Посланица Галатима

Галати су били народ који је у трећем веку пр. Хр. из Галије пошао на исток и доспео до централних области Мале Азије, где је основао своју државу са главним градовима Анкиром, Песинусом и Тавијумом.
Римљани су њихову земљу покорили и претворили је 25. године пр. Хр. у своју провинцију Галатију, која је обухватала и Писидију, делове Ликаоније, Фригије и Пафлагоније.

Дошавши у Малу Азију Галати су потпали под јак утицај грчке културе, али су успели и под римском влашћу да сачувају своју стару друидску религију и своје народне обичаје.

Апостол Павле је међу њима проповедао еванђеље на свом Другом (Дел. ап.16, 6; Гал. 4, 13-14) и Трећем мисионарском путовању (Дел. ап.18, 23) и то са пуно успеха.

На жалост, по његовом одласку у ове крајеве дођоше јудаисти и почеше својим разорним радом одвраћати верне од правог јеванђеља – обавезујући их на обрезање и вршење прописа Мојсијевог закона.
То је дало повода Апостолу да из Ефеса упути Галатима ову посланицу, пуну драгоцених аутобиографских података, у којој брани своје апостолско достојанство и исправност свог еванђеља, по ком се човек спасава вером у Исуса Христа, Сина Божијег, и благодаћу, а не делима закона; ко хоће сам да се оправда помоћу Мојсијевог закона – одваја се од Христа и благодати (Гал.5, 4).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *