. А кад они дријешаху магаре рекоше им господари од њега: За што дријешите магаре?

34. А они рекоше: Оно Господу треба.

35. И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

36. А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

37. А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога иза гласа за сва чудеса што су видјели,

38. Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! мир на небу и слава на висини!

39. И неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу! запријети ученицима својијем.

40. И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

41. И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

42. Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан што је за мир твој! али је сад сакривено од очију твојијех.

43. Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

44. И разбиће тебе и дјецу твоју у теби, и не ће оставити у теби камена на камену, за то што нијеси познао времена у којему си похођен.

45. И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

46. Говорећи им: у писму стоји: дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

47. И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старјешине народне гледаху да га погубе.

48. И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ иђаше за њим, и слушаху га.

Глава 20

1. И кад он у један од онијех дана учаше народ у цркви и проповиједаше јеванђелије, дођоше главари свештенички

2. И рекоше му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

3. А он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:

4. Крштење Јованово или би с неба или од људи?

5. А они помишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба, рећи ће: за што му дакле не вјеровасте?

6. Ако ли речемо: од људи, сав ће нас народ побити камењем: јер сви вјероваху да Јован бјеше пророк.

7. И одговорише: Не знамо откуда.

8. А Исус им рече: Ни ја вама не ћу казати каквом власти ово чиним.

9. А народу поче казивати причу ову: Један човјек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на по дуго времена.

10. И у вријеме посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари избише га, и послаше празна.

11. И посла опет другога слугу; а они и онога избивши и осрамотивши послаше празна.

12. И посла опет трећег; а они и онога ранише, и истјераше.

13. Онда рече господар од винограда: шта ћу чинити? Да пошљем сина својега љубазнога: еда се како застиде кад виде њега.

14. А виноградари видјевши њега мишљаху у себи говорећи: ово је нашљедник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

15. И изведоше га на поље из винограда и убише. шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

16. Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!

17. А он погледавши иа њих рече: шта значи дакле оно у писму: камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

19. И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке нањ: али се побојаше народа, јер разумјеше да њима ову причу каза.

20. И пажаху на њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли га ухватили у ријечи да га предаду поглаварима и власти судијној.

21. И упитане га говорећи: учитељу! знамо да право говориш и учиш. и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:

22. Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

23. А он разумјевши њихово лукавство рече им: шта ме кушате?

24. Покажите ми динар; чиј је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: ћесарев.

25. А он им рече: Подајте дакле што је ћесарево ћесару, и што је Божије Богу.

26. И не могоше ријечи његове покудити пред народом; и дивише се одговору његову, и умукоше.

27. А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсенија, и питаху га

28. Говорећи: учитељу! Мојсије нам написа: ако коме умре брат који има жену, и умре без дјеце, да брат његов узме жену, и да подигне сјеме брату својему.

29. Бијаше седам браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;

30. И узе други жену, и он умрије без дјеце;

31. И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише дјеце, и помријеше;

32. А послије свију умрије и жена.

33. О васкрсенију дакле кога ће од њих бити жена? јер је она седморици била жена.

34. И одговарајући Исус рече им: Дјеца овога свијета жене се и удају;

35. А који се удостоје добити онај свијет и васкрсеније из мртвијех нити ће се женити ни удавати;

36. Јер више не могу умријети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсенија.

37. А да мртви устају, и Мојсије показа код купине гдје назива Господа Бога Аврамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева.

38. А Бог није Бог мртвијех него живијех; јер су њему сви живи.

39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: учитељу! добро си казао.

40. И већ не смијаху ништа да га запитају. А он им рече:

41. Како говоре да је Христос син Давидов?

42. Кад сам Давид говори у псалтиру: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране

43. Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

44. Давид дакле њега назива Господом; па како му је син?

45. А кад сав народ слушаше, рече ученицима својијем:

46. чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама;

47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.

Глава 21

1. Погледавши пак горе видје богате гдје мећу прилоге своје у хазну Божију;

2. А видје и једну сиромашну удовицу која меташе ондје двије лепте;

3. И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:

4. Јер ови сви метнуше у прилог Богу од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

5. И кад неки говораху за цркву да је украдена лијепијем камењем и закладима, рече:

6. Доћи ће дани у које од свега што видите не ће остати ни камен на камену који се не ће разметнути.

7. Запиташе га пак говорећи: учитељу! а кад ће то бити? и какав је знак кад ће се то догодити?

8. А он рече: чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: ја сам. и вријеме се приближи. Не идите дакле за њима.

9. А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најприје да буде; али још није тада пошљедак.

10. Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;

11. И земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.

12. А прије свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мојега ради.

13. А то ће вам се догодити за свједочанство.

14. Метните дакле у срца своја, да се прије не приправљате како ћете одговарати:

15. Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се не ће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.

16. А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.

17. И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради.

18. И длака с главе ваше не ће погинути.

19. Трпљењем својијем спасавајте душе своје.

20. А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило вријеме да опусти.

21. Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у граду нека излазе на поље; и који су на пољу нека не улазе у њега:

22. Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.

23. Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, и гњев на овом народу.

24. И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свијем народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.

25. И биће знаци у сунцу и у мјесецу и у звијездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.

26. Људи ће умирати од страха и од чекања онога што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.

27. И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.

28. А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.

29. И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета;

30. Кад видите да већ потјерају, сами знате да је близу љето.

31. Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.

32. Заиста вам кажем да овај нараштај не ће проћи док се ово све не збуде.

33. Небо и земља проћи ће, а ријечи моје не ће проћи.

34. Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога свијета, и да вам овај дан не дође изненада.

35. Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.

36. Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред сином човјечијим.

37. И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.

38. И сав народ долажаше из јутра к њему у цркву да га слушају.

Глава 22

1. Приближаваше се пак празник пријеснијех хљебова који се зове пасха.

2. И гледаху главари свештенички и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.

3. А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који бјеше један од дванаесторице.

4. И отишавши говори с главарима свештеничкијем и са старјешинама како ће им га издати.

5. И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

6. И он се обрече, и тражаше згодна времена да им га преда тајно од народа.

7. А дође дан пријеснијех хљебова у који требаше клати пасху;

8. И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.

9. А они му рекоше: Гдје хоћеш да уготовимо?

10. А он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

11. И кажите домаћину: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?

12. И он ће вам показати велику собу прострту; ондје уготовите.

13. А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

14. И кад дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.

15. И рече им: Врло сам жељео да ову пасху једем с вама прије него пострадам;

16. Јер вам каже да је одселе не ћу јести док се не сврши у царству Божијему.

17. И узевши чашу даде хвалу, и рече: узмите је и раздјелите међу собом;

18. Јер вам кажем да не ћу пити од рода виноградскога док не дође царство Божије.

19. И узевши хљеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

20. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завјет мојом крви која се за вас прољева.

21. али ево рука издајника мојега са мном је на трпези.

22. И син човјечиј дакле се као што је уређено; али тешко човјеку ономе који га издаје!

23. И они сташе тражити међу собом који би дакле од њих био који ће то учинити.

24. А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

25. А он им рече: Цареви народни владају народом, а који њим управљају, зову се добротвори.

26. Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старјешина нека буде као слуга.

27. Јер који је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

28. А ви сте они који сте се одржали са мном у мојијем напастима.

29. И ја остављам вама царство као што је отац мој мени оставио:

30. Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мојему, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест кољена Израиљевијех.

31. Рече пак Господ: Симоне! Симоне! ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

32. А ја се молих за тебе да твоја вјера не престане; и ти кадгод обративши се утврди браћу своју.

33. А он му рече: Господе! с тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

34. А он рече: Кажем ти, Петре! данас не ће запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш.

35. И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам што не достаде? А они рекоше: Ништа.

36. А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

37. Јер вам каже да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: и међу злочинце метнуше га. Јер што је писано за мене, свршује се.

38. А они рекоше: Господе! ево овдје два ножа. А он им рече: Доста је.

39. И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше ученици његови.

40. А кад дође на мјесто рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.

41. И сам отступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се Богу

42. Говорећи: Оче! кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! али не моја воља него твоја да буде.

43. А анђео му се јави с неба, и кријепи га.

44. И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак његов бијаше као капље крви које капаху на земљу.

45. И уставши од молитве дође к ученицима својијем, и нађе их а они спавају од жалости,

46. И рече им: што спавате? устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

47. Док он пак још говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да га цјелива. Јер им ово бијаше дао знак: Кога цјеливам онај је.

48. А Исус му рече: Јуда! зар цјеливом издајеш сина човјечијега?

49. А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе! да бијемо ножем?

50. И удари један од њих слугу поглавара свештеничкога, и одсијече му десно ухо.

51. А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његова исцијели га.

52. А главарима свештеничкијем и војводама црквенијем и старјешинама који бијаху дошли нањ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и с кољем да ме ухватите?

53. Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

54. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор поглавара свештеничкога. А Петар иђаше за њим издалека.

55. А кад они наложише огањ насред двора и сјеђаху заједно, и Петар сјеђаше међу њима.

56. Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код огња, и погледавши нањ рече: И овај бјеше с њим.

57. А он га се одрече говорећи: жено! не познајем га.

58. И мало за тијем видје га други и рече: И ти си од њих. А Петар рече: човјече! нијесам.

59. И пошто прође око једнога сахата други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.

60. А Петар рече: човјече! не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао.

61. И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену ријечи Господње како му рече: Прије него пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.

62. И изишавши на поље плака горко.

63. А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.

64. И покривши га бијаху га по образу и питаху га говорећи: Прореци ко те удари?

65. И друге многе хуле говораху нањ.

66. И кад свану, сабраше се старјешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше га у свој суд

67. Говорећи: Јеси ли ти Христос? кажи нам. А он им рече: Ако вам и кажем, не ћете вјеровати.

68. А ако вас и запитам, не ћете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

69. Одселе ће син човјечиј сједити с десне стране силе Божије.

70. Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божиј? А он им рече: Ви кажете да сам ја.

71. А они рекоше: шта нам требају више свједочанства? јер сами чусмо из уста његовијех.

Глава 23

1. И уставши њих све мноштво одведоше га к Пилату.

2. И почеше га тужити говорећи: Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

3. А Пилат га запита: Ти ли си цар Јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш.

4. А Пилат рече главарима свештеничкијем и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човјеку.

5. А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

6. А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?

7. И разумјевши да је из подручја Иродова посла га Ирод, који такођер бијаше, у Јерусалиму онијех дана.

8. А Ирод видјевши Исуса би му врло мило; јер је одавно жељео да га види, јер је много слушао за њега, и надаше се да ће видјети од њега како чудо.

9. И пита га много које за што; али му он ништа не одговори.

10. А главари свештенички и књижевнички стајаху, и једнако тужаху га.

11. А Ирод осрамотивши га са својијем војницима, и наругавши му се, обуче му бијелу хаљину, и посла га натраг Пилату.

12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади.

13. А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

14. Рече им: Доведосте ми овога човјека као који народ отпуђује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човјеку ни једне кривице што ви на њега говорите!

15. А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживао смрт.

16. Даклем да га избијем па да пустим.

17. А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једнога сужња.

18. Али народ сав повика говорећи: узми овога, а пусти нам Вараву;

19. Који бијаше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

20. А Пилат опет рече да би он хтио пустити Исуса.

21. А они викаху говорећи: Распни га, распни.

22. А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? ја ништа на њему не нађох што би заслуживао смрт; даклем да га избијем па да пустим.

23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничкијех.

24. И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

25. И пусти онога што искаху, који бјеше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

26. И кад га поведоше, ухватише некога Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

27. А за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.

28. А Исус обазревши се на њих рече: Кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.

29. Јер гле, иду дани у које ће се рећи: благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

30. Тада ће почети говорити горама: падните на нас; и бреговима: покријте нас.

31. Јер кад се овако ради од сирова дрвета, шта ће бити од суха?

32. Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с њим.

33. И кад дођоше на мјесто које се зваше коштурница, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.

34. А Исус говораше: Оче! опрости им; јер не знаду шта чине. А дијелећи његове хаљине бацаху коцке.

35. И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху му се говорећи: Другима поможе, нека поможе и себи, ако је он Христос, избраник Божиј.

36. А и војници му се ругаху, и приступаху к њему и даваху му оцат,

37. И говораху: Ако си ти цар Јудејски помози сам себи.

38. А бијаше над њим и натпис написан словима Грчкијем и Латинскијем и Чивутскијем: Ово је цар Јудејски.

39. А један од објешенијех злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.

40. А други одговарајући шуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

41. И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својијем дјелима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио.

42. И рече Исусу: Опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје.

43. И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.

44. А бијаше око шестога сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветога.

45. И помрча сунце, и завјес црквени раздрије се на пола.

46. И повикавши Исус иза гласа рече: Оче! у руке твоје предаје дух свој. И рекавши ово издахну.

47. А кад видје капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник.

48. И сав народ који се бијаше скупио да гледа ово, кад видје шта бива, врати се бијући се у прси своје.

49. А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које бијаху ишле за њим из Галилеје, и гледаху оно.

50. И гле, човјек, по имену Јосиф. савјетник, човјек добар и праведан,

51. (Он не бијаше пристао на њихов савјет и на посао) из Ариматеје града Јудејскога, који и сам чекаше царства Божијег,

52. Он приступивши к Пилату заиска тијело Исусово.

53. И скиде га, и обави платном, и метну га у гроб исјечен, у коме нико не бијаше никад метнут.

54. И дан бијаше петак, и субота освиташе.

55. А жене које бијаху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видјеше гроб и како се тијело метну.

56. Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.

Глава 24

1. А у први дан недјељни дођоше врло рано на гроб. и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

2. Али нађоше камен одваљен од гроба.

3. И ушавши не нађоше тијела Господа Исуса.

4. И кад се оне чуђаху томе, гле, два човјека стане пред њима у сјајнијем хаљинама;

5. А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи. рекоше им: што тражите живога међу мртвима?

6. Није овдје; него устаде: опомените се како вам каза кад бјеше још у Галилеји,

7. Говорећи да син човјечиј треба да се преда у руке људи грјешника и да се разапне и трећи дан да устане.

8. И опоменуше се ријечи његовијех.

9. И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталијем.

10. А то бијаше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале е њима које казаше ово апостолима.

11. И њима се учинише њихове ријечи као лаж, и не вјероваше им.

12. А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се видје саме хаљине гдје леже, и отиде, чудећи се у себи шта би.

13. И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше далеко од Јерусалима шесет потркалишта и зваше се Емаус.

14. И они говораху међу собом о свима овијем догађајима.

15. И кад се они разговараху и запитиваху један другога, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

16. А очи им се држаху да га не познаше.

17. А он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

18. А један, по имену Клеопа, одговарајући рече му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који нијеси чуо шта је у њему било овијех дана?

19. И рече им: шта? А они му рекоше: За Исуса Назарећанина, који бјеше пророк, силан у дјелу и у ријечи пред Богом и пред свијем народом;

20. Како га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше га?

21. А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.

22. А уплашише нас и жене неке од нашијех које су биле рано на гробу,

23. И не нашавши тијела његова дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је он жив.

24. И идоше једни од нашијех на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше.

25. И он им рече: О безумни и спорога срца за вјеровање свега што говорише пророци!

26. Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

27. И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им што је за њега у свему писму.

28. И приближише се к селу у које иђаху, и он чињаше се да хоће даље да иде.

29. И они га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

30. И кад сјеђаше с њима за трпезом, узе хљеб и благословивши преломи га и даде им.

31. Тада се њима отворише очи и познаше га. И њега нестаде.

32. И они говораху један другоме: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

33. И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који бијаху с њима

34. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.

35. И они казаше што би на путу, и како га познаше кад преломи хљеб.

36. А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.

37. А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

38. И рече им: шта се плашите? И зашто такове мисли улазе у срца ваша?

39. Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тијела и костију нема као што видите да ја имам.

40. И ово рекавши показа им руке и ноге.

41. А док они још не вјероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овдје што за јело?

42. А они му даше комад рибе печене, и меда у сату.

43. И узевши изједе пред њима.

44. И рече им: Ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсијеву и у пророцима и у псалмима.

45. Тада им отвори ум да разумију писмо.

46. И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан;

47. И да се проповиједа покајање у име његово и опроштење гријеха по свијем народима почевши од Јерусалима.

48. А ви сте свједоци овоме.

49. И гле, ја ћу послати обећање оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине.

50. И изведе их на поље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

51. И кад их благосиљаше, отступи од њих, и узношаше се на небо.

52. И они му се поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

53. И бијаху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.

 

 

Јеванђеље по Јовану

Глава 1

1. У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.

2. Она бјеше у почетку у Бога.

3. Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постао што је постао.

4. У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима.

5. И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе.

6. Посла Бог човјека по имену Јована.

7. Овај дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују крозањ.

8. Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело.

9. Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет.

10. На свијету бјеше, и свијет крозањ поста, и свијет га не позна.

11. К својима дође, и своји га не примише.

12. А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који вјерују у име његово,

13. Који се не родише од крви, ни од воље тјелесне, ни од воље мужевље, него од Бога.

14. И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца.

15. Јован свједочи за њега и виче говорећи: Овај бјеше за кога рекох: који за мном иде преда мном постаде, јер прије мене бјеше.

16. И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.

17. Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.

18. Бога нико није видио никад: јединородни син који је у наручју очином, он га јави.

19. И ово је свједочанство Јованово кад послаше Чивути из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?

20. И он призна, и не затаја, и призна: Ја нијесам Христос.

21. И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нијесам. Јеси ли пророк? И одговори: Нијесам.

22. А они му рекоше: Ко си? да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе?

23. Рече: Ја сам глас онога што више у пустињи: поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.

24. И бијаху посланици од фарисеја,

25. И запиташе га говорећи му: За што дакле кршћаваш кад ти нијеси Христос ни Илија ни пророк?

26. Одговори им Јован говорећи: Ја кршћавам водом, а међу вама стоји кога ви не знате.

27. Он је онај што ће доћи за мном, који бјеше преда мном; коме је нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој.

28. Ово би у Витавари преко Јордана гдје Јован кршћаваше.

29. А сјутра дан видје Јован Исуса гдје иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета.

30. Ово је онај за кога ја рекох: за мном иде човјек који преда мном постаде, јер прије мене бјеше.

31. И ја га не знадох; него да се јави Израиљу за то ја дођох да крстим водом.

32. И свједочи Јован говорећи: Видјех Духа гдје силази с неба као голуб и стаде на њему.

33. И ја га не знадох; него онај који ме посла да крстим водом он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је онај који ће крстити Духом светијем.

34. И ја видјех и засвједочих да је овај син Божиј.

35. А сјутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његовијех.

36. И видјевши Исуса гдје иде, рече: Гле, јагње Божије.

37. И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом

38. А Исус обазревши се и видјевши их гдје иду за њим, рече им: шта ћете? А они му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) гдје стојиш?

39. И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видјеше гдје стајаше; и осташе у њега онај дан. А бијаше око деветога сахата.

40. А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за њим бијаше Андрија брат Симона Петра;

41. Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.

42. И доведе га к Исусу. А Исус погледавши нањ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.

43. А сјутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.

44. А Филип бјеше из Витсаиде из града Андријна и Петрова.

45. Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета.

46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и виђи.

47. А Исус видјевши Натанаила гдје иде к њему рече за њега: Ево правога Израиљца у коме нема лукавства.

48. Рече му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип видјех те кад бијаше под смоквом.

49. Одговори Натанаило и рече му: Рави! ти си син Божиј, ти си цар Израиљев.

50. Одговори Исус и рече му: што ти казах да те видјех под смоквом за то вјерујеш; видјећеш више од овога.

51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: одселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божије гдје се пењу и силазе к сину човјечијему.

Глава 2

1. И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.

2. А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.

3. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина.

