Вероисповест
(са референцама из Светог Писма)
Верујемо у (Рим 10: 8-10; 1 Јн 4: 15)
Једнога Бога (Пнз 6: 4, Еф 4: 6)
Оца (Мт 6: 9)
Сведржитеља, (Изл 6: 3)
Творца неба и земље (Пост 1: 1)
и свега видљивог и невидљивог. (Кол 1:15-16)
И у једнога Господа Исуса Христа, (Дела 11: 17)
Сина Божијег (Mт 14: 33; 16: 16)
Јединородног, (Јн 1: 18; 3: 16)
Светлост од Светлости; (Пс 27: 1; Јн 8: 12; Мт 17: 2,5)
Бога Истинитог од Бода Истинитог; (Јн 17:1-5)
кроз Кога је све постало; (Јевр 1: 1-2)
Који је ради нас људи и ради нашег
спасења (1 Тим 2: 4-5)
сишао са небеса, (Јн 6: 33,35)
и оваплотио се од Духа Светога и Марије
Дјеве (Лк 1: 35)
и постао човек. (Јн 1: 14)
И који је распет за нас (Мк 15: 25; 1 Кор 15: 3)
у време Понтија Пилата, (Јн 19: 6)
страдао, (Мк 8: 31)
и био погребен. (Лк 23: 53; 1 Кор 15: 4)
И Који је васкрсао у трећи дан по Писму,
(Лк 24: 1; 1 Кор 15: 4)
и вазнео се на небеса, (Лк 24: 51; Дела 1: 10)
и сео са десне стране Оца; (Мк 16: 19; Дела 7: 55)
и Који ће опет доћи са славом (Мт 24: 27)
да суди живима и мртвима; (Дела 10: 42; 2. Тим 4: 1)
и његовом Царству неће бити краја. (2 Пт. 1: 11)
Кроз Духа Светога, (Јн 14: 26)
Животворног, (Пост 1: 2)
Који од Оца исходи; (Јн 15: 26)
Који је Један са Оцем и Сином (Мт 3: 16-17)
Који је говорио кроз пророке.
(1 Сам 19: 20; Јез 11: 5,13)
У једну, свету, васељенску и апостолску Цркву.
Исповедамо једно крштење за опроштење грехова.
Чекамо Господа Христа, васкрсење мртвих,
(Јн 11: 24; 1 Кор 15:12-49; Јевр 6: 2; Откр 20: 5)
и живот будућег века. (Мк 10: 29-30)
Амин. (Пс 106: 48)
Ми верујемо у једног Бога, Свету Тројицу и старозаветног Месију Исуса Христа.
Не одбацивши Стари Завет "Исус Назарећанин" је настављач и испунитељ Старог Завета, као Бог и Син Божији, по коме су Хришћани добили име.
Основна и најважнија разлика између других вера и Хришћанства је у томе што Хришћанство проповеда спасење у Васкрсењу, вером и покајањем, у васкрслог Бога и Месију, који је дошао да спасе свет.
Бог се брине за појединца и према сваком се опходи појединачно.
Свима нуди спасење иако ће корист имати само они који то лично прихвате.
Али када то учине, Бог их не оставља да живе независно један од другога, као да им је лична сигурност најпреча.
Он их изграђује у заједницу људи којима је Он дао нови живот кроз Исуса Христа.
Пошто су сви ти људи уједињени у Христу, они су такође уједињени, без обзира у којем времену живе, без обзира које су културне позадине.
Црквени живот се не састоји само од редовног окупљања хришћана.
Наравно, ми желимо да заједно проведемо време, формално и неформално.
То је део нашег живота.
Али ми треба да се бавимо проблемима који су далеко дубљи од наше личне добробити.
Ми морамо да се бринемо за оне који још увек немају живот у Христу.
Ми подразумевамо у томе смислу да би требали да смо одлучнији у обзнањивању поруке о спасењу које Бог једино нуди у свом Сину Гоподу Исусу Христу.
Као резултат тог спасења и зато што сад Исус Христос живи у срцима спашених, свако ће постати одлучнији у помагању онима који су болесни, усамљени, који трпе неправду, глад и друге несреће.
Ми мислимо да свако ко у Бога верује има одговорност за људе у својој близини и за људе међу далеким народима.