Верује се да порекло популарног хришћанског символа рибе датира још од раних година цркве након Христовог Вазнесења у Небо. Црква је нагло нарастала и била је мета прогона и Римљана и Јевреја.
Хришћани га користе да покажу свету да верују у једног истинитог Бога.
Коришћење символа је била врста тајне лозинке. Када би се Хришћани сусретали са неким за кога су веровали да је исто био верник они би уцртали горњи лук символа на земљи. Ако би друга особа такође веровала у Христа она би довршила символ рибе цртајући доњи обрнут лук.
Каже се да је друга употреба хришћанског символа рибе у раној цркви била та да укаже на тајне састанке, а риба би била уклесана на камену или уцртана на земљи.
Хришћани шеснаестог века
У каснија времена (око 16. века) Хришћани су користили овај символ на отворенији и декларативнији начин. Грчка реч ΙΧΘΥΣ била је додата не тело рибе. ΙΧΘΥΣ је грчка реч која се често користи у Новом Завету за реч риба. Хришћани су користили грчка слова из речи ΙΧΘΥΣ (јота, хи, тета, ипсилон, сигма) као акроним да би представили „Исус Христос Јос Теу Сотир“ односно „Исус Христос Син Божји, Спаситељ.“
Зашто хришћани користе символ рибе?
Хришћани су можда користили рибу као символ своје вере због начина на који је Христос користио рибу у својој проповеди. Неки од референци укључују следеће: Христос је рекао Петру и Андреју да ће од њих учинити рибаре људи (Mк 1:17). Христос је нахранио 5,000 људи са пет хлебова и две рибе (Мат 14:17). Након Христовог васкрсења, јавио се Исус својим ученицима и упутио их како да хватају рибу и спремио им обед (Јв 21, 5-13).
Првих година хришћанства верници су имали потребу за простором где би се окупљали и славили Бога. У прво време, сакривени од званичне државе која би с времена на време објављивала прогон против Хришћана, окупљали би се по домовима, а касније у катакомбама, које су биле подземне гробнице са засвођеним улазима и комплексним ходницима.
У тим тајним просторима Хришћани су почели да урезују у зидове прве символе нове религије. Најпознатији символ, који су Хришћани урезивали била је риба, односно ΙΧΘΥΣ, реч, која је састављена од почетних слова речи Ιησούς Χριστός Θεού Υιός Σωτήρ. На тај начин покушавали су да преваре императорове људе о религији својих рођака и оних који су били сахрањени у катакомбама. Тако је почела да се развија сликарска декорација на површинама подземних зидова катакомби. Нађене су катакомбе са веома лепим приказима из живота и учења Христовог (свадба у Кани, Чудо умножавања хлебова и риба). Ово сликарство у гробницама било је претеча сликарства на зидовима цркава, које се касније остварило, када су Хришћани већ могли, слободно, да отворено славе Бога, без страха од прогона.
Катакомбе
Катакомбе су најстарији хришћански споменици који су сачувани. То су биле гробнице некада изрезбарене на ивицима стена као четвртасте коморе, некада подземне и сазидане. У Риму су углавном направљене подземне гробнице са дугачким ходницима, ложе на различитим нивоима и гробовима изрезбареним на зидовима ходника.
Појава хагиографије не подудара се хронолошки са првим вековима хришћанства. Хришћанство је доживело много прогоне, када се прво појавило, од стране идолопоклоника. Из тог разлога, Хришћани су се окупљали у криптама и катакомбама са јединим циљем да читају и изучавају црквене књиге и посланице. Касније су временом Хришћани почели да украшавају просторе где су се окупљали приказима различитог биља и животиња и разним символима. Тако су прикази тог доба били углавном алегоријски: Христос је символизиран рибом (ΙΧΘΥΣ) или као Јагње или као Добар Пастир, као символ мира, бесмртности, наде, живота, победе.
Колико је хиљада Хришћана заклано, а колико их је прошло кроз друга мучилишта? И када су желели да врше своје верске дужности, окупљали су се у подземним пећинама и катакомбама са неколико свећа за осветљење и великим страхом. Данас је сачувано много оваквих катакомби са урезаним Крстом и рибом као символом Христа.
ΙΧΘΥΣ= Ιησούς Χριστός Θεού Υιός Σωτήρ
Ихтис (грч. ἰχθύς: ichthys – риба) је ранохришћански симбол који је већ у првобитној Цркви коришћен као акроним за израз: »Исус Христос, Божји Син, Спаситељ.«
Значење и изглед
Рано усмено предање, која је касније узело и писани облик, приповеда да је у време прогона хришћана у Римском Царству риба коришћена као хришћански знак распознавања, пошто грчка реч ἰχθύς у себи крије почетна слова израза Ιησούς Χριστός Θεού υιός σωτήρ:
ΙΗΣΟΥΣ (Iēsoûs »Исус«)
ΧΡΙΣΤΟΣ (Christós »Христос – Помазаник«)
ΘΕΟΥ (Theoû »Божји«)
ΥΙΟΣ (Hyiós »Син«)
ΣΩΤΗΡ (Sōtér »Спаситељ«)
Као цртани симбол, користио се једноставнан приказ рибе који се састојао од две закривљене линије, а нађени су и кружни симболи, за које се претпоставља да укључују слова грчке речи ἰχθύς.
Кружни симбол који укључује грчка слова ΙΧΘΥΣ, нађен у Ефесу у данашњој Турској.
Историјски није сигурно да су га већ први хришћани користили као знак распознавања, то јест као тајну лозинку.
Ипак, мотив рибе појављује се већ у 2. веку у графитима у катакомбама светог Калиста у Риму, а касније и на мозаицима хришћанских цркава. Око 200. године хришћански писац Тертулијан у својој се хришћанској поуци о крштењу (De baptismo) поиграва мотивом рибе, говорећи да су хришћани »рибице, по примеру [ΙΧΘΥΣ] Исуса Христа, рођени у води.«
То се Тертулијаново поређење темељи на јеванђелским извјештајима у којима Исус храни 5.000 људи хлебом и рибама (Јеванђеље по Марку 6,30-44; Јеванђеље по Матеји 14,15-21; Јеванђеље по Луки 9,12-17; Јеванђеље по Јовану 6,4-13), или на Исусовом позиву апостолу Петру и његовом брату Андрији, кад им каже да ће их учинити »рибарима људи« (Јеванђеље по Марку 1,17).