4. Исус јој рече: што је мени до тебе, жено? Још није дошао мој час.

5. Рече мати његова слугама: штогод вам рече учините.

6. А ондје бијаше шест воденијех судова од камена, постављенијех по обичају Чивутскога чишћења, који узимаху по два или по три ведра.

7. Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха.

8. И рече им: Захватите сад, и носите куму. И однесоше.

9. А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знадијаше откуда је (а слуге знадијаху које су захватиле воду), зовну кум женика,

10. И рече му: Сваки човјек најприје добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино дослије.

11. Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској, и показа славу своју; и ученици његови вјероваше га.

12. По том сиђе у Капернаум, он и мати његова, и браћа његова, и ученици његови, и ондје стајаше не много дана.

13. И близу бјеше пасха Чивутска, и изиђе Исус у Јерусалим.

14. И нађе у цркви гдје сједе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мијењаху.

15. И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мјењачима просу новце и столове испремета;

16. И рече онима што продаваху голубове: Носи те то одавде, и не чините од дома оца мојега дома трговачкога.

17. А ученици се његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу твоју изједе ме.

18. А Чивути одговарајући рекоше му: Какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?

19. Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву и за три дана ћу је подигнути.

20. А Чивути рекоше: четрдесет и шест година грађена је ова црква, и ти за три дана да је подигнеш?

21. А он говораше за цркву тијела својега.

22. А кад уста из мртвијех, опоменуше се ученици његови да ово говораше, и вјероваше писму и ријечи коју рече Исус.

23. И кад бјеше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вјероваше у име његово, видећи чудеса његова која чињаше.

24. Али Исус не повјераваше им себе; јер их све знадијаше,

25. И не требаше му да ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.

Глава 3

1. Бијаше пак човјек међу фарисејима. по имену Никодим кнез Чивутски.

2. Овај дође к Исусу ноћу и рече му: Рави! знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса овијех чинити која ти чиниш ако није Бог е њим.

3. Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видјети царства Божијега.

4. Рече Никодим њему: Како се може човјек родити кад је стар? еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

5. Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

6. што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.

7. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се наново родити.

8. Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки човјек који је рођен од Духа.

9. Одговори Никодим, и рече му: Како може то бити?

10. Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

11. Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо што знамо и свједочимо што видјесмо, и свједочанства нашега не примате.

12. Кад вам казах земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем небеско?

13. И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба. син човјечиј који је на небу.

14. И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба син човјечиј да се подигне,

15. Да ни један који га вјерује не погине, него да има живот вјечни:

16. Јер Богу тако омиље свијет да је и сина својега јединороднога дао, да ни један који га вјерује не погине, него да има живот вјечни.

17. Јер Бог не посла сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе крозањ.

18. Који њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер не вјерова у име јединороднога сина Божијега.

19. А суд је овај што видјело дође на свијет, и људима омиље већма тама него ли видјело; јер њихова дјела бијаху зла.

20. Јер сваки који зло чини мрзи на видјело и не иде к видјелу да не покарају дјела његовијех, јер су зла.

21. А ко истину чини иде к видјелу да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.

22. А по том додје Исус и ученици његови у Јудејску земљу, и ондје живљаше с њима и кршћаваше.

23. А Јован кршћаваше у Енону близу Саима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те их кршћаваше.

24. Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу.

25. Тада постаде распра међу ученицима Јовановијем и Чивутима око чишћења.

26. И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ево он кршћава, и сви иду к њему.

27. Јован одговори и рече: Не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.

28. Ви сами мени свједочите да рекох: Ја нијесам Христос, него сам послан пред њим.

29. Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу женикову. Ова дакле радост моја испуни се.

30. Онај треба да расте, а ја да се умаљујем.

31. Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.

32. И што видје и чу оно свједочи; и свједочанства његова нико не прима.

33. Који прими његово свједочанство, потврди да је Бог истинит.

34. Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру.

35. Јер отац љуби сина, и све даде у руке његове.

36. Ко вјерује сина, има живот вјечни; а ко не вјерује сина, не ће видјети живота, него гњев Божиј остаје на њему.

Глава 4

1. Кад разумје дакле Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и кршћава него Јован

2. (Исус пак сам не кршћаваше него ученици његови),

3. Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.

4. А ваљало му је проћи кроз Самарију.

5. Тако дође у град Самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу сину својему.

6. А ондје бијаше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сјеђаше на извору; а бјеше око шестога сахата.

7. Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.

8. (Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе јела.)

9. Рече му жена Самарјанка: Како ти, Чивутин будући, можеш искати од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Чивути не мијешају са Самарјанима.

10. Одговори Исус и рече јој : Да ти знаш дар Божиј, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу.

11. Рече му жена: Господе! ни захватити немаш чим, а студенац је дубок, одакле ћеш дакле узети воду живу?

12. Еда ли си ти већи од нашега оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?

13. Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;

14. А који пије од воде коју ћу му ја дати не ће ожедњети до вијека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вјечни.

15. Рече му жена: Господе! дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.

16. Рече јој Исус: Иди зовни мужа својега, и дођи овамо.

17. Одговори жена и рече му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: немам мужа;

18. Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.

19. Рече му жена: Господе! видим да си ти пророк.

20. Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба молити.

21. Рече јој Исус: жено! вјеруј ми да иде вријеме кад се не ћете молити оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

22. Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасеније од Чивута.

23. Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таковијех богомољаца.

24. Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.

25. Рече му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад он дође казаће нам све.

26. Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.

27. И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се гдје говораше са женом; али ни један не рече: шта хоћеш? или шта говориш с њом?

28. А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:

29. Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?

30. Изиђоше дакле из града и пођоше к њему.

31. А ученици његови мољаху га међу тијем говорећи: Рави! једи.

32. А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.

33. Тада ученици говораху међу собом: Већ ако му ко донесе да једе?

34. А он им рече: Јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да свршим његов посао.

35. Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће жетва приспјети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.

36. И који жње прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радују заједно и који сије и који жње;

37. Јер је у том истинита бесједа да је други који сије а други који жње.

38. Ја вас послах да жњете гдје се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

39. И из града онога многи од Самарјана вјероваше га за бјеседу жене која свједочаше: Каза ми све што сам учинила.

40. Кад дођоше дакле Самарјани к њему, мољаху га да би остао код њих; и ондје оста два дана.

41. И много их више вјерова за његову бесједу.

42. А жени говораху: Сад не вјерујемо више за твоју бесједу, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста спас свијету, Христос.

43. А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју;

44. Јер сам Исус свједочаше да пророк на својој постојбини нема части.

45. А кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.

46. Дође пак Исус опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек којега син боловаше у Капернауму.

47. Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју дође к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на смрти.

48. И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса не вјерујете.

49. Рече му царев човјек: Господе! сиђи док није умрло дијете моје.

50. Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И вјерова човјек ријечи које му рече Исус, и пође.

51. А одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.

52. Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.

53. Тада разумје отац да бјеше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И вјерова он и сва кућа његова.

54. Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.

Глава 5

1. А потом бјеше празник Чивутски, и изиђе Исус у Јерусалим.

2. у Јерусалиму пак код Овчијех врата има бања, која се зове Чивутски Витезда, и око ње пет покривенијех тријемова,

3. У којима лежаше мноштво болесника, слијепијех, хромијех, сухијех, који чекаху да се заљуља вода;

4. Јер анђео Господњи силажаше у одређено вријеме у бању и мућаше воду; и који најприје улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

5. А ондје бијаше један човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.

6. Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

7. Одговори му болесни: Да, Господе; али немам човјека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе прије мене.

8. Рече му Исус: Устани узми одар свој и ходи.

9. И одмах оздрави човјек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан бјеше субота.

10. Тада говораху Чивути ономе што оздрави: Данас је субота, и не ваља ти одра носити.

11. А он им одговори: Који ме исцијели он ми рече: узми одар свој и ходи.

12. А они га запиташе: Ко је тај човјек који ти рече: узми одар свој и ходи?

13. А исцијељени не знадијаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много бјеше на мјесту.

14. А по том га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не гријеши, да ти не буде горе.

15. А човјек отиде и каза Чивутима да је оно Исус који га исцијели.

16. И за то гоњаху Чивути Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу.

17. А Исус им одговараше: Отац мој послије чини, и ја чиним.

18. И за то још више гледаху Чивути да га убију што не само квараше суботу него и оцем својијем називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

19. А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: син не може ништа чинити сам од себе него што види да отац чини; јер што он чини оно и син чини онако;

20. Јер отац љуби сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од овијех да се ви чудите.

21. Јер како што отац подиже мртве и оживљује, тако и син које хоће оживљује.

22. Јер отац не суди никоме, него сав суд даде сину.

23. Да сви поштују сина као што оца поштују. Ко не поштује сина не поштује оца који га је послао.

24. Заиста, заиста вам кажем: ко моју ријеч слуша и вјерује ономе који је мене послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

25. Заиста, заиста вам кажем: иде час, и већ је настао, кад ће мртви чути глас сина Божијега, и чувши оживљети.

26. Јер како што отац има живот у себи, тако даде и сину да има живот у себи;

27. И даде му власт да и суд чини, јер је син човјечиј.

28. Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас сина Божијега,

29. И изићи ће који су чинили добро у васкрсеније живота, а који су чинили зло у васкрсеније суда.

30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражи воље своје него вољу оца који ме је послао.

31. Ако ја свједочим за себе, свједочанство моје није истинито.

32. Има други који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство што свједочи за мене.

33. Ви посласте к Јовану, и посвједочи вам за истину;

34. А ја не примам свједочанства од човјека, него ово говорим да се ви спасете.

35. Он бјеше видјело које гораше и свијетљаше; а ви се хтјесте мало времена радовати његову свијетљењу.

36. Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде отац да их свршим, ови послови које ја радим свједоче за мене да ме отац посла.

37. И отац који ме посла сам свједочи за мене. Ни гласа његова кад чусте ни лица његова видјесте;

38. И ријечи његове немате у себи да стоји; јер ви не вјерујете ономе кога он посла.

39. Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вјечни; и она свједоче за мене.

40. И не ћете да дођете к мени да имате живот.

41. Ја не примам славе од људи.

42. Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

43. Ја дођох у име оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

44. Како ви можете вјеровати кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога не тражите?

45. Не мислите да ћу вас тужити оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

46. Јер да сте вјеровали Мојсију тако бисте вјеровали и мени; јер он писа за мене.

47. А кад његовијем писмима не вјерујете како ћете вјеровати мојијем ријечима?

Глава 6

1. По том отиде Исус преко мора Галилејскога код Тиверијаде.

2. И за њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса његова која чињаше на болесницима

3. А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше с ученицима својијем.

4. А бијаше близу пасха празник Чивутски.

5. Подигнувши дакле Исус очи, и видјевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: Гдје ћемо купити хљеба да ови једу?

6. А ово говораше кушајући га, јер сам знадијаше шта ће чинити.

7. Одговори му Филип: Двјеста гроша хљеба није доста да свакоме од њих по мало допадне.

8. Рече му један од ученика његовијех, Андрија, брат Симона Петра:

9. Овдје има једно момче које има пет хљебова јечменијех и двије рибе; али шта је то на толики свијет!

10. А Исус рече: Посадите људе. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

11. А Исус узевши оне хљебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који бијаху посађени; тако и од риба колико хтјеше.

12. И кад се наситише, рече ученицима својијем: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

43. И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечменијех што претече иза онијех што су јели.

14. А људи видјевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свијет.

15. А кад разумје Исус да хоће да дођу да га ухвате и да га учине царем, отиде опет у гору сам.

46. А кад би у вече сиђоше ученици његови па море,

17. И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се бијаше смркло, а Исус не бјеше дошао к њима.

18. А море се подизаше од великога вјетра.

19. Возивши пак око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса гдје иде по мору и дошао близу до лађе, и уплашише се.

20. А он им рече: Ја сам; не бојте се.

21. Онда га с радости узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

22. Сјутрадан пак народ који стајаше преко мора кад видје да лађе друге не бјеше ондје осим оне једне што у њу уђоше ученици његови, и да не уђе Исус с ученицима својијем у лађу него сами ученици његови отидоше,

23. А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног мјеста гдје једоше хљеб кад Господ даде хвалу,

24. Кад видје народ да Исуса не бјеше ондје ни ученика његовијех, уђоше и они у лађе, и дођоше и Капернаум да траже Исуса.

25. И нашавши га преко мора рекоше му: Рави! кад си дошао овамо?

26. Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тажите ме што чудеса видјесте, него што једосте хљеба и наситисте се.

27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вам дати син човјечиј, јер овога потврди отац Бог.

28. А они му рекоше: шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?

29. Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете онога кога он посла.

30. А они му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да ти вјерујемо? шта радиш ти?

31. Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: хљеб с неба даде им да једу.

32. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с неба, него вам отац мој даје хљеб истинити с неба;

33. Јер је хљеб Божиј онај који силази с неба и даје живот свијету.

34. Тада му рекоше: Господе! дај нам свагда тај хљеб.

35. А Исус им рече: Ја сам хљеб живота: који мени долази не ће огладњети, и који мене вјерује не ће никад ожедњети.

36. Него вам казах да ме и ви видјесте и не вјерујете.

37. Све што мени даје отац к мени ће доћи; и који долази к мени не ћу га истјерати на поље.

38. Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме посла.

39. А ово је воња оца који ме посла да од онога што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у пошљедњи дан.

40. А ово је воља онога који ме посла да сваки који види сина и вјерује га има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

44. Тада викаху Чивути на њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба,

42. И говораху: Није ли ово Исус син Јосифов којему ми знамо оца и матер? како дакле он говори: ја сиђох с неба?

43. Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

44. Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; а ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

45. У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од оца и научи, доћи ће к мени.

46. Не да је ко видио оца осим онога који је од Бога: он видје оца.

47. Заиста, заиста вам каже: који вјерује мене има живот вјечни.

48. Ја сам хљеб живота.

49. Оцеви ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.

50. Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.

51. Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба живљеће ва вијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу дати за живот свијета.

52. А Чивути се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо?

53. А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, не ћете имати живота у себи.

54. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан:

55. Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће.

56. Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

57. Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради; и који једе мене и он ће живљети мене ради.

58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што ваши оцеви једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живљеће ва вијек.

59. Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

60. Тада многи од ученика његовијех који слушаху рекоше: Ово је тврда бесједа! ко је може слушати?

61. А Исус знајући у себи да ученици његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

62. А кад видите сина човјечијега да одлази горе гдје је прије био?

63. Дух је оно што оживљава; тијело не помаже ништа. Ријечи које вам ја рекох дух су и живот су.

64. Али имају неки међу вама који не вјерују. Јер знадијаше Исус од почетка који су што не вјерују, и ко ће га издати.

65. И рече: За то вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.

66. Од тада многи од ученика његовијех отидоше натраг, и више не иђаху с њим.

67. А Исус рече дванаесторици: Да не ћете и ви отићи?

68. Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота.

69. И ми вјеровасмо и познасмо да си ти Христос, син Бога живога.

70. Исус им одговори: Не избрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

71. А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер га он шћаше издати, и бијаше један од дванаесторице.

Глава 7

1. И по том хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не шћадијаше да ходи, јер гледаху Чивути да га убију.

2. Бијаше пак близу празник Чивутски грађење сјеница.

3. Тада му рекоше браћа његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дјела твоја која чиниш;

4. Јер нико не чини што тајно а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свијету.

5. Јер ни браћа његова не вјероваху га.

6. Тада им рече Исус: Вријеме моје још мије дошло, а вријеме је ваше свагда готово.

7. Не може свијет мрзити на вас: а на мене мрзи, јер ја свједочим зањ да су дјела његова зла.

8. Ви изиђите на празник овај: ја још не ћу изићи на празник овај, јер се моје вријеме још није навршило.

9. Рекавши им ово оста у Галилеји.

10. А кад изиђоше браћа његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

11. А Чивути га тражаху на празник и говораху: Гдје је он?

12. И бијаху зањ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.

13. Али нико не говораше јавно зањ од страха Чивутскога.

14. Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

15. И дивљаху се Чивути говорећи: Како овај зна књиге а није се учио?

16. Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него онога који ме је послао.

17. Ко хоће његову вољу творити, разумјеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

18. Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу онога који га је послао, он је истинит и нема у њему неправде.

19. Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? За што тражите да ме убијете?

20. Одговори народ и рече: Јели ђаво у теби? ко тражи да те убије?

21. Одговори Исус и рече им: Једно дјело учиних и сви се дивите томе.

22. Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човјека.

23. Ако се човјек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човјека исцијелити у суботу?

24. Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.

25. Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај којега траже да убију?

26. И гле, како говори слободно и ништа му не веле: да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?

27. Али овога знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

28. Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има истинити који ме посла, којега ви не знате.

29. Ја га знам, јер сам од њега и он ме посла.

30. Тада гледаху да га ухвате; и нико не метну нањ руке, јер још не бјеше дошао час његов.

31. А од народа многи га вјероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини?

32. чуше фарисеји од народа такови говор за њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да га ухвате.

33. Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па иде к ономе који ме посла.

34. Тражићете ме и не ћете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи.

35. А Чивути рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Не ћели ићи међу растркане Грке, и Грке учити?

36. шта значи ова ријеч што рече: тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи?

37. А у пошљедњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.

38. Који ме вјерује, као што пијемо рече, из његова тијела отећи ће ријеке живе воде.

39. А ово рече за Духа којега послије примише они који вјерују у име његово: јер Дух свети још не бјеше на њима, јер Исус још не бјеше прослављен.

40. А многи од народа чувши ове ријечи говораху: Ово је заиста пророк.

41. Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?

42. Не каза ли писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема одакле бјеше Давид?

43. Тако распра постаде у народу њега ради.

44. А неки од њих шћадијаху да га ухвате; али нико не метну руку нањ.

45. Дођоше пак слуге ка главарима свештеничкијем и фарисејима; и они им рекоше: За што га не доведосте?

46. А слуге одговорише: Никад човјек није тако говорио као овај човјек.

47. Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?

48. Вјерова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

49. Него народ овај, који не зна закона, проклет је.

50. Рече им Никодим што долази к њему ноћу, који бјеше један од њих:

51. Еда ли закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?

52. Одговорише му и рекоше: Нијеси ли и ти из Галилеје? Разгледај и виђи да пророк из Галилеје не долази.

53. И отидоше сваки својој кући.

Глава 8

1. А Исус отиде на гору Маслинску.

2. А у јутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к њему; и сједавши учаше их.

3. А књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сриједу

4. Рекоше му: Учитељу! ова је жена ухваћена сад у прељуби;

5. А Мојсије нам у закону заповједи да такове камење убијамо; а ти шта велиш?

6. Ово пак рекоше кушајући га да би га имали за што окривити. А Исус саже се доље и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

7. А кад га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу.

8. Па се опет саже доље и писаше по земљи.

9. А кад они то чуше, и покарани будући од своје савјести излажаху један за другијем почевши од старјешина до пошљедњијех; и оста Исус сам и жена стојећи на сриједи.

10. А кад се Исус исправи, и не видјевши ни једнога до саму жену, рече јој: жено! гдје су они што те тужаху? Ни један те не осуди?

11. А она рече: Ни један, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем; иди, и одселе више не гријеши.

12. Исус им пак опет рече: Ја сам видјело свијету: ко иде за мном не ће ходити по тами, него ће имати видјело живота.

13. Тада му рекоше фарисеји: Ти сам за себе свједочиш: свједочанство твоје није истинито.

14. Исус одговори и рече им: Ако ја свједочим сам за себе истинито је свједочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.

15. Ви судите по тијелу, ја не судим никоме.

16. И ако судим ја, суд је мој прав: јер нијесам сам, него ја и отац који ме посла.

17. А и. у закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито.

18. Ја сам који свједочим сам за себе, и свједочи за мене отац који ме посла.

