Свето Јеванђеље по Јовану је четврта књига Новог завета, написано око 100. године.
Према предању, написао га је апостол Јован, један од првих Христових ученика.
Према времену писања то је последње Јеванђеље и различито од претходна три.
Док су јеванђеља по Матеју, Мaрку и Луки синоптичка јеванђеља, у овом јеванђељу историјске чињенице су помешане са богословским излагањима.
Док претходна три Jеванђеља говоре углавном о Христовим проповедима у Галилеји, дотле се ово јеванђеље бави више проповедима у Јудеји, али нагласак је на духовној страни Христовог живота.
Свето Јеванђеље по Јовану једном трећином је посвећено последњим сатима живота Исусa Христоса, тачније, говори о 44 последња сата.
За разлику од осталих, а нарочито Светог Јеванђеља по Луки, не садржи ни једну причу, али има четири чуда која друга јеванђеља не спомињу.