Ако проучавате Нови Завет, запазићете да Исус 22 пута говори о паклу. Желим то посебно да нагласим. Ви знате да велики број људи каже: "Ах, не волим тог проповедника. Он проповеда о пакленом огњу." Ако и ви тако кажете, онда то значи да не волите ни Исуса, јер реч пакао налазите чак 24 пута у Новом Завету. Користи је сам Господ Исус, и од 24 пута, Он је помиње 22 пута. Преостала два помињања била су од Јакова и апостола Петра.
Ако студирате грчки језик, са кога је Нови завет преведен, уочићете да Господ Исус користи две речи: Хадес и Гехена. Зашто? Да ли су то два различита места? Да. Нека врста чистилишта? Не.
Да би смо ово јасно предочили, дозволите ми да овде наведем један пример. Један човек је умешан у неки злочин. Када га ухвате, не стављају га у казниону, јер није одржана судска расправа, него га држе у месном истражном затвору до дана суђења. Тек када се заврши судска расправа и утврди кривица, он бива осуђен и упућен у казниону. Не може се човек послати на робију пре судске расправе.
Запамтите зато: увек када се у Библији сретнете са речју Хадес, ради се о "месном истражном затвору", где грешник очекује своју "судску расправу". Али, зато сваки пут када наиђете на реч Гехена, мислите на "казниону" или "затвор" где ће се наћи душе грешника после пресуде, то јест после Суда.
Тренутно ниједна душа није у Гехени. Све оне су у Хадесу, јер се још није догодио коначни Божји суд. Судска расправа тек предстоји. Сада душе у Хадесу чекају да буду изведене пред Суд, где ће бити испитан сваки случај и донесена пресуда. Тек тада ће осуђене душе бити пребачене у коначно одредиште – у Гехену.
Могу ли то доказати? Откривење Јованово 20,13: "И море даде мртваце који су у њему, и смрт, и ад дадоше мртваце." Да ли примећујете нешто? "Смрт и Хадес" (Библија "Стварности" преводи овде грчку реч Хадес са Подземље): Смрт је гроб где је тело; Хадес је место где је душа. Значи, гроб враћа тело назад, Хадес враћа душу и неспашени човек постаје поново сједињен, и тако тело и душа стоје пред Богом на Суду. одржава се "суђење" и доноси пресуда. Он бива бачен у коначну казниону, у Гехену – заувек.
Следећи стих каже: "И смрт и ад беху бачени у ватрено језеро" (Откривење 20,14). Ватрено језеро је друга реч за Гехену.
Желите ли да вам то још једном појасним? У реду. Када умре хришћански верник, његово тело се, додуше, полаже у гроб, али његова душа одлази Господу и пребива са Њим. На дан вазнесења, кад Господ дође по своју заједницу, Он ће све оне који су дошли к Њему узети са собом (1. Солуњанима 4,14).
То значи да Он доводи душе са неба, да би оне доспеле у своја тела, с обзиром да 16. стих каже да ће најпре васкрснути умрли у Христу. И у тренутку вазнесења догађа се спајање душе хришћанина са његовим телом. Код оних који нису примили Исуса Христа за свог личног Спаситеља догађа се следеће: човек умире, његово тело одлази у гроб, а душа му одлази у Хадес. То је место мука, али , ни близу онима које га очекују у Гехени, последњем месту казне после Суда. Али његово тело још увек чека у гробу као што његова душа чека у Хадесу. Затим Бог буди његово тело из мртвих и доводи душу из Хадеса. Тако пред Судом стоји целовит човек. Он бива осуђен. Тело, душа и дух буду тада премештени у последње место казне, у Гехену.