19. Тада му говораху: Гдје је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега.

20. Ове ријечи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов.

21. А Исус им опет рече: Ја идем и тражићете ме; и помријећете у својему гријеху; куд ја идем ви не можете доћи.

22. Тада рекоше Чивути: Да се не ће сам убити, што говори: куд ја идем ви не можете доћи?

23. И рече им: Ви сте од нижијех, ја сам од вишијех ви сте од овога свијета, ја нијесам од овога свијета.

24. Тако вам казах да ћете помријети у гријесима својима; јер ако не узвјерујете да сам ја, помријећете у гријесима својима.

25. Тада му говораху: Косити? И рече им Исус:Почетак, како вам и кажем.

26. Много имам за вас говорити и судити; али онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свијету што чух од њега.

27. Не разумјеше дакле да им говораше за оца.

28. А Исус им рече: Кад подигнете сина човјечијега, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи отац мој онако говорим.

29. И онај који ме посла са мном је. Не остави отац мене сама; јер је свагда чиним што је њему угодно.

30. Кад ово говораше, многи га вјероваше.

31. Тада Исус говораше они је Чивутима који му вјероваше: Ако ви останете на мојој бесједи, заиста ћете бити ученици моји,

32. И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

33. Одговорише и рекоше му: Ми смо сјеме Аврамово, и никоме нијесмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?

34. Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини гријех роб гријеху.

35. А роб не остаје у кући ва вијек, син остаје ва вијек.

36. Ако вас дакле син избави, заиста ћете бити избављени.

37. Знам да сте сјеме Аврамово; али гледате да ме убијете, јер моја бесједа не може у вас да стане.

38. Ја говорим што видјех од оца својега; и ви тако чините што видјесте од оца својега.

39. Одговорише и рекоше му: Отац је наш Аврам. Исус им рече: Кад бисте ви били дјеца Аврамова, чинили бисте дјела Аврамова.

40. А сад гледате мене да убијете, човјека који вам истину казах коју чух од Бога: тако Аврам није чинио.

41. Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: Ми нијесмо рођени од курварства: једнога оца имамо Бога.

42. А Исус им рече: Кад би Бог био ваш отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме он посла.

43. За што не разумијете говора мојега? Јер не можете ријечи мојијех да слушате.

44. Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

45. А мени не вјерујете. јер ја истину говорим.

46. Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, за што ми ви не вјерујете?

47. Ко је од Бога ријечи Божије слуша; за то ви не слушате, јер нијесте од Бога.

48. Тада одговорише Чивути рекоше му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби?

49. Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем оца својега; а ви мене срамотите.

50. А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

51. Заиста, заиста вам кажем: ко одржи ријеч моју не ће видјети смрти до вијека.

52. Тада му рекоше Чивути: Сад видјесмо да је ђаво у теби: Аврам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју не ће окусити смрти до вијека.

53. Еда ли си ти већ и од оца нашега Аврама, који умрије? И пророци помријеше: ко се ти сам градиш?

54. Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: отац је мој који ме слави, за којега ви говорите да је ваш Бог.

55. И не познајете га, а ја га знам; и ако рече да га не знам бићу лажа као ви. Него га знам, и ријеч његову држим.

56. Аврам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје, и обрадова се.

57. Тада му рекоше Чивути:Још ти нема педесет година, и Аврама ли си видио?

58. А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ја сам прије него се Аврам родио.

59. Тада узеше камење да баце нањ; а Исус се сакри, и изиђе из цркве прошавши између њих и отиде тако.

Глава 9

1. И пролазећи видје човјека слијепа од рођења

2. И запиташе га ученици његови говорећи: Рави! ко сагријеши, или овај или родитељи његови, те се роди слијеп.

3. Исус одговори: Ни он сагријеши ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему.

4. Мени ваља радити дјела онога који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити.

5. Док сам на свијету видјело сам свијету.

6. Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слијепоме,

7. И рече му: Иди умиј се у бањи Силоамској (које значи послан). Отиде дакле и уми се, и дође гледајући.

8. А сусједи и који га бијаху видјели прије да бјеше слијеп говораху: Није ли ово онај што сјеђаше и прошаше?

9. Једни говораху: Он је; а други: Налик је нањ. А он говораше: Ја сам.

10. Тада му говораху: Како ти се отворише очи?

11. Он одговори и рече: човјек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече мн: иди у бању Силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах.

12. Тада му рекоше: Гдје је он? Рече: Не знам.

13. Тада га поведоше к фарисејима, онога што бјеше некад слијеп.

14. А бјеше субота кад начини Исус као и отвори му очи.

15. Тада га опет питаху и фарисеји како прогледа. А он им рече: Као метну ми на очи, и умих се, и видим.

16. Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човјек од Бога, јер не светкује суботе. Други говораху: Како може човјек грјешан такова чудеса чинити? И поста распра међу њима.

17. Рекоше дакле опет слијепцу: шта велиш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.

18. Тада Чивути не вјероваше за њега да бјеше слијеп и прогледа, док не дозваше родитеље онога што је прогледао,

19. И запиташе их говорећи: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слијеп? како дакле сад види?

20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш, и да се роди слијеп;

21. А како сад види не знамо; или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега нека сам каже за себе.

22. Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Чивута; јер се Чивути бијаху договорили да буде одлучен од зборнице ко га призна за Христа.

23. За то рекоше родитељи његови: Он је велики, питајте њега.

24. Тада по други пут дозваше човјека који је био слијеп, и рекоше му: Подај Богу славу; ми знамо да је човјек овај грјешан.

25. А он одговори и рече: Јели грјешан не знам; само знам да ја бијах слијеп, а сад видим.

26. Тада му опет рекоше: шта ти учини? како отвори очи твоје?

27. Одговори им: Ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете?

28. А они га укорише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви.

29. Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овога не знамо откуда је.

30. човјек одговори и рече им: То и јест за чудо, што ви не знате откуда је а он отвори очи моје.

31 . А знамо да Бог не слуша грјешника; него ако ко поштује Бога и вољу његову твори онога слуша.

32. Од како је свијета није чувено да ко отвори очи рођеном слијепцу.

33. Кад он не би био од Бога не би могао ништа чинити.

34. Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гријесима, па зар ти нас да учиш? И истјераше га на поље.

35. чу Исус да га истјераше на поље; и нашавши га рече му: Вјерујеш ли ти сина Божијега?

36. Он одговори и рече: А које је, Господе, да га вјерујем?

37. А Исус му рече: И видио си га, и који говори с тобом он је.

38. А он рече: Вјерујем Господе! И поклони му се.

39. И рече Исусу: Ја дођох на суд на овај свијет, да виде који не виде, и који виде да постану слијепи.

40. И чуше ово неки од фарисеја који бијаху с њим, и рекоше му: Еда ли смо и ми слијепи?

41. Рече им Исус: Кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха; а сад говорите да видите, тако ваш гријех остаје.

Глава 10

1. Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом мјесту он је лупеж и хајдук;

2. А који улази на врата јест пастир овцама:

3. њему вратар отвора, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

4. И кад своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

5. А за туђином не ће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега.

6. Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта то бијаше што им каза.

7. Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

8. Сви колико их год дође прије мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

9. Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

10. Лупеж не долази ни за што друго него да украде и убије и погуби: ја дођох да имају живот и изобиље.

11. Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце,

12. А најамник, који није пастир, коме нијесу овце своје, види вука гдје иде, и оставља овце, и бјежи: и вук разграби овце и распуди их;

13. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.

14. Ја сам пастир добри, и знам своје, и моје мене знају.

15. Као што мене зна отац и ја знам оца; и душу своју полажем за овце.

16. И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

17. За то ме отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

18. Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је, и власт имам узети је опет. Ову сам заповијест примио од оца својега.

19. Тада опет постаде распра међу Чивутима за ове ријечи.

20. Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудио је; шта га слушате?

21. Други говораху: Ове ријечи нијесу лудога: зар може ђаво слијепима очи отворати?

22. А бијаше тада празник обновљења у Јерусалиму, и бјеше зима.

23. И ходаше Исус у цркви по тријему Соломунову.

24. А Чивути га опколише, и говораху му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос кажи нам слободно.

25. Исус им одговори: Ја вам казах, па не вјерујете. Дјела која творим ја у име оца својега она свједоче за ме.

26. Али ви не вјерујете; јер нијесте од мојијех оваца, као што вам казах.

27. Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

28. И ја ћу им дати живот вјечни, и никад не ће изгинути, и нико их не ће отети из руке моје.

29. Отац мој који ми их даде већи је од свију; и нико их не може отети из руке оца мојега.

30. Ја и отац једно смо.

31. А Чивути опет узеше камење да га убију.

32. Исус им одговори: Многа вам добра дјела јавих од оца својега; за које од онијех дјела бацате камење на ме?

33. Одговорише му Чивути говорећи: За добро дјело не бацамо камења на те, него за хулу на Бога, што ти, човјек будући, градиш се Бог.

34. Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашему: ја рекох богови сте?

35. Ако оне назва боговима којима ријеч Божија би, и писмо се не може покварити;

36. Како ви говорите ономе којега отац посвети и посла на свијет: хулу на Бога говориш, што рекох: ја сам син Божиј?

37. Ако не творим дјела оца својега не вјерујте ми.

38. Ако ли творим, ако мени и не вјерујете, дјелима мојима вјерујте, да познате и вјерујете да је отац у мени и ја у њему.

39. Тада опет гледаху да га ухвате; али им се измаче из руку.

40. И отиде опет преко Јордана на оно мјесто гдје Јован прије кршћаваше; и оста ондје.

41. И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ми једнога чуда, али све што каза Јован за овога истина бјеше.

42. И многи вјероваше га ондје.

Глава 11

1. Бијаше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте сестре њезине.

2. (А Марија, које брат Лазар боловаше, бјеше она што помаза Господа миром и отр ноге његове својом косом.)

3. Онда послаше сестре к њему говорећи: Господе! гле, онај који ти је мио болестан је.

4. А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави син Божиј с ње.

5. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.

6. А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном мјесту гдје бјеше.

7. А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

8. Ученици му рекоше: Рави! сад Јудејци шћадијаху да те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

9. Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? ко дању иде не спотиче се, јер види видјело овога свијета;

10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видјела у њему.

11. Ово каза и по том рече им: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

12. Онда му рекоше ученици његови: Господе! ако је заспао, устаће.

13.. А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.

14. Тада им Исус каза управо: Лазар умрије.

15. И мило ми је вас ради што нијесам био онамо да вјерујете: него хајдемо к њему.

16. Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

17. А кад дође Исус, нађе га а он већ четири дана у гробу.

18. (А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

19. И многи од Јудејаца бијаху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховијем.

20. Кад Марта дакле чу да Исус иде, изиђе предањ, а Марија сјеђаше дома.

21. онда рече Марта Исусу: Господе! да си био овдје не би мој брат умр’о.

22. А и сад знам да што заиштеш у Бога даће ти Бог.

23. Исус јој рече: Брат ће твој устати,

24. Марта му рече: Знам да ће устати о васкрсенију, у пошљедњи дан.

25. А Исус јој рече: Ја сам васкрсеније и живот: који вјерује мене ако и умре живљеће.

26. И ми један који живи и вјерује мене не ће умријети ва вијек. Вјерујеш ли ово?

27. Рече му: Да, Господе! ја вјеровах да си ти Христос син Божиј који је требао да дође на свијет.

28. И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију сестру своју говорећи: учитељ је дошао, и зове те.

29. А она како чу, уста брзо и отиде к њему;

30. Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на оном мјесту гдје га срете Марта.

34. А Јудејци онда који бијаху с њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

32. А Марија како дође гдје бјеше Исус, и видје га, паде на ноге његове говорећи му: Господе! да си ти био овдје, не би умр’о мој брат.

33. Онда Исус кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у дух, и сам постаде жалостан.

34. И рече: Гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе! хајде да видиш.

35. Ударише сузе Исусу.

36. Онда Јудејци говораху. Гледај како га љубљаше.

37. А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слијепцу учинити да и овај не умре?

38. А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а бијаше пећина, и камен лежаше на њој.

39. Исус рече: Узмите камен. Рече му Марта, сестра онога што је умр’о. Господе! већ смрди; јер су четири дана како је умр’о.

40. Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако вјерујеш видјећеш славу Божију?

41. Узеше дакле камен гдје лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! хвала ти што си ме услишио.

42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.

43. И ово рекавши зовну иза гласа: Лазаре! изиђи на поље.

44. И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Раздријешите га и пустите нек иде.

45. Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Марији и видјеше шта учини Исус, вјероваше га.

46. А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

47. Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? човјек овај чини многа чудеса.

48. Ако га оставимо тако, сви ће га вјеровати: па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

49. А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;

50. И не мислите да је нама боље да један човјек умре за народ, него ли да народ сав пропадне.

51. А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умријети за народ;

52. И не само за народ, него да и расијану дјецу Божију скупи у једно.

53. Од тога дакле дана договорише се да га убију.

54. А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и ондје хођаше с ученицима својима.

55. А бјеше близу пасха Чивутска, и многи из онога краја дођоше у Јерусалим прије пасхе да се очисте.

56. Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: шта мислите ви за што не долази на празник?

57. А главари свештенички и фарисеји издаше заповијест ако га ко опази гдје је, да јави да га ухвате.

Глава 12

1. А Исус прије пасхе на шест лана дође у Витанију гдје бјеше Лазар што умрије, кога подиже из мртвијех

2. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сјеђаше с њим за трпезом;

3. А Марија узевши литру правога нардова многоцјенога мира помаза ноге Исусове, и отр косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

4. Онда рече један од ученика његовијех, Јуда Симонов Искариотски, који га послије издаде:

5. За што се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?

6. А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што бјеше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе уњ.

7. А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то похранила за дан мојега погреба:

8. Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.

9. Разумје пак многи народ из Јудеје да је ондје, и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара којега подиже из мртвијех.

10. А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;

11. Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вјероваху Исуса.

12. А сјутрадан многи од народа који бјеше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим

13. узеше гране од финика и изиђоше му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.

14. А Исус нашавши магаре усједе нањ, као што је писано:

15. Не бој се крећи /кћери?, прим. при/ Сионова, ево цар твој иде сједећи на магарету.

16. Али ово ученици његови не разумјеше прије: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово бјеше за њега писано, и ово му учинише.

17. А народ свједочаше који бјеше прије с њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвијех.

18. За то га и срете народ, јер чуше да он учини ово чудо.

19. А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? гле, свијет иде за њим.

20. А бијаху неки Грци међу онима који бијаху дошли на празник да се моле Богу.

21. Ови дакле приступише к Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! ми бисмо хтјели да видимо Исуса.

22. Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.

23. А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави син човјечиј.

24. Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре много рода роди:

25. Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свијету, сачуваће је за живот вјечни.

26. Ко мени служи, за мном нек иде, и гдје сам ја ондје и слуга мој нека буде; и ко мени служи онога ће поштовати отац мој.

27. Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! сачувај ме од овога часа; али за то дођох на час овај.

28. Оче! прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам, и опет ћу прославити.

29. А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.

30. Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.

31. Сад је суд овоме свијету: сад ће бити истјеран кнез овога свијета на поље.

32. И кад ја буде подигнут од земље, све ћу привући к себи.

33. А ово говораше да покаже каквом ће смрти умријети

34. Народ му одговори. Ми чусмо из закона да ће Христос остати ва вијек; како ти говориш да се сину човјечијему ваља подигнути? Ко је тај син човјечиј?

35. А Исус им рече: Још је мало времена видјело с вама; ходите док видјело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.

36. Док видјело имате вјерујте видјело, да будете синови видјела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.

37. Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет га не вјероваху;

38. Да се збуде ријеч Исаије пророка који рече: Господе! ко вјерова говорењу нашему? и рука Господња коме се откри?

39. За то не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија:

40. Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срце разумију, и не обрате се да их исцијелим.

41. Ово рече Исаија кад видје славу његову и говори за њега.

42. Али опет и од кнезова многи га вјероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;

43. Јер им већма омиље слава људска него слава Божија.

44. А Исус повика и рече: Ко мене вјерује не вјерује мене, него онога који ме посла;

45. И ко види мене види онога који ме посла.

46. Ја дођох видјело на свијет, да ни један који ме вјерује не остане у тами.

47. И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му не ћу судити; јер ја не дођох да судим свијету, него да спасем свијет.

48. Који се одриче мене, и не прима ријечи мојијех, има себи судију: ријеч коју ја говорих она ће му судити у пошљедњи дан;

49. Јер ја од себе не говорих, него отац који ме посла он ми даде заповијест шта ћу казати и шта ћу говорити.

50. И знам да је заповијест његова живот вјечни. што ја дакле говорим онако говорим као што ми рече отац.

Глава 13

1. А пред празник пасхе, знајући Исус да му дође час да пријеђе из овога свијета к оцу, како је љубио своје који бијаху на свијету, до краја из љуби.

2. И по вечери кад већ ђаво бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотскоме да га изда,

3. Знајући Исус да му све отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,

4. Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;

5. По том усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којијем бјеше запрегнут.

6. Онда дође к Симону Петру, и он му рече: Господе! зар ти моје ноге да опереш?

7. Исус одговори и рече му: што ја чиним ти сад не знаш, али ћеш послије дознати.

8. Рече му Петар: Никад ти не ћеш опрати мојијех ногу. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш дијела са мном.

9. Рече му Симон Петар: Господе! не само ноге моје. него и руке и главу.

10. Исус му рече: Опраноме не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.

11. Јер знадијаше издајника својега, за то рече: Нијесте сви чисти.

12. А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и сједавши опет за трпезу рече им: Знате ли што ја учиних вама?

13. Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.

14. Кад дакле ја опрах вама ноге Господ и учитељ, и ви сте дужни један другоме прати ноге.

15. Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.

16. Заиста, заиста вам кажем: није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао.

17. Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.

18. Не говорим за све вас, јер ја знам које избрах; него да се збуде писмо: који са мном хљеб једе подиже пету своју на ме.

19. Сад вам кажем прије него се збуде, да, кад се збуде, вјерујте да сам ја.

20. Заиста, заиста вам кажем: који прима онога кога пошљем мене прима; а ко прима мене прима онога који ме посла.

21. Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посвједочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

22. Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.

23. А један од ученика његовијех, којега Исус љубљаше, сјеђаше за трпезом на крилу Исусову.

24. Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.

25. А он леже на прси Исусове и рече му: Господе! ко је то?

26. Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симонову Искариотскоме.

27. И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: шта чиниш чини брже.

28. А ово не разумје нико од онијех што сјеђаху за трпезом за што му рече.

29. А неки мишљаху, будући да у Јуде бјеше кеса, да му Исус рече: купи што треба за празник; или да да што сиромашнима.

30. А он узевши залогај одмах изиђе; а бјеше ноћ.

31. Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави син човјечиј, и Бог се прослави у њему.

32. Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.

33. Дјечице! још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.

34. Нову вам заповијест дајем да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.

35. По том ће сви познати да сте моји ученици ако узимате љубав међу собом.

36. Рече му Симон Петар: Господе! куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном.

37. Петар му рече: Господе! за што не могу сад ићи за тобом? душу ћу своју положити за те.

38. Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти каже: не ће пијетао запјевати док ме се трипут не одречеш.

Глава 14

1. Да се не плаши срце ваше, вјерујте Бога, и мене вјерујте.

2. Многи су станови у кући оца мојега. А да није тако, казао бих вам: идем да вам приправим мјесто.

3. И кад отидем и приправим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете гдје сам ја.

4. И куда ја идем знате, и пут знате.

5. Рече му Тома: Господе! не знамо куда идеш; и како можемо пут знати?

6. Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико не ће доћи к оцу до кроза ме.

7. Кад бисте мене знали онда бисте знали и оца мојега; и одселе познајете га, и видјесте га.

8. Рече му Филип: Господе! покажи нам оца, и биће нам доста.

9. Исус му рече: Толико сам вријеме с вама и нијеси ме познао, Филипе? који видје мене, видје оца; па како ти говориш: покажи нам оца?

10. Зар не вјерујеш да сам ја у оцу и отац у мени? Ријечи које вам ја говорим не говорим од себе; него отац који стоји у мени он твори дјела.

11. Вјерујте мени да сам ја у оцу и отац у мени; ако ли мени не вјерујете, вјерујте ми по тијем дјелима.

12. Заиста, заиста вам кажем: који вјерује мене, дјела која ја творим и он ће творити, и већа ће од овијех творити: јер ја идем к оцу својему;

13. И штагод заиштете у оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави отац у сину.

14. И ако што заиштете у име моје, ја ћу учинити.

15. Ако имате љубав к мени, заповијести моје држите.

16. И ја ћу умолити оца, и даће вам другога утјешитеља да буде с вама ва вијек:

17. Духа истине, којега свијет не може примити, јер га не види нити га познаје; а ви га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.

18. Не ћу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.

19. Још мало, и свијет мене више неће видјети; а ви ћете ме видјети; јер ја живим, и ви ћете живљети.

20. У онај ћете ви дан дознати да сам ја у оцу својему, и ви у мени, и ја у вама.

21. Ко има заповијести моје и држи их он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам.

22. Рече му Јуда, не Искариотски: Господе! шта је то да ћеш се нама јавити, а не свијету?

23. Исус одговори и рече му: Ко има љубав к мени, држаће ријеч моју; и отац мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити.

24. Који нема љубави к мени не држи мојијех ријечи; а ријеч што чујете није моја него оца који ме посла.

25. Ово вам казах док сам с вама.

26. А утјешитељ Дух свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.

27. Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свијет даје, да се не плаши срце ваше, и да се не боји.

28. чусте да вам ја казах: идем, и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: иде к оцу; јер је отац мој већи од мене.

29. И сад вам казах, прије док се није збило, да вјерујете кад се збуде.

30. Већ не ћу много говорити с вама; јер иде кнез овога свијета, и у мени нема ништа.

31. Него да види свијет да имам љубав к оцу, и као што ми заповједи отац онако творим. Устаните, хајдемо одавде.

Глава 15

1. Ја сам прави чокот, и отац је мој виноградар:

2. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсјећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди.

3. Ви сте већ очишћени ријечју коју вам говорих.

4. Будите у мени и ја ћу у вама. Као што, лоза не може рода родити сама од себе ако не буде на чокоту, тако ни ви ако у мени не будете.

5. Ја сам чокот а ви лозе: и који буде у мени и ја у њему он ће родити многи род: јер без мене не можете чинити ништа.

6. Ко у мени не остане избациће се на поље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.

7. Ако останете у мени и ријечи моје у вама остану, штагод хоћете иштите, и биће вам.

8. Тијем ће се отац мој прославити, да род многи родите; и бићете моји ученици.

9. Као што отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој.

10. Ако заповијести моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповијести оца својега и остајем у љубави његовој.

11. Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни.

12. Ово је заповијест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама.

13. Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.

14. Ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповиједам.

15. Више вас не називам слугама; јер слуга не зна шта ради господар његов: него вас назвах пријатељима; јер вам све казах што чух од оца својега.

16. Ви мене не избрасте, него ја вас избрах, и поставих вас да ви идете и род родите; и да ваш род остане, да штогод заиштете у оца у име моје да вам да.

17. Ово вам заповиједам да имате љубав међу собом.

18. Ако свијет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну прије вас.

19. Кад бисте били од свијета, онда би свијет своје љубио: а како нијесте од свијета, него вас ја од свијета избрах, за то мрзи на вас свијет.

20. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: мије слуга већи од господара својега. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати.

21. Али свеће вам ово чинити за име моје, јер не познају онога који ме посла.

22. Да нијесам био дошао и говорио им не би гријеха имали; а сад изговора не ће имати за гријех свој.

23. Који мрзи на мене и на оца мојега мрзи.

24. Да нијесам био дјела творио међу њима којијех нико други не твори, не би гријеха имали: а сад и видјеше, и омрзнуше на мене и на оца мојега.

25. Али да се збуде ријеч написана у закону њиховом: омрзнуше на мене ни за што.

26. А кад дође утјешитељ, кога ћу вам послати од оца, Дух истине, који од оца излази, он ће свједочити за мене.

27. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном.

Глава 16

1. Ово вам казах да се не саблазните.

2. Изгониће вас из зборница; а доћи ће вријеме кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини

3. И ово ће чинити, јер не познаше оца ни мене.

4. Него вам ово казах кад дође вријеме да се опоменете овога да вам ја казах; а испрва не казах ово, јер бијах с вама.

5. А сад идем к ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш?

6. Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

7 Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем: јер ако ја не идем, утјешитељ не ће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама.

8. И кад он дође покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд:

9. За гријех дакле што не вјерују мене;

10. А за правду што идем к оцу својему, и више ме не ћете видјети;

11. А за суд што је кнез овога свијета осуђен.

12. Још вам много имам казати; али сад не можете носити.

13. А кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер не ће од себе говорити, него ће говорити што чује, и јавиће вам што ће бити у напредак.

14. Он ће ме прославити, јер ће од мојега узети, и јавиће вам:

15. Све што има отац моје је: за то рекох да ће од мојега узети, и јавити вам.

16. Још мало, и не ћете ме видјети, и опет мало, па ћете ме видјети: јер идем к оцу.

17. А неки од ученика његовијех рекоше међу собом: шта је то што нам каже: још мало, и не ћете ме видјети, и опет мало, па ћете ме видјети; и: ја идем к оцу?

18. Говораху дакле: шта је то што говори: мало? не знамо шта говори.

19. А Исус разумје да шћадијаху да га запитају, па им рече: За то ли се запитујете међу собом што рекох: још мало и не ћете ме видјети, и опет мало па ћете ме видјети?

20. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

21. жена кад рађа трпи муку; јер дође час њезин: али кад роди дијете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човјек на свијет.

22. Тако и ви дакле имате сад жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости нико не ће узети од вас;

23. И у онај дан не ћете ме питати ни за што. Заиста, заиста вам кажем да штогод узиштете у оца у име моје, даће вам.

24. Дослије не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.

25. Ово вам говорих у причама; али ће доћи вријеме кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за оца.

26. у онај ћете дан у име моје заискати, и не велим дам да ћу ја умолити оца за вас;

27. Јер сам отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и вјеровасте да ја од Бога изиђох.

28. Изиђох од оца, и дођох на свијет; и опет остављам свијет, и идем к оцу.

29. Рекоше му ученици његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.

30. Сад знамо да све знаш, и не треба ти да те ко пита. По томе вјерујемо да си од Бога изишао.

31. Исус им одговори: Зар сад вјерујете?

32. Ево иде час, и већ је настао, да се разбјегнете сваки на своју страну и мене сама оставите; али нијесам сам, јер је отац са мном.

33. Ово вам казах, да у мени мир имате. У свијету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свијет.

Глава 17

1. Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! дође час, прослави сина својега, да и син твој прослави тебе;

2. Као што си му дао власт над свакијем тијелом да свему што си му дао да живот вјечни.

3. А ово је живот вјечни да познају тебе јединога истинога Бога, и кога си послао Исуса Христа.

4. Ја тебе прославих на земљи: посао сврших који си ми дао да радим.

5. И сад прослави ти мене, оче, у тебе самога славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде.

6. Ја јавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју ријеч одржаше.

7. Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе.

8. Јер ријечи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од тебе изиђох, и вјероваше да си ме ти послао.

9. Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји.

10. И моје све је твоје, и твоје моје; и ја се прославих у њима.

11. И више нијесам на свијету, а они су на свијету, а ја идем к теби. Оче свети! сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.

12. Док бијах с њима на свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се збуде писмо.

13. А сад к теби идем, и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи.

14. Ја им дадох ријеч твоју; и свијест омрзну на њих, јер нијесу од свијета, као ни ја што нијесам од свијета.

15. Не молим те да их узмеш са свијета, него да их сачуваш ода зла.

16. Од свијета нијесу, као ни ја што нијесам од свијета.

17. Освети их истином својом: ријеч је твоја истина.

18. Као што си ти мене послао у свијет, и ја њих послах у свијет

19. Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.

20. Не молим пак само за њих, него и за оне који ме узвјерују њихове ријечи ради.

21. Да сви једно буду, као ти, оче, што си у мени и ја у теби; да и они нама једно буду, да и свијет вјерује да си ме ти послао.

22. И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буде једно као ми што смо једно.

23. Ја у њима и ти у мени: да буду са свијем у једно, и да позна свијет да си ме ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.

24. Оче! хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја; да виде славу моју коју си ми дао, јер си имао љубав к мени прије постања свијета.

25. Оче праведни! свијет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао.

26. И показах им име твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.

Глава 18

1. И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својијем преко потока Кедрона гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови.

2. А Јуда издајник његов знадијаше оно мјесто; јер се Исус често скупљаше ондје с ученицима својијем.

3. Онда Јуда узе чету и од главара свештеничкијех и фарисеја момке. и дође онамо с фењерима и са свијећама и с оружјем.

4. А Исус знајући све што ће бити од њега изиђе и рече им: Кога тражите?

5. Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који га издаваше.

6. А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.

7. Онда их опет запита Исус. Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.

8. Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.

9. Да се изврши ријеч што рече: Не изгубих ни једнога од онијех које си ми дао.

10. А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничкога, и одсијече му десно ухо. А слузи бјеше име Малхо.

11. Онда рече Исус Петру: Задјени нож у ножнице. чашу коју ми даде отац зар да је не пијем?

12. А чета и војвода и момци Чивутски ухватише Исуса и свезаше га,

13. И одведоше га најприје Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше поглавар свештенички оне године.

14. А Кајафа бјеше онај што даде свјет Јудејцима да је боље да умре један човјек него народ да пропадне.

15. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај бјеше познат код поглавара свештеничкога и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничкога;

16. А Петар стајаше на пољу код врата. Онда изиђе онај ученик што бјеше познат код поглавара свештеничкога и рече вратарици те уведе Петра.

17. Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да нијеси и ти ученик онога човјека? Он рече: Нијесам.

18. А слуге и момци бијаху наложили огањ и стајаху те се гријаху, јер бјеше зима; а и Петар стајаше с њима и гријаше се.

19. Поглавар пак свештенички запита Исуса за ученике његове и за његову науку.

20. Исус му одговори: Ја говорих јавно свијету, ја свагда учих у зборници и у цркви, гдје се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.

21. што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио; ево ови знаду шта сам ја говорио.

22. А кад он ово рече, један од момака који стајаху ондје удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничкоме?

23. Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, за што ме бијеш?

24. И Ана га посла свезана Кајафи поглавару свештеничкоме.

25. А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: да нијеси и ти од ученика његовијех? А он се одрече и рече: Нијесам.

26. Рече један од слугу поглавара свештеничкога који бјеше рођак ономе што му Петар одсијече ухо: Не видјех ли ја тебе у врту с њим.

27. Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева.

28. А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.

29. Онда Пилат изиђе к њима на поље и рече: Какову кривицу износите на овога човјека?

30. Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби?

31. А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону својему судите му. А Чивути му рекоше: Ми не смијемо никога погубити.

32. Да се збуде ријеч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умријети.

33. Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече му: Ти си цар Јудејски?

34. Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?

35. Пилат одговори: Зар сам ја Чивутин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?

36. Исус одговори: Царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Чивутима; али царство моје није одавде.

37. Онда му рече Пилат: Даклем си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то дођох на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.

38. Рече му Пилат: шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Чивутима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.

39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на пасху, хоћете ли дакле да вам пустим цара Јудејскога?

40. Онда сви повикаше опет говорећи: Не овога, него Вараву. А Варава бјеше хајдук.

Глава 19

1. Тада дакле Пилат узе Исуса и шиба га.

2. И војници сплетавши вијенац од трња метнуше му на главу и обукоше му скрлетну хаљину,

3. И говораху: Добро јутро, царе Јудејски! и бијаху га по образима.

4. Онда Пилат изиђе опет на поље, и рече им: Ево га изводим к вама на поље да видите да на њему не налазим никакве кривице.

5. А Исус изиђе на поље под вијенцем од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат: Ево човјека!

6. А кад га видјеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

7. Одговорише му Чивути: Ми имамо закон и по закону нашему ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

8. Кад дакле Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.

9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

10. А Пилат му рече: Зар мени не говориш? не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

11. Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; за то онај има већи гријех који ме предаде теби.

12. Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Чивути викаху говорећи: Ако овога пустиш нијеси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

13. Пилат дакле чувши ову ријеч изведе Исуса на поље, и сједе на судијнску столицу на мјесту које се зове калдрма а Чивутски Гавата.

14. А бјеше петак у очи пасхе око шестога сахата: и Пилат рече Чивутима: Ево цар ваш.

15. А они викаху: Узми, узми распни га. Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише главари свештенички: ми немамо цара осим ћесара.

16. Тада им га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

17. И носећи крст свој изиђе на мјесто које се зове коштурница а Чивутски Голгота.

18. Ондје га разапеше и с њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у сриједи.

19. Пилат пак написа и натпис и метну на крст; а бјеше написано: Исус Назарећанин цар Јудејски.

20. И овај натпис читаше многи од Чивута; јер мјесто бјеше близу града гдје разапеше Исуса; и бјеше написано Чивутски, Грчки, Латински.

21. А Чивутски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: цар Јудејски, него да сам рече: ја сам цар Јудејски.

22. Пилат одговори: што писах писах.

23. А војници кад разапеше Исуса узеше његове хаљине и начинише четири дијела, свакоме војнику по дијел, и доламу: а долама не бјеше шивена него изаткана сва с врха до дна.

24. Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацимо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Раздијелише хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацише коцке. Војници дакле тако учинише.

25. А стајаху код крста Исусова мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

26. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоје рече матери својој: жено! ето ти сина!

27. По том рече ученику: Ето ти матере! И од онога часа узе је ученик к себи.

28. По том знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: жедан сам.

29. Ондје стајаше суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима његовијем.

30. А кад прими Исус оцат рече: Сврши се: И преклонивши главу предаде дух.

31. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу (јер бијаше велик дан она субота), Чивути молише Пилата да им пребију голијени па да их скину.

32. Онда дођоше војници, и првоме дакле пребише голијени и другоме распетоме с њим.

33. А дошавши на Исуса, кад га видјеше да је већ умр’о, не пребише му голијени:

34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

35. И онај што видје посвједочи, и свједочанство је његово истинито; и он зна да истину говори да ви вјерујете.

36. Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост његова да се не преломи.

37. И опет друго писмо говори: Погледаће онога кога прободоше.

38. А по том Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов али крадом од страха Чивутскога, моли Пилата да узме тијело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово.

39. А дође и Никодим, који прије долази к Исусу ноћу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара.

40. И узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Чивута да укопавају.

41. А бијаше близу онога мјеста гдје бјеше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не бјеше метнут.

42. Ондје дакле петка ради Чивутскога, јер бјеше близу гроб, метнуше Исуса.

Глава 20

1. А у први дан недјеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не бјеше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба.

2. Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо гдје га метнуше.

3. А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.

4. Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође прије ка гробу.

5. И надвиривши се видје хаљине гдје леже; али не уђе.

6. Дође пак Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и видје хаљине саме гдје леже,

7. И убрус који бјеше на глави његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном мјесту.

8. Тада дакле уђе и други ученик који најприје дође ка гробу, и видје и вјерова.

9. Јер још не знадијаху писма да њему ваља устати из мртвијех.

10. Онда отидоше опет ученици дома.

11. А Марија стајаше на пољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,

12. И видје два анђела у бијелијем хаљинама гдје сједе један чело главе а један чело ногу гдје бјеше лежало тијело Исусово.

13. И рекоше јој они: жено! што плачеш? Рече им: Узеше Господа мојега, и не знам гдје га метнуше.

14. И ово рекавши обазре се натраг, и видје Исуса гдје стоји и не знадијаше да је Исус.

15. Исус јој рече: жено! што плачеш? кога тражиш? А она мислећи да је вртар рече му: Господине! ако си га ти узео кажи ми гдје си га метнуо, и ја ћу га узети.

16. Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече му: Равуни! које значи учитељу.

17. Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к оцу својему; него иди к браћи мојој, и кажи им: враћам се к оцу својему и оцу вашему, и Богу својему и Богу вашему.

18. А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да видје Господа и каза јој ово.

19. А кад би у вече онај први дан недјеље, и врата бијаху затворена гдје се бијаху ученици његови скупили од страха Чивутскога, дође Исус и стаде на сриједу и рече им: Мир вам.

20. И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух свети.

23. Којима опростите гријехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.

24. А Тома који се зове Близанац, један од дванаесторице, не бјеше ондје с њима кад дође Исус.

25. А други му ученици говораху: Видјесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама његовијем рана од клина, и не метнем прста својега у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра његова; не ћу вјеровати.

26. И послије осам дана опет бијаху ученици његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мира ва.

27. По том рече Томи: Пружи прст свој амо и виђи руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.

28. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој.

29. Исус му рече: Пошто ме видје вјеровао си: благо онима који не видјеше и вјероваше.

30. А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својијем која нису писана у књизи овој.

31. А ова се написаше, да вјерујете да Исус јест Христос син Божиј, и да вјерујући имате живот у име његово.

Глава 21

1. Послије тога опет се јави Исус ученицима својијем на мору Тиверијадском. А јави се овако:

2. Бијаху заједно Симон Петар и Тома који се зваше Близанац, и Натанаило из Кане Галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика његовијех.

3. Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах сједоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа.

4. А кад би јутро, стаде Исус на бријегу; али ученици не познаше да је Исус.

5. А Исус им рече: Дјецо! еда што имате за јело? Одговорише му: Немамо.

6. А он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете: Онда бацише, и већ на могаху извући је од мноштва рибе.

7. Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер бјеше го, и скочи у море.

8. А други ученици дођоше на лађи, јер не бјеше далеко од земље него око двјеста лаката, вукући мрежу с рибом.

9. Кад дакле ижљезоше на земљу, видјеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хљеб.

10. Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте.

11. А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великијех риба сто и педесет и три; и од толикога мноштва не продрије се мрежа.

12. Исус им рече: Ходите обједујте. А ни један од ученика не смједијаше да га пита: Ко си ти? видећи да је Господ.

13. А до+е и Исус, и узе хљеб, и даде им, тако и рибу.

14. Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својијем пошто устаде из мртвијех.

15. А кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! љубиш ли ме већма него ови? Рече му: Да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје.

16. Рече му опет другом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? Рече му: Да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

17. Рече му трећом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? А Петар оста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? и рече му: Господе! ти све знаш, ти знаш да те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

18. Заиста, заиста ти кажем: кад си био млад, опасивао си се сам, и ходио си куда си хтио; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не ћеш.

19. А ово рече показујући каком ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном.

20. А Петар обазревши се видје гдје за њим иде онај ученик кога Исус љубљаше, који и на вечери лијеже на прси његове и рече; Господе! ко је тај који ће те издати?

21. Видјевши Петар овога рече Исусу: Господе! а шта ће овај?

22. Исус му рече: Ако хоћу да он остане док ја не дођем, што је теби до тога? Ти хајде за мном.

23. Онда изиђе ова ријеч међу браћом а онај ученик не ће умријети; али Исус не рече њему да не ће умријети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, што је теби до тога?

24. Ово је онај ученик који свједочи за ово, који и написа ово: и знамо да је свједочанство његово истинито.

25. А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало ни у сами свијет, мислим не би могле стати написане књиге. Амин.

следећа страница  — >