Јевреји, уствари Јудејци (Хебрејски: יְהוּדִים, Јехудим; Јидиш: ייִדן,Јидн) су народ који припада семитској групи народа, истовременом припадници јеврејске религије независно националног порекла.
Јевреји се, дакле, могу посматрати из две перспективе:
– као верска група,
која практикује Јудаизам
– као народ, етничка скупина,
или национална одредница.
Прва јеврејска држава створена је у време царева Саула и Давида у једанаестом и десетом веку п.н.е. Јеврејска религија је одувек била Јудаизам.
Матична држава Јевреја је Израел (где чине око 80% становништва), а његов главни град Јерусалим је свети град јудаизма (осим тога Јерусалим је свети град и Хришћанства и Ислама). Јеврејска богомоља назива се синагога. Данас најбројнија јеврејска племена су Ашкенази и Сефарди. Симбол Јевреја је Давидова звезда.
Име Јевреј (עברים, Иврим) (дошљак? потомак Евера?) помиње се први пут у Књизи постања (1. Мојсијева), 14, 13. За јеврејска племена су се рачунали и семитски народи изван Израиља, сродни Израиљцима (Амонити, Едомити, Моавити, Мидијанити и други), али не део Израиља.
Јеврејима се уствари звала семитска народна група на такозваном сиријско-палестинском подручју, тада Кaнан и околина.
Неки од њих, на пример Едомити, водили су своје порекло, једнако Израиљцима, од Авраама, али не од Јакова него од брата му Исава, а Мидијанити (и касније Арапи) од Исмаила. Остаје отоврено да ли јеврејско име потиче од других, на пример египатског Апиру (дошљак, странац, назив за дошљаке из Канана), или да ли корен имену вуче из самих Јевреја, види праотац Евер у 1. Мој. 10, 24-25.
Стари Израиљци нису волели да се зову Јеврејима. У новозаветно време јеврејско име је постало синоним за Јудејце у Јудеји, за разлику од Галилејаца, тј. Јудејаца или Израиљаца из Галилеје, или Грка, тј. Јудејци/Израиљци из грчко-римске дијаспоре који су навелико примили хеленистичку културу али сачували веру – Јеврејин је даље стајао за Јудејце/Израиљце који су по могућности одбијали туђе културе и њихове утицаје (пре свега окупационистичку и многобожанску хеленистичку) и напорно чували своју културу.
Тиме је јеврејско име у поједине народе, на пример у Грке и преко Грка и код многих словенских народа (и код Срба), постао назив за оне Јудејце/Израиљце који нису примили хришћанску веру и Нови Завет а остали при Старом Завету, касније национално име генерално за Јудејце/Израиљце.
Пре неких 2700 година Асирци су протерали десет племена Краљевине Израиља (северно краљевство), они ће се, по веровању, једнога дана вратити у Свету Земљу, али не "док не пређу страшну реку Самбаyтон којом ће их Господ (Бог) заштитити".
722-721. п.н.е десет племена, која су живела у северном израиљском краљевству, нестало је.
Поражени од асирског цара Салманасара V, они су одведени у горњу Месопотамију и Медију, данашња Сирија и Ирак.
Десет племена никада се није вратило. Потомке ових десет изгубљених племена многи су путници тражили међу разним племенима широм света. Ова племена били су:
– Асир
– Гад
– Дан
– Завулон
– Јефрем
– Исахар
– Манасија
– Нефталим
– Рувим
– Симеун
Све су то били синови и унуци Јаковљеви. Два остала племена била су Венијамин и Јуда.
По попису у Републици Србији из 2002. године, у Србији живе 1.185 Јевреја.
Друге процене говоре од око 3.000 Јевреја у Србији.