Тотемизам, било широк онако како га схватају пантотемисти или са онако уском садржином како то хоће нпр. Рајтерскјелд, значи извесне односе између човека и животиње; односе који имају религијски карактер. То је фаза у историји религије кроз коју је, изгледа, морао проћи сваки народ; појаве, или остаци, тотемизма констатовани су готово код свих, и културних и некултурннх, народа. Најглавније карактеристике тотемизма ове су:
1. Животиња која нам је тотем јесте исто што и ми – дакле, наш сродник (или чак и предак). Такав је случај, код Словена, са вуком.
2. Животиње – тотеми помажу своје племе. Отуда примитиван човек тетовира у своју кожу слике или знаке свога тотема; отуда је, полазећи у борбу, носио своје тотеме, или њихове рељефе и слике, као заставе; облачио се у њихову кожу, носио капу од њихове коже, чувао при себи делове њиховог тела као амајлију, итд. Код Срба има много примера за све ово. Српски народ верује да вучја длака, срце, чељуст итд. имају спасоносну снагу. Болесници се каде вучјом длаком; деци се у хаљине ушива комад вучјег ока и срца.
У свим словенским народима су распрострањена веровања у анимистичке тотеме. Код свих словенских народа срећу се две тотемске животиње. То су вук и змија. Обе ове животиње имају карактер митског претка, с тим што вук може бити и животињски облик бога Дажбога. Змија се јавља као митско биће које се зове змија чуваркућа и која живи обично у темељима куће или у огњишту. Верује се да змија чуваркућа представља или родоначелника породице, односно првог претка који је формирао ту породицу, или у неким крајевима то је предак који је био најзаслужнији и који се по нечему истакаo. Змија чуваркућа се позивала на вечеру уколико би породица била у некој невољи.
Такође у народној религији има доста остатака анимизма и тотемизма. Један од примера Тотемизма је дефинитивно планински врх Међед на Дурмитору. Може се приметити да велики број митских бића може узети облик неке животиње. Тако на пример вештица може постати лептир, мачка или кобила.