Наша људска природа нам указује на то да је љубав ништа више него емоција.
Ми доносимо одлуке засноване на нашим емоцијама, чак ступамо у брак зато што се осећамо "заљубљенима."
То је и разлог што се половина првих бракова завршава разводом.
Свето Писмо нас учи да истинска љубав није једна емоција која дође и оде, већ одлука. Ми не треба само да волимо оне који нас воле, већ треба да волимо и оне који нас мрзе, на исти начин као што Христ воли оне који то не заслужују (Лука 6:35). "Љубав дуго трпи, љубав је добра, она не завиди, љубав се не хвали, не надима се, не понаша се непристојно, не тражи своје не љути се, не урачунава зло, не радује се неправди, али се радује са истином; она све сноси, све верује, свему се нада, све трпи" (Прва Коринћанима 13:4-7).
Врло је лако да се заљубите у некога, али постоје нека питања која можете да поставите себи пре него што одлучите да ли вас ваш "љубавни радар" води у правом смеру. Прво, да ли је та особа хришћанин, тј. да ли је та особа предала свој живот Христу и да ли у Њега једино верује за своје спасење? Такође, ако неко размишља о томе да своје срце и емоције да једној особи, треба да се запита да ли је спреман ту особу да претпостави свакој другој особи, и да однос са њом, једном кад су већу браку, ставе на друго место само у односу на Бога? Библија нам каже да када двоје људи ступе у брак, они постају једно тело (Постање 2:24, Матеј 19:5).
Друго нешто о чему особа треба да размисли је да ли су они добар избор за потенцијалне супружнике. Да ли су већ ставили Бога на прво место у свом животу? Да ли су способни да своје време и енергију уложе у развој односа као и брака који би требало да траје цео живот? Да ли обоје желе да ступе у брак? Не постоји справа помоћу које можемо да одредимо када смо заљубљени у неког, али је битно да разаберемо да ли следимо наше прве емоције, или следимо Божију вољу за наш живот.