У центру фудбалских правила налази се судија. Он је тај, који се брине да се спроводе правила игре и одлучује шта да уради код прекршаја. Углавном судије одлучују о томе да ли да се игра настави, прекине или заврши. Они упозоравају и кажњавају играче, који прекрше правила, те одређују да ли је лопта прешла линију гола или отишла у аут. После последњег звиждука нема више приговора у вези са одлукама које су учињене у току њихове службе.
Свакако да и тај човек за звиждаљком може да погреши. Најгоре је ако један фаул или један гол одлучује о исходу игре.У задње време се све чешће траже видео докази. Размишља се о увођењу светлосне индикације да прикаже да ли је лопта прешла гол црту или не. Сва та настојања да се човек замени техником нису могла да се пробију. И даље је судија на терену неопходан. Само он може да одлучи о наставку игре и одсвира последњи звиждук за крај утакмице.
Судија одлучује о реалним збивањима уз помоћ правила које сваки играч на терену прихвата. Кажњени играчи, њихови тренери и сви навијачи тог клуба дакако се радо буне и протестују против те, претпоставимо погрешне одлуке. Али нема шансе да дође до промене одлуке.
Много људи има великих проблема да види БОГА , као "Судију". Истина је да ми желимо спровођење наше правде, али да нас неко виши оцењује – то нипошто не желимо. У том случају радије замишљамо БОГА само као љубазног и пуног милости, који нас због пар малих фаула које смо у животу учинили сигурно неће дисквалификовати. Али ко учествује у игри живота, мора признати да постоје правила и одлуке, које највећи судија – БОГ – утврђује. Нико то не може да промени, апсолутно нико!