Стари завет заповеда Израелцима да не ступају у брак са другом расом (Пета Мојсијева 7:3-4).
Разлог је тај, што би Израелци отишли од Бога ако би се венчавали са идолпоклоницима, паганима и незнабошцима.
Сличан принцип је постављен у Новом завету, али на врло различитом нивоу: “Не вуците са неверницима јарам који је за вас туђ; јер чега заједничког има праведност са безакоњем? Или какву заједницу има светлост са тамом?” (2 Коринћанима 6:14).
Исто као што је Израелцима (онима који верују у јединог правог Бога) било заповеђено да се не жене неверницима, тако исто је Хришћанима (онима који верују у јединог правог Бога) заповеђено да се не венчавају са неверницима.
Конкретан одговор на ово питање је, не, Библија не каже да је склапање бракова међу различитим расама погрешно.
Особу треба ценити по њеном карактеру, а не по боји коже.
Сви треба да смо пажљиви да не будемо пристрасни према некима, нити да имамо расних предрасуда према другима (Јаков 2:1-10, види посебно стих 1 и 9).
Хришћански стандард за избор супружника треба да буде заснован на томе да ли је особа за коју смо заинтересовани Хришћанин (2 Коринћанима 6:14), неко ко је наново рођен вером у Исуса Христа (Јован 3:3-5).
Вера у Христа, а не боја коже, је Библијски стандард за избор супружника. Међурасни бракови нису питање исправног и погрешног, већ питање мудрости, разабирања и молитве.
Једини разлог зашто међурасне бракове треба пажљиво размотрити, је због тешкоћа које мешовити бракови могу да имају, јер ће другима бити тешко да их прихвате. Многи међурасни бракови доживљавају дискриминацију и исмевање, понекад и од стране сопствених породица.
Неки међурасни парови доживљавају проблеме када њихова деца имају различиту боју тена од самих родитеља и/или браће и сестара.
Један пар различитих раса треба да узме у обзир ове ствари и буде спреман на њих, ако одлуче да се венчају. И опет, једина Библијска забрана у односу на то са ким Хришћанин треба да се венча, је везана за то да ли особа припада Христовом телу.