Прва ствар о којој би требало нешто да знаш јесте Библија. У њој ћеш наћи све истине везане за Христа и Еванђеље. Твој став према Библији одредиће ток твог духовног живота.
Пре свега, да поменемо нешто о ОБЛИКУ Библије. Она није само једна књига, већ много книјига сакупљених у једну.
Први део се назива Старим заветом, а други Новим заветом. Стари завет садржи записе о временима пре рођења Исуса Христа. Нови завет су написали Исусови ученици и неколицина других особа у првом веку. Стари завет се састоји од 39 књига, које почињу Постањем, и завршавају Малахијом. Прва књига Новог завета је Еванђеље по Матеју, а последња Откривење. То су две од укупно 27 књига Новог завета.
Хајде да поближе погледамо ове књиге.
Стари завет
Постање је запис о Божјем стварању света и људи, паду прве људске породице у грех, потопу који је уништио читав свет, и историји почетака израелског народа. Од књиге Изласка до Јестире приказана је историја израелског народа до око 400. године п. Х. У Јову, Псалмима и Пословицама дата је највиша форма људских осећања изражених у књижевности. Лепота и дубина ових књижевних дела остају недостигнуте. То су углавном песме, есеји и драме. Од Исаије до Малахије су пророчке књиге.
Нови завет
Прве књиге се називају Еванђељима – по Матеју, Марку, Луки и Јовану. Ово су имена писаца Еванђеља. Значење речи еванђеље је добра вест. Сва четири Еванђеља описују Исусов живот. Два говоре о његовом рођењу и пореклу његове овоземаљске породице. Једно (Лука) даје и неке описе из његовог дечачког живота.
Велики део Еванђеља посвећено је Исусовом учењу за време трогодишње јавне службе. Еванђеља такође упућују на многа чуда исцељења и васкрсавања мртвих која је Исус учинио. Последња поглавља Еванђеља описују Исусово суђење, његову смрт на крсту, васкрсење, и завршавају величанственим врхунцем, његовим повратком на место које му припада на небу (вазнесењем).
Непосредно иза четири Еванђеља следе Дела Апостолска. То је историја еванђеоског рада апостола и других Исусових ученика. Дела такође говоре о расту хришћанске цркве у првом веку. Кључна личност у првих десет поглавља је Петар, главни Исусов ученик. Девето поглавље говори о Павловом преобраћењу, и од 13. поглавља до краја књиге представљена је његова служба незнабошцима (нежидовима).
Од Посланице Римљанима до Јудине има укупно 17 писама које су апостоли Павле, Петар и Јован, и још два писца: Јаков и Јуда, упутили разним црквама и појединцима у многим различитим местима. Ова писма се баве свим аспектима практичног хришћанског живота. Такође пружају јасно, недвосмислено тумачење хришћанске вере.
Откривење, последња књига Библије, открива будућа догађања, не само у овом свету, већ и у долазећем. Објављује пророчанство и о Великом суду, који ће повезати садашњи и будући свет.
Ово би, укратко, био преглед Библије.
Као друго, хајде да размотримо следеће питање: КАКО ЈЕ НАСТАЛА БИБЛИЈА?
Библију је написало око 40 различитих писаца, у периоду од 1600 година. Ове чињенице саме по себи нису нарочито битне. Оно што је важно запамтити јесте: да Библија није писана попут других књига. Писали су је људи који су били вођени и надахнути Духом Божјим. У самој Библији стоји да је «цело Писмо од Бога надахнуто» (2. Тимотеју 3,16). У суштини, Библију је писао сам Бог, који је писце користио као инструменте. Из тог разлога је називамо Речју Божјом.
Друга важна ствар је та, да није само део Библије Реч Божја, већ је – ЧИТАВА БИБЛИЈА РЕЧ БОЖЈА. Вратимо се Библији – у 2. Петровој 1,21 стоји: «Јер није никад пророштво донето вољом неког човека, него су проговорили свети Божји људи ПОКРЕНУТИ ДУХОМ СВЕТИМ». Још нешто треба да знаш, а то је да је ЈЕДИНО Библија Реч Божја објављена човеку. Само у њој можеш да пронађеш Божју вољу за свој живот. Ниједна друга књига не може да замени Библију. У њој је забележена историја човечанства из Божје перспективе. Садржи записе о самим почецима овог света, чак даје јасна предсказања о будућим догађајима. Пророчке књиге говоре о томе како ће садашњи свет окончати. У исто време, пред нама отвара свет непролазности и вечног живота. И једино у Библији можеш пронаћи највише моралне и друштвене стандарде.
Рећи ћемо нешто и о СРЕДИШНОЈ ТЕМИ Библије. Попут других књига и Библија има главног лика – ИСУСА ХРИСТА. Он је субјекат, централна личност, средишна тачка и главна тема Библије. Стари завет је пророковао његов долазак на земљу у људском облику, а Нови завет је непосредан запис о његовом земаљском животу и учењу. Ако изузмеш Исуса Христа из Библије, преостају ти само странице бескорисне хартије. Сва пророчанства, историјски догађаји, славопоји, људске патње, победе над грехом и чудеса која су забележена у Библији, непосредно се односе на Исуса Христа.
На крају, испитајмо који је ЦИЉ Библије. Циљ Библије је да човеку објави БОЖЈИ ПЛАН СПАСЕЊА КРОЗ ИСУСА ХРИСТА. Пут до Исуса, како га следити, и какав је живот када га следиш, објашњен је у Библији једноставно, али довољно, да би човек могао да пронађе свој пут до Бога и буде спашен. Ако од Библије очекујеш нешто друго, на пример, рецепт како да постанеш богат и славан, или како да задобијеш моћ – разочараћеш се.
Библија се бави најосновнијим човековим потребама, које су пре духовне природе, него ствари од другоразредног значаја за живот.
Дошавши до ове тачке, требало би тихо и савесно да размислиш о овоме: КАКАВ ЋЕ БИТИ МОЈ СТАВ ПРЕМА БИБЛИЈИ? Треба да допустиш да Божја Реч управља и води твој живот. Треба да јој дозволиш да искаже своју моћ над свим одлукама о важним питањима у твом животу. Библија мора да буде мерило и судија твојих мисли и поступака. Решења за све спорове, утеху за све патње, разбијање сваке сумње, основу за све мисли, снагу да поднесеш све несреће и неразумевање људи – можеш да пронађеш у Библији и ни на ком другом месту.
Да би то постигао треба једном заувек да донесеш ову важну и пресудну одлуку: да, без трачка сумње и свим својим срцем, поверујеш да је Библија жива Реч живог Бога. Ово је прави почетак плодоносног духовног живота који треба да започнеш у Исусу Христу, јер је Библија «корисна за учење, за уверавање, за поправљање, за поучавање у правди, да буде савршен човек Божји, и способан за свако добро дело» (2. Тимотеју 3,16 и 17).