Своју другу саборну посланицу апостол Јован је из Мале Азије упутио »изабраној госпођи и њеној деци«, односно једној цркви и њеним вернима, којима је као старешина био добро познат, тако да није морао на почетку посланице да истакне своје име;
из треће посланице Јованове (4) види се да се и овде ради о духовној деци.
Сврха ове посланице је да подстакне њене прве читаоце на живот по Божијим заповестима у међусобној љубави (2. Јн. 4-6) и да их сачува од лажних учитеља који поричу да је Исус Христос дошао у телу.
Апостол саветује да овакве не треба примати у кућу нити их поздрављати, јер ко се са њима дружи учествује у њиховим злим делима (2. Јн. 7-11).