Када се установи болест, важно је упитати: ”Да ли јеозбиљна?” Још је важније поставити исто питање у вези са духовном болешћу греха. Многи људи чак са смешком признају да су грешници, зато што уопште не схватају шта то значи. Они се према греху односе као да је то ”једноставно људска природа”, или се ипак скривају иза начела: ”Па то свако чини”. Али такве изјаве избегавају нешто веома важно: Да ли је грех озбиљна ствар? Ево неколико чињеница које Библија каже о теби као грешнику.
Изопачен си. То не значи да си онолико лош колико би могао да будеш, нити пак да стално грешиш, а ни да не знаш да оцениш шта је право, а шта криво, или пак да чиниш ствари које су угодне и од користи. Али ипак то значи да је грех напао сваки део твоје личности – твој ум, вољу, емоције, савест, склоности и машту. Срце је преварно више свега и опако. Корен твојих невоља није у томе шта чиниш, већ је у томе какав си. Грешиш зато што си грешник.
Окаљан си. Библија овде не избегава стварност јер изнутра из срца људскога излазе зле мисли, прељубе, блудништво, убиства, крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавства, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. Уочимо да се у списак убрајају мисли, речи и дела. То указује да је у Божјим очима грех једнако озбиљан. Неки људи ограничавају своје појмове о греху на нешто као убиство, прељубу и пљачку, али Библија је сасвим јасна и немамо право да мислимо о греху на тај начин. Грех је све оно што не стиже да испуњава Божје савршене захтеве. Грех је све оно што је мање од савршенства у нашим речима, мислима и делима. Суочимо се сада с овим питањем: Ко може рећи очистио сам срце своје, чист сам од греха својега? Да ли ти можеш? Ако не можеш, онда си окаљан.
Пркосан си. Библија учи: И грех је безакоње, промишљена побуна против Божјег ауторитета и закона. Ниједан друштвени закон те не тера да лажеш, да имаш прљаве мисли, или да грешиш на било који начин. Сам га свесно не слушаш и то је озбиљна ствар, зато што је Бог праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гњев. Бог никада не може да гледа на грех ”кроз прсте”. Можеш бити сигуран да ниједан грех неће проћи некажњен.
Мали део Божје казне стиже грех и у овоме животу (иако ми то не примећујемо). Али крајња казна ће стићи после смрти, на дан суда, када ће дакле сваки од нас дати одговор Богу за себе.