Појам шаманизам се односи на веровања да светом владају непознате силе и душе умрлих (слично анимализму), са којима може општити само посебно обдарено лице, односно шаман, и на низ поступака којима лечи болести, упућује заједницу на подношење жртава и испраћа душе преминулих на други свет. Верује се да се то постиже преласком преко осе света и стварањем посебних односа са духовима, или задобијањем контроле над истима. Шаманима су приписивани способност управљања временским приликама, гатања, тумачења снова, астралне пројекције, путовања „вишим“ и „нижим“ световима и све остало што нам Бог кроз Свето Писмо забрањује. Шаманистичке традиције постоје широм света још од праисторијских времена
Падање у екстазу и духовно путовање у горњи или доњи свет се најчешће предузима ради обраћања духовима за помоћ и заштиту, као што они сами мисле. Остаци шаманизма налазе се на свим континентима а феномен је данас најприсутнији у средњој Азији и Африци.
Шаман је свештеник религије шаманизма, нешто попут духовног вође племена или лекара код нас. Шамани су се народу продавали као да играју улогу при одбрани заједнице од мрачних сила и злих духова, једино је да се не зна колико су исти ти шамани били одговорни за везање народа за окултизам. Шаман је тунгуска реч која је преко руског ушла у остале језике света. Често се као синоними за шамана користе чаробњак, врач или медицине ман.
По повратку са једног и другог путовања, шаман исцрпно приповеда присутнима своје окултне доживљаје.
Свесно и вољно достизање духовне екстазе је оно што најизразитије обележава шамане. У неким племенима се екстаза достиже духовним вежбама и напором воље док се код неких екстаза постиже помоћу разних помагала или разних врсти дроге.
Тако је екстаза помоћу интоксикације гљивама позната је у читавом Сибиру. У другим крајевима њој одговара екстаза постигнута наркотицима или дуваном. Код Васјугана се шаманизује тако што шаман седа у најмрачнији угао куће и почиње да свира на гитари. Код Алтајаца је екстаза више стање надахнућа. Шаман гледа и слуша духове, у екстази путује у удаљене крајеве, али није без свести.
Бит шаманске екстазе је силазак у доњи свет. Када се шаман врати из транса он мора бити у стању да исприча и евентуално протумачи шта је видео и доживео.
Шамани увек имају специфичну одећу где и најмањи комадић одеће симболизује нешто. Најчешћи делови одеће су крзно, капа, штап, маска, бубањ и разни магични предмети попут костију, перја итд. Понекад и потпуна нагост може бити шаманска одећа. Шаманска маска се користи ради лакшег превазилажења сопственог идентитета као појединца. Шамански бубањ се користи ради падања у транс помоћу понављања ритма.
Шаманско такозвано лечење се најчешће обавља магијски или чаробњаћки а састоји се у томе да шаман мисли да покушава да дозове душу болесника да се врати у тело или да техникама напуштања тела оде по залуталу душу и доведе је натраг али заправо себе самог и своје жртве веже у пактове са злим духовима који их више не напуштају. Шаман свира бубањ или гитару све док не падне у екстазу. Његова душа у том стању напушта тело у потрази за душом болесника. Поред магијских техника "лечења", шамани користе и лековите траве.
Господ наш Бог нам екзплицитно говори у Светом Писму:
”Нека се не нађе у тебе… ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама,… Ни бајац, ни који се договара са злијем духовима,… ни који пита мртве. Јер је гријех пред Господом ко год тако чини.” (Књига Поновљених закона гл. 18, стих 10-13[5 Мојсијева 18:10-13])