Налазећи се по други пут у тамници у Риму – без наде на ослобођење, предосећајући скору мученичку смрт (2. Тим. 4, 6-7), апостол Павле пише Тимотеју ову другу пастирску посланицу, желећи да допуни своја упутства младом црквеном пастиру, којега уједно позива да му што пре дође (2. Тим. 4, 9.11.21).
Тимотеј не треба да се стиди еванђеља, за чију проповед је добио божанску благодат, а у свом учитељу имао увек пример непоколебљивог и неустрашивог борца за истиниту хришћанску веру.
Он треба само да се потруди да буде украшен потребним хришћанским врлинама, без којих нема успеха у пастирској служби.
Здравом хришћанском науком супротставиће се поквареним људима и представницима лажне учености, а подношењем невоља и страдања, како то приличи јеванђелисти одређеном да води добру борбу, сачуваће своју и туђу веру до краја.