Посланица Колошанима

Малоазијски градови Колоса, Лаодикија и Иераполис лежали су у јужним пределима Велике Фригије у долини реке Лика.
Њих апостол Павле није посетио, иако је кроз Фригију прошао два пута (Дел. ап.16, 6; 18, 23; Кол. 1, 4; 2, 1), већ је Цркву у њима основао Колошанин Епафрас (Кол. 1, 7-8; 4, 12-13), у хришћанство обраћен по свој прилици од апостола Павла за време његовог боравка у Ефесу.

Од Епафраса, Онисима и можда других Колошана Апостол је добио обавештења о добром стању и напретку њихове Цркве у сваком погледу, али и о туђим учењима која су представљала опасност за јеванђеоску истину (Кол. 1, 4-7; 2, 16-23; уп. Дел. ап. 20, 29-30).
То му је дало повода да из Рима напише ову посланицу, у којој развија и излаже учење о Христу и његовој узвишености над сваком небеском силом и влашћу.

Христос је глава Цркве, слика невидљивог Бога, учесник у стварању свега видљивог и невидљивог; он има у себи Божанство у пуној мери и својом крсном жртвом мири све што је на небу и на земљи (Кол. 1, 13-20). Уз ове узвишене теолошке мисли, којима жели да учврсти Колошане против јеретичких завођења, Апостол даје и практична упутства за живот достојан хришћанског звања, чист од свега чулног и земаљског, лажи и страсти; а љубав као савршена свеза треба да прожима верне у њиховом породичном и друштвеном животу.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *