Прва књига Мојсијева, Књига Постања, Постање (хеб. בראשׁית Берешит; грч. Γένεσις; лат. Генесис) је прва књига Светог писма Старог завета и прва књига Петокњижја.
Као једна од књига Старог завета она је света књига за јудаизам и за хришћанство.
У јеврејској религији пет књига Мојсијевих чине Тору.
Књига још садржи приповести о стварању света, греху прародитеља, великом потопу, затим историју старозаветних патријараха.
Српски назив је Прва књига Мојсијева пошто је традиција приписивала ауторство Мојсију.
Назива се још и »Књига Постања« или једноставно »Постање«, што преводи грчки и латински Генесис, а означује да се у овој књизи говори о постанку света и човека, те о преисторији израелског народа. Хебрејски назив Берешит значи »у почетку«, а то је прва реч хебрејског текста ове књиге.
Прва књига Мојсијеба има два дела различите дужине.
Први део (1 Мојс 1-11) својеврсан је увод у историју спасења о којој ће говорити читава Библија.
Говори о стварању космоса и човека, о првом греху и његовим последицама, те о све већој покварености која се ширила међу људима.
Други део (1 Мојс 12-50) почиње са Аврамом, праоцем изабраног народа, те се наставља историјом осталих праотаца, Исака и Јакова и његових дванаест синова, зачетника дванаест израелских племена, да би завршио дугим извештајем мудросних обележја о Јосифу, сину Јаковљеву.
Данас се научници слажу да је Књига Постања комплексан спис у који је укључено више различитих традиција. Поткрај 19. века, под упливом Графа и Велхаузена, развила се теорија о четири документа који су настали у различито време и на различитим местима.
Најстарији од тих докумената био би тзв. Јахвистички документ који у извештају о настанку користи Божије име Јахве (хеб. יהוה), а начин његова описивања је антропоморфан.
Томе документу припада, на пример, извештај о првом греху.
Овај документ је, по тој теорији, настао у 9. веку пр.Хр. у Јуди.
Други је Елохистички документ који Бога назива Елохим (хеб. אֱלֹהִים), а настао би негде након Јахвистичког, али у Израелу (северном краљевству), да би, након пада тог краљевства, био сједињен са Јахвистичким документом и са њиме измешан. У овом се документу не налазе извештаји о настанку света и човека, те почиње са Абрахамом.
Трећи је Деутерономистички документ настао у Јерусалиму у доба краља Јошије, но у Књизи Постања тешко га је наћи.
Четврти, и најмлађи, је Свештенички документ, настао након повратка из бабилонског ропства, а њему припада, на пример, први извештај о настанку, где је стварање света распоређено на седам дана.
Ипак, оваква прецизна подела писаних традиција до данас је нашла бројне критичаре, како оне који је желе модификовати, тако и оне који је желе сасвим одбацити.
Првих једанаест поглавља ове књиге народним начином говора описују почетке човечанства.
У њима не треба тражити историјске извештаје, него говор вере њезиних писаца.
Притом, они су се служили традицијама, легендама и митовима какви су постојали и у околним народима и снажним културама попут египатске и вавилонске.
Главна је порука те књиге да је читав козмос настао Божијим деловањем, а врхунац је његова дела било стварање мушкарца и жене.
Исто тако, овај први део књиге настоји објаснити и порекло зла, патње и смрти, те дати одговоре на та исконска човекова питања.
У другом делу књиге (1 Мојс 12-50) историја народних патријарха приказана је као породична историја, те скупља различите традиције о Авраму, Исаку, Јакову и Јосифу.
Ради се о традиционалној историји која се зауставља на догађањима из приватног живота и сликовитим приказима, те се и не покушава уклопити у тадашњу опћу историју.
Можемо овде говорити једино о религијској историји, пошто је у свим важнијим моментима присутан Бог као онај који делује и потиче.
Порука овог дела састоји се у следећем: постоји један Бог, он је оформио један народ и њему дао једну земљу. Бог је Јахве, народ је Израел, а земља је Света, Обећана земља (у овој књизи означена као Канаан).
Књига завршава одласком патријарха у Египат.
Одломак:
1:26 Потом рече Бог: да начинимо човека по своме обличју, као што смо Ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.
1:26 ויאמר אלהים נעשה אדם בצלמנו כדמותנו וירדו בדגת הים ובעוף השמים ובבהמה ובכל-הארץ ובכל-הרמש הרמש על-הארץ
1:27 И створи Бог човека по обличју своме, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их.
1:27 ויברא אלהים את-האדם בצלמו בצלם אלהים ברא אתו זכר ונקבה ברא אתם
(1 Мојсије 1. 26-27).